Ojačani da neispravnom postupanju kažemo „ne“

„DOK sam kao tinejdžer radio u jednoj prodavnici“, objašnjava Timoti, „pozvao me je jedan kolega s posla da dođem kod njega. Rekao je da mu roditelji neće biti kod kuće, da će doći neke cure i biće prilike za seks.“ Mnogi mladi bi danas na takav poziv odmah odgovorili sa „da“. Međutim, šta je Timoti odgovorio? „Odmah sam mu odgovorio da neću doći, i da zbog svoje hrišćanske savesti ne želim da imam seksualne odnose sa osobom s kojom nisam venčan.“

Dok je objašnjavao zašto odbija takvu ponudu, Timoti nije znao da ga jedna mlada radnica sluša. Njegova bezazlenost ju je zaintrigirala, tako da je uskoro i njoj morao reći „ne“ — i to više puta, kao što ćemo kasnije videti.

Naravno, biti obasut kušnjama nije tipično samo za naše vreme. Pre otprilike 3 000 godina, Kralj Solomon je napisao: „Mame li te, sine, grešnici, ne daj ti da te namame... čuvaj nogu svoju od njihove staze“ (Poslovice 1:10, 15). Sam Jehova je zapovedio naciji Izrael: „Ne idi za mnoštvom da bi zlo učinio“ (Izlazak 23:2). Da, ponekad moramo reći „ne“, moramo se odupreti iskušenju da učinimo loše, čak i ako to nije popularno.

Naročito je danas važno reći „ne“

Nikada nije bilo lako reći „ne“ neispravnim postupcima, a to može biti naročito teško danas pošto živimo u ’poslednjim danima‘ ovog sistema stvari, kako to Biblija kaže. Prema biblijskom proročanstvu, ljudi su u globalu postali ljubitelji zadovoljstava i nasilja, i lišeni su duhovnosti i morala (2. Timoteju 3:1-5). Direktor jednog jezuitskog univerziteta je rekao: „Nekada smo imali tradicionalna merila koja su osporena smatrajući se manjkavima ili staromodnima. Izgleda da više uopšte nema moralnih orijentira.“ Razmišljajući na sličan način, sudija jednog višeg suda je izjavio: „Stvari više nisu crne ili bele. Sve je sivo... Sve manje ljudi prepoznaje razliku između ispravnog i neispravnog. Sada je greh biti uhvaćen, a ne počiniti greh.“

Apostol Pavle je pisao o ljudima s takvim stavom: „Dok su misaono u tami, i otuđeni od života koji pripada Bogu, zbog neznanja koje je u njima, zbog neosetljivosti svog srca. Izgubivši svaki moralni osećaj, predali su se raspuštenom ponašanju da pohlepno čine nečistoću svake vrste“ (Efešanima 4:18, 19). Međutim, vreba ih nevolja.  Isaija je izjavio: „Teško [„jao“,NW] onima koji zlo dobro a dobro zlo zovu, koji od mraka svetlost prave a mrak od svetlosti“ (Isaija 5:20). Ne samo da će ovakve osobe požnjeti ono što sada seju već će uskoro doživeti svoje najgore „jao“ — nepovoljnu osudu od Jehove (Galatima 6:7).

„Ako bezdušnici kao trava niču i cvetaju svi koji zlo čine, to je zato da se za navek istrebe“, kaže Psalam 92:8. Drugim rečima, ovakav obilan rod zloće neće trajati u večnost, čineći život nepodnošljivim za sve. U stvari, Isus je rekao da će Bog uništiti u ’velikoj nevolji‘ upravo onaj „naraštaj“ koji bude unapređivao zloću (Matej 24:3, 21, 34). Dakle, ako želimo da u toj nevolji budemo pošteđeni, treba u skladu s Božjim merilima da razlikujemo ispravno od neispravnog; i naravno, potrebna nam je moralna snaga da kažemo „ne“ neispravnim postupcima u bilo kom obliku da se pojave. Iako to nije lako, Jehova nas je opremio nekim ohrabrujućim primerima, kako iz biblijskih vremena tako i iz današnjih dana.

Učiti od mladića koji je rekao „ne“

Reći „ne“ bludu i brakolomstvu izgleda da je posebno teško, čak i za neke u hrišćanskoj skupštini. Timoti, spomenut u uvodnom odlomku, primio je k srcu primer mladog Josifa koji je zabeležen u Pismu, u Postanju 39:1-12. Josif je ispoljio moralnu snagu kada ga je žena egipatskog službenika Petefrija uvek iznova pozivala da ima odnose s njom. U izveštaju se za Josifa kaže: „On to ne hte, i reče... Kako bih ja tako grdno zlo počinio i Bogu zgrešio?“

Kako je Josif dobio moralnu snagu da iz dana u dan Petefrijevoj ženi svaki put kaže „ne“? Najpre, on je svoj odnos s Jehovom cenio daleko više od trenutnih zadovoljstava. Osim toga, iako nije živeo pod nekim božanskim kodeksom zakona (Mojsijev zakon tek je trebalo da nastupi), Josif je jasno razumeo moralna načela; znao je da bi počiniti blud s Petefrijevom uspaljenom ženom bio greh ne samo protiv njenog muža već takođe i protiv Boga (Postanje 39:8, 9).

Josif je očigledno razumeo koliko je važno ne pobuditi ni iskru želje koja bi mogla zapaliti nekontrolisani oganj strasti. Hrišćanin je mudar ako sledi Josifov primer. U Kuli stražari od 1. jula 1957, (engl.) stoji: „On mora prepoznati svoje telesne slabosti, a ne da misli kako može ići za svojim čulnim željama do biblijske granične linije i tamo se zaustaviti. Čak i ako to neko vreme uspeva, na kraju će biti prevučen preko te linije u greh. To će se sigurno dogoditi, pošto žudnje koje se neguju postaju jače i sve više obuzimaju osobu. Njoj je tada teže da ih izbaci iz svojih misli. Najbolja odbrana jeste odupreti se žudnjama još na samom početku.“

Odupreti se na samom početku postaje sve lakše dok razvijamo ljubav prema onome što je ispravno i mržnju prema onome što je neispravno (Psalam 37:27). Da bismo ustrajali, potrebno je da i dalje radimo na tome. Ako to činimo, uz Jehovinu pomoć naša ljubav prema ispravnom i osuda neispravnog postajaće sve jača. Naravno, u međuvremenu moramo biti oprezni, kao što je to Isus savetovao, moramo se neprestano moliti da bismo bili pošteđeni od iskušenja i izbavljeni od zloga (Matej 6:13; 1. Solunjanima 5:17).

Reći „ne“ pritisku vršnjaka

Jedan drugi uticaj koji nas nagoni na neispravno postupanje jeste pritisak vršnjaka. Jedna devojka je priznala: „Vodim dvostruki način života — jedan u školi, a drugi kod kuće. U školi se družim s decom koja psuju maltene  čim zinu, a i ja postajem poput njih. Šta da uradim?“ Ono što je potrebno da bi bio drugačiji jeste hrabrost, a jedan od načina na koji se ona stiče jeste čitanjem i meditiranjem o biblijskim izveštajima koji nam govore o Božjim vernim slugama poput Josifa. Takvi dobri primeri su Danilo, Sedrah, Misah i Avdenago — četvorica mladića koji su imali hrabrost da budu drugačiji od svojih vršnjaka.

Dok su bili poučavani s drugim mladićima na kraljevskom dvoru u Vavilonu, od ove četvorice mladih Izraelaca zahtevalo se da svakodnevno jedu ’obrok od jela kraljevskog‘. Ne želeći da prekrše propise o ishrani iz Mojsijevog zakona, odbili su da jedu. Za to je bila potrebna snaga — tim više što je ta hrana, ’[kraljeve poslastice, NW]‘, verovatno bila prilično primamljiva. Kakav su samo dobar primer ovi mladići postavili za današnje hrišćane koji su možda pod iskušenjem, ili čak pod pritiskom, da se napijaju, drogiraju ili puše! (Danilo 1:3-17).

Sedrah, Misah i Avdenago potvrdili su takođe istinitost onoga što je Isus Hrist kasnije rekao: „Ko je veran u najmanjem, veran je i u mnogome“ (Luka 16:10). Njihov hrabar stav po pitanju relativno male stvari u vezi s hranom i dobar ishod koji im je Jehova dao bez sumnje ih je ojačao za jedan kasniji, mnogo ozbiljniji ispit (Danilo 1:18-20). Bili su ispitani kada im je pod pretnjom smrtne kazne spaljivanjem, bilo zapoveđeno da učestvuju u idolopoklonstvu. Ova tri mladića su hrabro ostala odlučna da obožavaju samo Jehovu, u potpunosti imajući poverenje u njega kakav god da bude ishod. Jehova ih je još jednom blagoslovio za njihovu veru i hrabrost — ovaj put štiteći ih na čudesan način od plamena kada su bili bačeni u užarenu peć (Danilo 3:1-30).

Božja Reč sadrži mnoge druge primere onih koji su neispravnom postupanju rekli „ne“. Mojsije je rekao „ne“ prilici ’da ga zovu sinom faraonove kćeri‘, iako bi mu to pružilo čak velike mogućnosti da se prepusti ’privremenom užitku greha‘ (Jevrejima 11:24-26). Prorok Samuilo je odbio da primanjem mita zloupotrebi svoj autoritet (1. Samuilova 12:3, 4). Apostoli Isusa Hrista odvažno su rekli „ne“ kada im je bilo zapoveđeno da prestanu s propovedanjem (Dela apostolska 5:27-29). Sam Isus je čvrsto rekao „ne“ bilo kakvoj vrsti neispravnog ponašanja — i to sve do poslednjih trenutaka svog života kada su mu vojnici nudili „vino s opojnom smirnom“. Da je prihvatio, možda bi to oslabilo njegovu odlučnost u tom kritičnom momentu (Marko 15:23; Matej 4:1-10).

Reći „ne“ — pitanje je života i smrti

Isus je rekao: „Uđite na uska vrata; jer širok je i prostran put koji vodi u uništenje, i mnogo je onih koji njime idu; dok su uska vrata i tesan put koji vodi u život, i malo je onih koji ga nalaze“ (Matej 7:13, 14).

Širok put je popularan pošto se njime lako putuje. Na njemu su putnici samopovladljivi, skloni telesnom razmišljanju i postupanju, i nije im želja da budu drugačiji već da se prilagode Sataninom svetu. Oni bi se pod Božjim zakonima i načelima osećali moralno ograničeno (Efešanima 4:17-19). Međutim, Isus je posebno naglasio da široki put vodi „u uništenje“.

Ali zašto je Isus rekao da samo nekolicina bira tesan put? Prvenstveno zato što samo manjina želi da Božji zakoni i načela upravljaju njihovim životom i da im pomažu u odupiranju mnogim podstrecima i mogućnostima za neispravno postupanje. Nadalje, samo je relativno malo ljudi spremno  da se bori protiv neispravnih želja, pritiska vršnjaka i straha od ruganja koje podnose zbog puta koji su izabrali (1. Petrova 3:16; 4:4).

Oni u potpunosti razumeju kako se apostol Pavle osećao kada je opisivao borbu u kojoj je grehu morao reći „ne“. Kao i današnji svet, rimski i grčki svet u Pavlovo vreme pružao je ogromne mogućnosti da se čovek upusti u neispravno postupanje. Pavle je objasnio da njegov um, koji zna šta je ispravno, neprestano vodi ’rat‘ protiv tela, koje je sklono ka neispravnom postupanju (Rimljanima 7:21-24). Da, Pavle je znao da je njegovo telo dobar sluga ali loš gospodar, pa je naučio da mu kaže „ne“. „Bijem svoje telo i vodim ga kao roba“, pisao je (1. Korinćanima 9:27). Kako je uspeo da ovlada svojim telom? Ne sopstvenom snagom, snagom koja nije dorasla takvom zadatku, već uz pomoć Božjeg duha (Rimljanima 8:9-11).

Zato je Pavle, iako nesavršen, svoj integritet prema Jehovi sačuvao sve do kraja. Kratko pre svoje smrti mogao je da zapiše: „Dobru sam borbu vodio, trku sam do kraja istrčao, veru sam održao. Odsad se za mene čuva venac pravednosti“ (2. Timoteju 4:7, 8).

Dok se borimo protiv naše nesavršenosti, imamo ohrabrujuće primere, ne samo Pavla već i onih koji su i njemu služili kao primer — Josif, Mojsije, Danilo, Sedrah, Misah, Avdenago i mnogi drugi. Iako su bili nesavršeni, svaki od tih vernih ljudi rekao je „ne“ neispravnom postupanju, ne zbog tvrdoglavosti ili samovoljnosti, već zahvaljujući moralnoj snazi koju pruža Jehovin duh (Galatima 5:22, 23). Oni su bili duhovni ljudi. Žudeli su za svakom rečju iz Jehovinih usta (Ponovljeni zakoni 8:3). Njegova reč im je značila život (Ponovljeni zakoni 32:47). Nadasve, voleli su Jehovu i bojali ga se, i uz njegovu pomoć postojano su gajili mržnju prema neispravnim postupcima (Psalam 97:10; Poslovice 1:7).

Budimo i mi poput njih. Zaista, da bismo istrajali u tome da svim oblicima neispravnog postupanja kažemo „ne“, potreban nam je Jehovin duh baš kao što je i njima bio potreban. Jehova nam velikodušno daje svoj duh ako ga iskreno tražimo, proučavamo njegovu Reč i redovno prisustvujemo hrišćanskim sastancima (Psalam 119:105; Luka 11:13; Jevrejima 10:24, 25).

Timotiju, spomenutom na početku, bilo je drago što nije zanemario svoje duhovne potrebe. Mlada koleginica koja je čula Timotijev razgovor s kolegom i bila neispravno privučena Timotijevom bezazlenošću, kasnije ga je tajno pozvala u svoju kuću kad joj je suprug bio odsutan. Timoti ju je odbio. Ona se nije lako predavala, pa je još mnogo puta ponovila taj poziv, baš kao i Petefrijeva žena. Timoti je svaki put čvrsto, ali ljubazno rekao „ne“. On je čak dao ovoj ženi dobro svedočanstvo iz Božje Reči. Duboko zahvalan Jehovi što mu je dao moralnu snagu da kaže „ne“, Timoti je sada srećno oženjen jednom divnom hrišćankom. Zaista, Jehova će blagosloviti i osnažiti sve one koji žele da sačuvaju svoj hrišćanski integritet i da neispravnom postupanju kažu „ne“ (Psalam 1:1-3).