Oni su vršili Jehovinu volju

Najveći čovek obavlja jednu poniznu službu

ISUS je znao da će njegovi poslednji sati sa apostolima biti dragoceni. Ubrzo nakon toga, trebalo je da bude uhapšen i da njegova vera bude ispitana kao nikada ranije. Isus je takođe bio svestan da pred njim stoje veličanstveni blagoslovi. Trebalo je da uskoro bude uzvišen na desnu stranu Božju i da dobije ’ime koje je nad svakim imenom, da se na ime njegovo prekloni svako koleno na nebu, na zemlji i pod zemljom‘ (Filipljanima 2:9, 10).

Međutim, ni zabrinutost nad predstojećom smrću, niti žudnja za obećanom nagradom nije odvratila Isusovu pažnju od udovoljavanja potrebama svojih apostola. On ih je ’do kraja ljubio‘, i to je Jovan kasnije zapisao u svom jevanđelju (Jovan 13:1, DK). U tim presudnim poslednjim satima svog života kao savršenog čoveka, Isus je svoje apostole poučio jednoj važnoj pouci.

Pouka o poniznosti

Apostoli su bili okupljeni sa Isusom u jednoj gornjoj sobi u Jerusalimu da bi proslavili Pashu. Još pre toga, Isus ih je čuo kako se svađaju oko toga ko je najveći među njima (Matej 18:1; Marko 9:33, 34). On je već i ranije razgovarao s njima o tome i želeo je da ispravi njihovo gledište (Luka 9:46). Međutim, Isus je sada naglasio te pouke koristeći jedan drugačiji pristup. Izabrao je, ne samo da razgovara s njima o poniznosti, već da im to i prikaže.

Isus „ustade od trpeze, skide svoje haljine, te uze ubrus i zapreže se njime“, kaže Jovan. „Zatim usu vodu u umivaonicu i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojim beše zapregnut“ (Jovan 13:4, 5).

U toplom podneblju drevnog Bliskog Istoka, ljudi su obično nosili otvorene sandale dok su hodali prašnjavim putevima. Kada bi ušli u dom nekog običnog čoveka, njih bi dočekao domaćin koji bi im davao posude i vodu da operu svoje noge. U bogatijim kućama, posao pranja nogu obavljao bi rob (Sudije 19:21; 1. Samuilova 25:40-42).

U gornjoj sobi, Isus i njegovi učenici nisu bili ničiji gosti. Tamo nije bilo domaćina da im da posude, niti robova da im peru noge. Kada je Isus počeo da pere njihove noge, apostoli su se zatekli u neprijatnoj situaciji. Ovde je onaj koji je najveći među njima izvršio najponizniji zadatak!

U početku, Petar nije dao da mu Isus opere noge. Ali, Isus mu je rekao: „Ako te ne operem, nemaš udela sa mnom.“ Kada je Isus završio s pranjem nogu svih apostola, rekao im je: „Znate li što ja vama učinih? Vi mene zovete Učiteljem i Gospodom, i pravo kažete, jer to i jesam. Kad dakle ja vama oprah noge, Gospod i Učitelj, i vi ste dužni jedan drugome noge prati. Jer vam ja dadoh primer, da i vi tako činite kao što ja vama učinih“ (Jovan 13:6-15).

Isus time nije uvodio neki ritual pranja nogu. Umesto toga, on je pomogao svojim apostolima da prihvate jedan nov stav — stav poniznosti i spremnosti da se obave najponizniji zadaci u korist braće. Očigledno su svi shvatili u čemu je stvar. Osmotri šta se dogodilo godinama kasnije kada je nastalo pitanje o obrezanju. Iako je nastala „velika raspra“, oni koji su bili prisutni bili su smireni i s poštovanjem su slušali gledišta jedan drugoga. Nadalje, izgleda da je predsedavajući na tom sastanku bio učenik Jakov — a ne neko od apostola kao što bismo možda očekivali, pošto su i oni bili prisutni. Ovaj detalj iz izveštaja u Delima apostolskim pokazuje da su apostoli postigli  znatan uspeh u pokazivanju poniznosti (Dela apostolska 15:6-29, Ča).

Pouka za nas

Time što je prao noge svojim učenicima, Isus je pružio jednu snažnu pouku o poniznosti. Zaista, hrišćani ne treba da misle da su toliko važni da drugi uvek treba da im služe, niti treba da teže za počasnim položajima ili ugledom. Umesto toga, treba da slede obrazac koji je postavio Isus, koji „nije došao da mu služe, nego da služi, i da da život svoj u otkup za mnoge“ (Matej 20:28). Da, sledbenici Isusa treba da budu spremni da obave i najponiznije stvari jedni za druge.

Iz dobrih razloga Petar je zapisao: „A svi se jedan prema drugom opašite smernošću [„poniznošću uma“, NW], jer ’Bog se suprotstavlja oholima, a poniznima daje blagodat‘“ (1. Petrova 5:5, Ča). Grčka reč „opasati se“ potiče od reči koja znači „robova kecelja“, koja je opasavala odeću koja se ispod nje nalazila. Da li je Petar ukazivao na situaciju kada se Isus opasao peškirom i oprao noge svojim apostolima? To se ne može tvrditi sa sigurnošću. Pa ipak, Isusova ponizna služba ostavila je neizbrisiv trag u Petrovom srcu, kao što ostavlja i u srcima svih onih koji bi želeli da postanu Hristovi sledbenici (Kološanima 3:12-14).