1-2. (a) Po čemu je naša situacija slična onoj u kojoj su se našli Judejci koji su se vratili u Jerusalim? (b) Navedi šta se dešavalo nakon što su se Judejci vratili iz izgnanstva. (Videti okvir „ U danima Ageja, Zaharije i Jezdre“.)

 DA LI ponekad brineš zbog budućnosti? Možda si ostao bez posla i pitaš se kako ćeš zbrinuti porodicu. Možda se zbog nestabilne političke situacije, progonstva ili protivljenja brineš za bezbednost svoje porodice. Da li se upravo suočavaš s nekom od ovih teškoća? Ako je tako, ohrabrićeš se dok budemo osmatrali kako je Jehova pomagao drevnim Izraelcima kad su ih zadesili slični problemi.

² Judejcima koji su čitav život proveli u Vavilonu bila je potrebna jaka vera da ostave sve te udobnosti i da otputuju u zemlju o kojoj većina njih nije znala gotovo ništa. Kada su stigli tamo, ubrzo su se suočili s nestabilnom ekonomskom i političkom situacijom, kao i s protivljenjem. Izgradnja Jehovinog hrama je bila potisnuta u drugi plan. Zato je oko 520. pre n. e. Jehova poslao dva proroka, Ageja i Zahariju, da rasplamsaju revnost naroda (Ag. 1:1; Zah. 1:1). Kao što ćemo videti, njihova služba je urodila plodom. Međutim, posle skoro 50 godina, povratnicima iz izgnanstva je ponovo trebalo ohrabrenje. Tada je Jezdra, vešt prepisivač Mojsijevog zakona, došao iz Vavilona u Jerusalim da ih podstakne da službu Bogu stave na prvo mesto u životu (Jezd. 7:1, 6).

3. Koja pitanja ćemo osmotriti u ovom članku? (Poslovice 22:19).

 ³ Agejeva i Zaharijina proročanstva su pomogla Božjem narodu u prošlosti da se uprkos protivljenju uzda u Jehovu. Ona mogu ojačati i naše pouzdanje u to da će Jehova biti uz nas kada se nađemo u teškim okolnostima. (Pročitati Poslovice 22:19.) Dok budemo osmatrali Božju poruku koju su prenosili Agej i Zaharija, kao i Jezdrin primer, dobićemo odgovore na sledeća pitanja: Kako su životni problemi uticali na povratnike iz izgnanstva? Zašto treba da budemo usredsređeni na Jehovinu volju kada se nađemo u teškoćama? Kako u teškim vremenima možemo ojačati pouzdanje u Jehovu?

4-5. Šta je možda bio razlog što su Judejci izgubili oduševljenje za gradnju hrama?

⁴ Povratnike iz izgnanstva čekao je ogroman posao kada su stigli u Jerusalim. Za kratko vreme su izgradili Jehovin oltar i položili temelj hrama (Jezd. 3:1-3, 10). Ali njihovo prvobitno oduševljenje je zbog problema ubrzo splasnulo. Pored izgradnje hrama, trebalo je da sagrade i svoje kuće, zasade njive i prehrane porodice (Jezd. 2:68, 70). Osim toga, neprijatelji su im se protivili i skovali su zaveru da zaustave izgradnju hrama (Jezd. 4:1-5).

⁵ Na povratnike iz izgnanstva uticala je i nestabilna ekonomska i politička situacija. Njihova zemlja je bila deo Persijskog carstva. Nakon smrti kralja Kira 530. pre n. e., njegov naslednik Kambiz krenuo je u vojni pohod na Egipat. Moguće je da su na putu do Egipta njegovi vojnici prolazili kroz područje na kom su živeli Izraelci i da su tražili hranu, vodu i smeštaj, što je narodu stvorilo dodatne teškoće. Početak vladavine Kambizovog naslednika Darija I obeležile su pobune i politička nestabilnost. Nema sumnje da su se u takvim okolnostima mnogi povratnici iz izgnanstva brinuli da li će uspeti da prehrane svoje porodice. Zbog svih teškoća s kojima su se borili, neki od njih su smatrali da nije pravo vreme da se gradi Jehovin hram (Ag. 1:2).

6. Prema Zahariji 4:6, 7, s kojim su se još poteškoćama Judejci suočili i kako ih je Zaharija ohrabrio?

⁶ Pročitati Zahariju 4:6, 7. Osim ekonomskih problema i političke nestabilnosti, Judejci su se suočili i s protivljenjem. Njihovi neprijatelji su 522. pre n. e. uspeli da izdejstvuju zvaničnu zabranu obnove Jehovinog hrama. Ali Zaharija je uverio narod da će Jehova pomoću svog moćnog duha ukloniti svaku prepreku pred njima. Kralj Darije je 520. pre n. e. dozvolio da se radovi na hramu nastave i čak je obezbedio materijalna sredstva za to. Takođe je svim namesnicima s tog područja naredio da ne ometaju rad na Božjem domu (Jezd. 6:1, 6-10).

7. Kako je Jehova blagoslovio Judejce kad su se posvetili gradnji hrama?

 ⁷ Jehova je preko Ageja i Zaharije obećao Judejcima da će im pružiti podršku ukoliko se posvete gradnji hrama (Ag. 1:8, 13, 14; Zah. 1:3, 16). Ti proroci su ih ohrabrili i oni su nastavili s gradnjom 520. pre n. e. Završili su radove za manje od pet godina. Zbog toga što su uprkos teškoćama njegovu volju stavili na prvo mesto, Jehova ih je blagoslovio ne  samo u materijalnom već i u duhovnom pogledu. Zahvaljujući tome, radosno su mu služili (Jezd. 6:14-16, 22).

8. Kako nam reči iz Ageja 2:4 pomažu da se usredsredimo na Božju volju? (Videti i fusnotu.)

⁸ Budući da se velika nevolja bliži, razumemo da je sada važnije nego ikada da budemo poslušni zapovesti da propovedamo dobru vest (Mar. 13:10). Međutim, možda nam uopšte nije lako da se usredsredimo na našu službu ako imamo finansijske probleme ili nailazimo na protivljenje. Kako da nam Kraljevstvo i dalje bude na prvom mestu? Treba da zadržimo na umu da je „Jehova nad vojskama“ b na našoj strani. On će biti uz nas ako nam je njegova volja najvažnija. Zato nemamo čega da se plašimo. (Pročitati Ageja 2:4.)

9-10. Kako se jedan bračni par uverio u istinitost Isusovih reči iz Mateja 6:33?

⁹ Pogledajmo šta se desilo Olegu i Irini, bračnom paru pionira. c Oni su se preselili na drugo područje da bi pomagali jednoj skupštini. Ali onda su ostali bez izvora prihoda jer je u njihovoj zemlji nastupila ekonomska kriza. Oko godinu dana nisu imali stalan posao, ali uvek su osećali Jehovinu ljubav i podršku. Povremeno su im pomagali braća i sestre. Kako su prebrodili taj težak period? Oleg, koji je u početku bio utučen, kaže: „Trudili smo se da što više vremena provodimo u službi i to nam je pomoglo da razmišljamo o onome što je najvažnije u životu.“ Dok su tražili posao, sve vreme su bili zaokupljeni službom.

 ¹⁰ Kad su se jednog dana vratili kući iz službe, saznali su da je njihov dobar prijatelj putovao oko 160 kilometara da bi im doneo dve kese namirnica. Oleg kaže: „Tog dana smo se još jednom uverili u to koliko Jehova i braća brinu o nama. Sigurni smo da Jehova nikada ne zaboravlja svoje sluge, čak i kada njihova situacija deluje beznadežno“ (Mat. 6:33).

11. Šta možemo očekivati ako nam je Jehovina volja na prvom mestu?

¹¹ Jehova želi da se posvetimo stvaranju učenika i da tako spasavamo živote. Kao što smo videli u  7. odlomku, Agej je podstakao Jehovin narod da ponovo počne da gradi hram. Jehova je obećao da će ih blagosiljati ako to budu radili (Ag. 2:18, 19). Možemo biti sigurni da će blagosiljati i nas ako nam zadatak koji nam je poverio bude na prvom mestu.

12. Zašto je Jezdri i njegovim saputnicima bila potrebna snažna vera?

¹² Jezdra se 468. pre n. e. zaputio iz Vavilona u Jerusalim s drugom grupom Judejaca. Da bi krenuli na to putovanje, njemu i njegovim saputnicima je bila potrebna snažna vera. Putevi nisu baš bili bezbedni, a oni su sa sobom nosili veliku količinu zlata i srebra koje je kralj poklonio za hram. Zato se lako moglo desiti da ih napadnu razbojnici (Jezd. 7:12-16; 8:31). Pored toga, ubrzo su shvatili da ni Jerusalim nije bezbedan. U gradu je bilo malo stanovnika, a njegove zidine i vrata su bili razvaljeni. Kako nam Jezdrin primer može pomoći da ojačamo pouzdanje u Jehovu?

13. Kako je Jezdra ojačao svoje pouzdanje u Jehovu? (Videti i fusnotu.)

¹³ Jezdra je video kako je Jehova pomagao svom narodu u teškim vremenima. Godinama ranije, 484. pre n. e., Jezdra je verovatno živeo u Vavilonu kada je kralj Asvir izdao naredbu da se pobiju svi Judejci u Persijskom carstvu (Jest. 3:7, 13-15). Jezdrin život je bio u opasnosti! Kada su čuli za tu naredbu, Judejci „u svim pokrajinama“ postili su i plakali, a nema sumnje i da su molili Jehovu za pomoć (Jest. 4:3). Zamislimo samo kako su se Jezdra i njegovi sunarodnici osećali kada se situacija neočekivano preokrenula i kada su bili pobijeni oni koji su skovali tu gnusnu zaveru! (Jest. 9:1, 2). Moguće je da je ono što je doživeo tokom tih teških vremena pripremilo Jezdru za buduće probleme i ojačalo njegovo pouzdanje u to da Jehova može da zaštiti svoj narod. d

14. Šta je jedna sestra razumela nakon što je videla kako joj Jehova pomaže u teškoj situaciji?

¹⁴ Kada prolazimo kroz težak period i osećamo kako Jehova brine o nama, naše pouzdanje u njega postaje još jače. U to se uverila i Anastasija, koja živi u Istočnoj Evropi. Na poslu je bila pod velikim pritiskom da pogazi svoju neutralnost i zato je dala otkaz. „Prvi put u životu sam ostala bez novca“, kaže ona i dodaje: „Molila sam se Jehovi za pomoć i videla sam kako brine o meni. Ukoliko se ponovo desi da ostanem bez posla, neću se plašiti. Ako moj nebeski Otac brine o meni danas, brinuće i sutra.“

15. Šta je pomoglo Jezdri da sačuva svoje pouzdanje u Jehovu? (Jezdra 7:27, 28).

 ¹⁵ Jezdra je video kako mu Jehova pomaže. Nema sumnje da je Jezdra sačuvao pouzdanje u Jehovu jer je razmišljao o vremenima kada mu je on pritekao u pomoć. Zato je i rekao: „Moj Bog Jehova bio [je] uz mene.“ (Pročitati Jezdru 7:27, 28.) Jezdra je još nekoliko puta u svojoj knjizi rekao nešto slično (Jezd. 7:6, 9; 8:18, 22, 31).

16. U kojim situacijama bismo mogli da vidimo kako nam Jehova pomaže? (Videti i sliku.)

¹⁶ Jehova nam može pomoći kad imamo neki problem. Primera radi, kada tražimo od poslodavca slobodne dane da bismo prisustvovali kongresu ili ga pitamo za raspored smena koji će nam omogućiti da budemo na svim sastancima, pruža nam se prilika da vidimo kako nam Jehova pomaže. Ishod bi mogao biti mnogo bolji nego što mislimo. Na taj način, naše pouzdanje u Jehovu postaje još jače.

17. Kako je Jezdrina poniznost došla do izražaja tokom teškog perioda? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

¹⁷ Jezdra se ponizno molio Jehovi za pomoć. Kada je osećao da mu je previše toga na plećima, Jezdra se ponizno molio Jehovi (Jezd. 8:21-23; 9:3-5). To je snažno uticalo na njegove sunarodnike, tako da su se oni ugledali na njega i podržali ga (Jezd. 10:1-4). Kada se brinemo da li ćemo moći da obezbedimo svojoj porodici sve što joj treba i da li će ona biti bezbedna, moramo se s pouzdanjem obratiti Jehovi u molitvi.

18. Šta će nam pomoći da imamo više pouzdanja u Jehovu?

¹⁸ Naše pouzdanje u Jehovu će biti još jače ako mu se ponizno molimo i ako prihvatimo pomoć braće i sestara. Erika, majka troje dece, uvek je verovala da će Jehova biti uz nju, iako je doživela velike tragedije. U kratkom periodu, izgubila je svog voljenog muža i njihovo nerođeno dete. Kada se osvrne na prošlost, ona kaže: „Ne možeš unapred znati kako će ti Jehova pomoći. Pomoć može da dođe na sasvim neočekivane načine. Shvatila sam da je Jehova na mnoge moje molitve odgovorio preko nečega što su moji prijatelji rekli ili uradili. Ako kažem prijateljima sa čim se borim, lakše im je da mi pomognu.“

19-20. Šta učimo od Judejaca koji nisu mogli da se vrate u Jerusalim?

¹⁹ Nešto veoma vredno možemo naučiti i od Judejaca koji nisu mogli da se vrate u Jerusalim. Neki od njih su bili stari ili bolesni, a nekima porodična situacija nije dozvoljavala da se vrate. Pa ipak, oni su bili srećni što su mogli da podupiru one koji su se vratili tako što su im davali sredstva za izgradnju hrama (Jezd. 1:5, 6). Izgleda da su oni koji su ostali u Vavilonu slali darove za Jerusalim i nakon što je prošlo 19 godina od povratka prve grupe izgnanika (Zah. 6:10).

²⁰ Čak i ako ne možemo da uradimo za Jehovu sve što bismo želeli, možemo biti sigurni da on ceni sve što od srca činimo za njega. Kako to znamo? Jehova je rekao Zahariji da uzme zlato i srebro koje su poslali izgnanici iz Vavilona i da od njega napravi krunu (Zah. 6:11). Ta „raskošna kruna“ bi služila kao spomen na njihove velikodušne priloge (Zah. 6:14, fusn.). Možemo biti sigurni da Jehova nikada neće zaboraviti sve što svesrdno činimo za njega tokom teških vremena (Jevr. 6:10).

21. Šta će nam pomoći da sačuvamo pouzdanje u Jehovu, bez obzira na to šta budućnost nosi?

²¹ Nema sumnje da ćemo u poslednjim danima i dalje imati probleme, a u budućnosti stvari mogu postati još gore (2. Tim. 3:1, 13). Međutim, ne treba da budemo preterano zabrinuti. Setimo se šta je Jehova rekao svom narodu preko proroka Ageja: „Ja sam s vama [. . .] Ne bojte se!“ (Ag. 2:4, 5). I mi možemo biti uvereni da će Jehova biti s nama, dokle god dajemo sve od sebe da činimo ono što je njemu po volji. Ako primenjujemo ono što smo naučili iz Agejevog i Zaharijinog proročanstva i ugledamo se na Jezdru, sačuvaćemo pouzdanje u Jehovu, bez obzira na to šta nas čeka u budućnosti.