1. Prema Mateju 28:18-20, koju je zapovest Isus dao?

 NAKON što je uskrsnuo, Isus se pojavio svojim učenicima koji su se okupili u Galileji. Želeo je nešto važno da im kaže. Šta je to bilo? Njegove reči su zabeležene u Mateju 28:18-20. (Pročitati.)

2. O kojim pitanjima će biti reč?

² Isusova zapovest o stvaranju učenika važi za sve Božje sluge danas. Zato ćemo osmotriti tri pitanja u vezi sa zadatkom koji nam je Isus poverio. Kao prvo, dok poučavamo nove učenike Božjim zapovestima, šta još treba da radimo? Kao drugo, kako svi u skupštini mogu pomoći novima da duhovno napreduju? Kao treće, kako možemo pomoći neaktivnim suvernicima da se vrate zadatku da stvaraju učenike?

3. Koji detalj iz Isusove zapovesti ne smemo prevideti?

³ Isus nam je jasno rekao šta treba da radimo. Moramo poučavati ljude onome što je zapovedio. Međutim, ne smemo prevideti jedan važan detalj. Isus nije rekao: „Učite ih svemu što sam vam zapovedio.“ Umesto toga, rekao je: „[Učite] ih da se drže svega što sam vam zapovedio.“ Da bismo primenili to konkretno uputstvo, ne treba samo da poučavamo učenika šta da radi  već i da mu pokažemo kako da to radi (Dela 8:31). Zašto je to važno?

4. Šta znači držati se neke zapovesti? Navedi primer.

⁴ Držati se neke zapovesti znači postupati po njoj i biti joj poslušan. Sledeći primer će nam pomoći da razumemo šta znači poučiti nekoga da bude poslušan Hristovim zapovestima. Kako instruktor vožnje uči polaznike auto-škole da se drže saobraćajnih propisa? Prvo im u učionici objašnjava kojih se pravila moraju držati tokom vožnje. Međutim, da bi ih naučio kako da to čine u praksi, mora preduzeti i sledeći korak. Mora krenuti u vožnju s njima i pomoći im da ono što su naučili na času primene u saobraćaju. Šta nam taj primer pokazuje?

5. (a) Prema Jovanu 14:15 i 1. Jovanovoj 2:3, čemu treba da poučimo one s kojima proučavamo Bibliju? (b) Kako možemo pomoći onima s kojima proučavamo da primenjuju biblijska načela?

⁵ Kada proučavamo Bibliju s ljudima, mi im pomažemo da saznaju šta Bog očekuje od njih. Ali potrebno je više od toga. Moramo ih poučiti da u svom svakodnevnom životu primenjuju ono što uče. (Pročitati Jovana 14:15 i 1. Jovanovu 2:3.) Svojim primerom treba da im pokažemo kako da biblijska načela primene u školi, na poslu i tokom aktivnosti u slobodno vreme. Možemo im ispričati neki događaj iz svog života i objasniti im kako nas je tada primena biblijskih načela zaštitila i pomogla nam da donesemo mudru odluku. Dok se molimo s njima, možemo od Jehove tražiti da ih vodi svojim svetim duhom (Jov. 16:13).

6. Šta još treba da radimo kad poučavamo druge da se drže Isusovih zapovesti?

⁶ Šta još treba da radimo kad poučavamo druge da se drže Isusovih zapovesti? Treba da u njima probudimo želju da stvaraju učenike. Neke plaši i sama pomisao da propovedaju. Zato treba da budemo strpljivi dok im pomažemo da bolje razumeju biblijska načela, što će im ojačati veru. Tada će ih srce podstaći da propovedaju. Šta konkretno možemo uraditi kako bismo učenicima pomogli da i oni počnu da propovedaju dobru vest?

7. Kako možemo pomoći učeniku da razvije želju da propoveda dobru vest?

⁷ Mogli bismo pitati učenika: „Kako ti je poruka o Kraljevstvu promenila život nabolje? Šta misliš, da li i drugi treba da je čuju? Kako im možeš pomoći?“ (Posl. 3:27; Mat. 9:37, 38). Ponudi učeniku da izabere traktate za koje misli da će se dopasti njegovim rođacima, prijateljima ili kolegama. Daj mu nekoliko tih traktata. Vežbaj s njim kako da ih taktično ponudi. Naravno, kada neko s kim proučavamo postane nekršteni objavitelj, treba da idemo s njim u službu kako bismo ga naučili da propoveda (Prop. 4:9, 10; Luka 6:40).

8. Zašto je važno da novi učenici razviju snažnu ljubav prema Bogu i bližnjima? (Videti i okvir „ Kako pomoći učenicima da još više zavole Boga“.)

⁸ Imaj na umu da nam je Isus rekao da učimo druge „da se drže svega“ što je zapovedio. To svakako uključuje dve najveće zapovesti – voleti Boga i bližnjeg. Obe te zapovesti su tesno  povezane s propovedanjem i stvaranjem učenika (Mat. 22:37-39). U kom smislu? Glavni motiv za propovedanje je ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjem. Sasvim je razumljivo što se neki koji proučavaju Bibliju pomalo plaše da krenu u službu. Ali možemo ih uveriti da će uz Jehovinu pomoć postepeno savladati strah od ljudi (Ps. 18:1-3; Posl. 29:25). U okviru uz ovaj članak objašnjeni su koraci koji će pomoći učeniku da još više zavoli Boga. Osim toga, kako skupština može pomoći novim učenicima da još više vole Boga i bližnje?

9. Na koje načine polaznik auto-škole dobija važne pouke?

⁹ Vratimo se na primer s polaznikom auto-škole. Dok vozi sa instruktorom pored sebe, na koji način uči? Tako što sluša instruktora i posmatra dobre vozače. Na primer, instruktor mu može skrenuti pažnju na vozača koji je ljubazno pustio drugog da se uključi u saobraćaj. Ili mu može ukazati na vozača koji je obzirno isključio duga svetla kako ne bi zaslepila druge vozače. Novi vozač iz takvih primera može naučiti nešto vredno što će mu koristiti u vožnji.

10. Šta će pomoći učeniku da duhovno napreduje?

¹⁰ Slično tome, neko ko proučava Bibliju ne uči samo od svog učitelja već i iz dobrih primera drugih Jehovinih slugu. Prema tome, prisustvovanje sastancima će mu pomoći da duhovno napreduje. Zašto su sastanci toliko važni? Pouka koja se na njima iznosi pomoći će mu da bolje razume Bibliju, ojača veru i još više zavoli Boga (Dela 15:30-32). Osim toga, na sastancima ga učitelj može upoznati s braćom i sestrama s kojima ima nešto zajedničko. Koje dobre primere učenik može pronaći u skupštini? Razmisli o sledećim situacijama.

11. Koje primere učenik može primetiti u skupštini i kako oni mogu uticati na njega?

¹¹ Samohrana majka koja proučava Bibliju posmatra sestru koja je u sličnoj situaciji. Dirnuta je kad vidi koliko se sestra trudi da redovno dolazi u Dvoranu Kraljevstva s malom decom. Čovek koji se bori da prekine s pušenjem upoznaje brata koji je nekada imao sličan problem. Brat mu priča kako mu je ljubav prema Jehovi pomogla da bude poslušan njegovim zapovestima (2. Kor. 7:1; Fil. 4:13). Nakon što mu je ispričao svoje iskustvo, brat mu kaže: „I ti ćeš uspeti.“ Taj čovek je ohrabren i veruje da će savladati svoju lošu naviku. Devojka koja proučava Bibliju primećuje mladu vedru sestru koja je veoma srećna kao Svedok. Posmatrajući je, ta devojka poželi da sazna zašto je ona tako srećna.

12. Zašto možemo reći da svi u skupštini mogu pomoći novim učenicima?

¹² Kada oni koji proučavaju Bibliju upoznaju različite objavitelje, iz njihovih dobrih primera mogu naučiti šta znači držati se Hristove zapovesti da volimo Boga i bližnje (Jov. 13:35; 1. Tim. 4:12). Osim toga, kao što je prethodno rečeno, učenik može mnogo naučiti od objavitelja koji se bore sa sličnim problemima. Iz takvih primera  uči da se i on može promeniti i postati Hristov učenik (Pon. zak. 30:11). Svi u skupštini mogu na razne načine doprineti duhovnom napretku onih koji proučavaju Bibliju (Mat. 5:16). Šta ti preduzimaš kako bi ohrabrio nove učenike koji dolaze na sastanke?

13-14. Kako se Isus ophodio prema svojim obeshrabrenim apostolima?

¹³ Želimo da pomognemo našoj neaktivnoj braći i sestrama da ponovo propovedaju i stvaraju učenike. Kako to možemo učiniti? Pogledajmo kako se Isus ophodio prema svojim obeshrabrenim apostolima.

¹⁴ Na kraju Isusove službe na zemlji, neposredno pre nego što je ubijen, apostoli su ga „ostavili i pobegli“ (Mar. 14:50; Jov. 16:32). Kako se Isus nakon toga ophodio prema njima? Ubrzo nakon što je uskrsnuo, Isus je nekim svojim sledbenicima rekao: „Ne bojte se! Idite, javite mojoj braći [da sam uskrsnuo]“ (Mat. 28:10a). Isus nije digao ruke od svojih apostola. Iako su ga napustili, on ih je i dalje nazivao svojom braćom. Poput Jehove, bio je milosrdan i spreman da oprosti (2. Kralj. 13:23).

15. Šta osećamo prema onima koji su prestali da propovedaju?

¹⁵ Slično tome, i nama je veoma stalo do onih koji su prestali da propovedaju. Oni su naša braća i sestre i mi ih volimo! Još uvek se sećamo svega što su iz ljubavi činili u prošlosti – neki možda i decenijama (Jevr. 6:10). Mnogo nam nedostaju! (Luka 15:4-7). Kako poput Isusa možemo pokazati da nam je stalo do njih?

16. Kako možemo pokazati da nam je stalo do neaktivne braće i sestara?

¹⁶ Srdačno ih pozovi na sastanke. Isus je ohrabrio svoje utučene apostole tako što ih je pozvao na sastanak (Mat. 28:10b; 1. Kor. 15:6). I danas svoje neaktivne suvernike možemo ohrabriti tako što ćemo ih pozvati na sastanke. Svesni smo da ćemo morati da ih pozovemo nekoliko puta pre nego što dođu. A kad dođu, bićemo radosni kao što je Isus sigurno bio kada su se učenici odazvali na njegov poziv (Mat. 28:16; uporediti s Lukom 15:6).

17. Šta treba da uradimo kada neko ko je neaktivan dođe na sastanak?

¹⁷ Srdačno ih dočekaj. Kad se sreo sa svojim apostolima, Isus im je prišao i razgovarao s njima, zbog čega su se sigurno osećali prijatno (Mat. 28:18). Šta ćemo učiniti kada neko ko je neaktivan dođe u Dvoranu Kraljevstva? Treba da preuzmemo inicijativu tako što ćemo ga srdačno pozdraviti. Možda ćemo se u početku brinuti da nećemo znati šta da kažemo. Ali neće mu biti neprijatno ako mu jednostavno kažemo koliko nam je drago što ga vidimo.

18. Kako možemo ohrabriti neaktivne suvernike?

¹⁸ Iskreno ih ohrabri. Isusovi učenici su se verovatno osećali nedoraslo zadatku da propovedaju po celom svetu. Isus ih je ohrabrio rekavši: „Ja sam s vama u sve dane“ (Mat. 28:20). Da li je taj pristup bio delotvoran? Jeste. Ubrzo su njegovi učenici „bez prestanka poučavali i objavljivali dobru vest“ (Dela 5:42). Neaktivnim objaviteljima  je takođe potrebno ohrabrenje. Možda se pomalo plaše da ponovo počnu da propovedaju. Možemo ih uveriti da neće biti prepušteni sami sebi. Kad budu bili spremni, možemo ići s njima u službu. Nakon što budu ponovo počeli da propovedaju, sigurno će biti zahvalni što smo uz njih. Kada pokažemo neaktivnima da ih i dalje smatramo svojom braćom i sestrama, možda će ponovo početi da idu na sastanke i u službu, što će obradovati celu skupštinu.

19. Šta od srca želimo i zašto?

¹⁹ Do kada treba da stvaramo učenike? Do kraja ovog poretka (Mat. 28:20; videti Rečnik pojmova, „Svršetak poretka“). Da li ćemo uspeti da izvršimo zadatak koji nam je Isus dao? Rešeni smo da to uradimo! Rado trošimo svoje vreme, snagu i sredstva da bismo pronašli one koji imaju „ispravan stav prema večnom životu“ (Dela 13:48). Na taj način sledimo Isusov primer. On je rekao: „Moja je hrana da činim ono što je po volji onoga koji me je poslao i da dovršim delo koje mi je poverio“ (Jov. 4:34; 17:4). I mi svim srcem želimo da dovršimo delo koje nam je povereno (Jov. 20:21). A želimo da i drugi, uključujući i neaktivne, do kraja sarađuju s nama u tome (Mat. 24:13).

20. Prema Filipljanima 4:13, zašto ćemo uspeti da izvršimo zadatak koji nam je Isus dao?

²⁰ Nije uvek lako činiti ono što nam je Isus zapovedio. Međutim, nismo sami dok obavljamo taj zadatak. Isus je obećao da će biti s nama. Zadatak da stvaramo učenike obavljamo kao „Božji saradnici“ i „u jedinstvu sa Hristom“ (1. Kor. 3:9; 2. Kor. 2:17). Prema tome, mi to možemo. Velika je čast i zadovoljstvo izvršavati taj zadatak i pomagati drugima da to čine! (Pročitati Filipljanima 4:13.)