1, 2. (a) Zašto je mudro biti na Jehovinoj strani? (b) Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

DOBRO je držati se Jehove. Niko nije moćniji ni mudriji od našeg Boga, niti nas iko voli više od njega. Ko ne bi želeo da bude na njegovoj strani? (Ps. 96:4-6). Pa ipak, kada je trebalo da odluče na čiju će stranu stati, neke Jehovine sluge nisu napravile dobar izbor.

² U ovom članku ćemo osmotriti primere osoba koje su tvrdile da su na Jehovinoj strani, ali su u isto vreme radile ono što on mrzi. Pronaći ćemo važne pouke koje nam mogu pomoći da u svemu ostanemo verni Jehovi.

3. Zašto je Jehova pokušao da pomogne Kainu i šta mu je rekao?

³ Razmislimo o Kainu. On nije služio nijednom drugom bogu osim Jehovi. Međutim, Jehova nije bio zadovoljan njime jer je video da je zlo počelo da hvata korena u njegovom srcu (1. Jov. 3:12). Jehova je želeo da mu pomogne i  zato mu je rekao: „Ako počneš činiti dobro, zar mi nećeš biti mio? Ali ako ne budeš činio dobro, greh vreba na vratima i mami te. A ti, hoćeš li ga nadvladati?“ (Post. 4:6, 7). To je bilo kao da mu je rekao: „Ako se pokaješ i odlučno staneš na moju stranu, ja ću biti na tvojoj strani.“

4. Kako je Kain reagovao kada mu je Jehova dao priliku da stane na njegovu stranu?

⁴ Da je Kain ispravio svoj način razmišljanja, opet bi bio mio Jehovi. Ali Kain nije poslušao savet. Pogrešan način razmišljanja i sebična želja naveli su ga na greh (Jak. 1:14, 15). Dok je bio mlađi, možda nije ni pomišljao da bi jednog dana mogao stati nasuprot Jehovi. Međutim, s vremenom je učinio nešto nezamislivo — pobunio se protiv Boga i ubio rođenog brata!

5. Zbog čega bismo mogli izgubiti Jehovinu naklonost?

⁵ I danas bi se jednom Jehovinom slugi moglo desiti da poput Kaina krene pogrešnim putem iako kaže da služi Jehovi (Jud. 11). Na primer, mogao bi da se prepusti seksualnim fantazijama, da dopusti da se u njemu razvije pohlepa ili da počne da gaji mržnju prema nekom suverniku (1. Jov. 2:15-17; 3:15). Sve to bi ga moglo navesti da počini greh. U isto vreme, takva osoba možda redovno ide u službu propovedanja i na sastanke. Možda drugi ne znaju o čemu razmišljamo ili šta radimo, ali Jehova sve vidi i zna ako mu nismo odani celim srcem. (Pročitati Jeremiju 17:9, 10.)

6. Kako nam Jehova pomaže da nadvladamo pogrešne želje?

⁶ Pa ipak, Jehova ne diže lako ruke od nas. Onima koji počnu da se udaljavaju od njega, on kaže: „Vratite se meni, i ja ću se vratiti vama!“ (Mal. 3:7). Posebno kada se borimo sa svojim slabostima, Jehova želi da se odlučno odupremo zlu (Is. 55:7). Tada će on pokazati da je na našoj strani tako što će nam dati duhovnu, emocionalnu i fizičku snagu koja nam je potrebna da bismo nadvladali pogrešne želje (Post. 4:7).

7. Kako se Solomon udaljio od Jehove?

⁷ Mnogo toga možemo naučiti iz onoga što se dogodilo kralju Solomonu. On je u svojoj mladosti tražio Jehovino vođstvo. Bog ga je obdario izuzetnom mudrošću i poverio mu je izgradnju veličanstvenog hrama u Jerusalimu. Ali Solomon je narušio svoje prijateljstvo s Jehovom (1. Kralj. 3:12; 11:1, 2). U Božjem zakonu se nalazila jasna zapovest da kralj ne sme da ima „mnogo žena, da mu srce ne zastrani“ (Pon. zak. 17:17). Solomon se oglušio o tu zapovest i na kraju je imao 700 žena. Pored toga, imao je i 300 inoča (1. Kralj. 11:3). Mnoge od svih tih žena nisu bile Izraelke i služile su drugim bogovima. Dakle, Solomon je prekršio i zapovest da se ne stupa u brak s tuđinkama (Pon. zak. 7:3, 4).

8. Do koje je mere Solomon uvredio Jehovu?

⁸ Solomon se postepeno udaljavao od Jehove i to ga je navelo na ozbiljne grehe. Podigao je oltar boginji Astaroti i bar jedan oltar bogu Hemosu, gde je sa svojim ženama prinosio žrtve. Te oltare je podigao baš na brdu nasuprot Jerusalimu, gde je Jehovi sagradio hram! (1. Kralj. 11:5-8; 2. Kralj. 23:13). Možda se Solomon zavaravao  da će mu Jehova gledati kroz prste sve dok i njemu bude prinosio žrtve u hramu.

9. Koje su bile posledice Solomonove neposlušnosti?

⁹ Međutim, Jehova nikada ne zatvara oči pred zlom. U Bibliji se kaže: „Jehova se razgnevio na Solomona jer se njegovo srce odvratilo od Jehove [...] koji mu se pojavio dva puta. On mu je zapovedio da ne ide za drugim bogovima, ali Solomon nije slušao ono što mu je Jehova zapovedio.“ Zato mu je Jehova uskratio svoju podršku. Nakon njegove smrti, kraljevstvo se podelilo na dva dela, a njegove naslednike su snalazile razne nevolje (1. Kralj. 11:9-13).

10. Šta predstavlja veliku opasnost po naše prijateljstvo s Jehovom?

¹⁰ Kao što je to bilo i u Solomonovom slučaju, jednu od najvećih opasnosti po naše prijateljstvo s Jehovom predstavlja druženje sa onima koji ne razumeju ili ne poštuju njegova merila. Neki od njih su možda članovi skupštine, ali su duhovno slabi. Drugi su možda naši rođaci, komšije, kolege ili školski drugovi koji ne služe Jehovi. U svakom slučaju, ako naši bliski prijatelji ne žive u skladu s Jehovinim merilima, oni s vremenom mogu razoriti naše prijateljstvo s Jehovom.

11. Na osnovu čega možemo proceniti da li treba da se družimo s nekim?

¹¹ Pročitati 1. Korinćanima 15:33. Većina ljudi ima neke dobre osobine i mnogi ne čine ozbiljne grehe. Ako to važi i za tvoje prijatelje, da li to automatski znači da si u dobrom društvu? Pitaj se kako druženje s njima utiče na tvoje prijateljstvo s Jehovom. Hoće li ga učvrstiti? Šta se nalazi u njihovom srcu? Primera radi, da li skoro uvek razgovaraju samo o modi, novcu, elektronskim uređajima, zabavi i sličnim stvarima? Da li omalovažavaju druge i pričaju vulgarne viceve? Isus je upozorio: „Usta govore ono čega je srce puno“ (Mat. 12:34). Ako uvidiš da bi druženje s nekim osobama moglo negativno da utiče na tvoje prijateljstvo s Jehovom, odmah preduzmi nešto! Provodi manje vremena s njima ili, ako je potrebno, potpuno prestani da se družiš s njima (Posl. 13:20).

12. (a) Šta je Jehova jasno rekao Izraelcima ubrzo nakon što su oslobođeni iz Egipta? (b) Šta su Izraelci na to rekli?

¹² Nešto možemo naučiti i iz onoga što se dogodilo ubrzo nakon što su Izraelci bili oslobođeni iz Egipta. Pred okupljenim narodom, gust oblak se spustio na goru Sinaj i ona je počela da se dimi. Počelo je da grmi i seva i čuo se snažan zvuk koji je podsećao na zvuk roga. Tako je Jehova na upečatljiv način pokazao da je sa svojim narodom (Izl. 19:16-19). U takvoj atmosferi, rekao je Izraelcima da je on „Bog koji zahteva da se odanost iskazuje isključivo njemu“. Uverio ih je da će biti veran onima koji ga vole i drže se njegovih zapovesti. (Pročitati Izlazak 20:1-6.) Jehova je u stvari svom narodu rekao: „Ako stanete na moju stranu, ja ću biti na vašoj strani.“ Kako bi ti reagovao na takvo Jehovino obećanje? Sigurno isto kao i Izraelci. Ceo narod je „jednoglasno odgovorio: ’Vršićemo sve zapovesti koje je Jehova dao‘“ (Izl. 24:3). Ubrzo nakon toga, Izraelci su imali priliku da pokažu da li će ostati verni Jehovi.

13. U kojoj situaciji su Izraelci imali priliku da pokažu da su verni Jehovi?

¹³ Kada su videli gust oblak, munje i druge strahopoštovanja vredne znakove koje je Jehova učinio, Izraelci su se uplašili. Zato su zamolili Mojsija da na gori Sinaj govori u njihovo ime pred Jehovom (Izl. 20:18-21). On se popeo na goru i dugo je ostao tamo. Izgleda da su se Izraelci osećali izgubljeno kada su ostali bez vođe na kog su navikli da se oslanjaju. Postalo je jasno da je njihova vera u velikoj meri zavisila od Mojsijevog prisustva. Uznemirili su se i rekli Aronu: „Načini nam boga koji će ići pred nama, jer ne znamo šta se desilo s tim Mojsijem, čovekom koji nas je izveo iz egipatske zemlje“ (Izl. 32:1, 2).

14. (a) U šta su Izraelci uverili sebe? (b) Kako se Jehova osećao zbog njihovih postupaka?

¹⁴ Izraelci su znali da je idolopoklonstvo ozbiljan greh u Jehovinim očima (Izl. 20:3-5). Pa ipak, ubrzo su se klanjali zlatnom teletu! Bilo je potpuno jasno da su bili neposlušni Jehovi, ali su nekako uverili sebe da su i dalje na njegovoj strani. Aron je čak sve to nazvao praznikom „u čast Jehovi“. Kako se Jehova osećao? Smatrao je da su ga Izraelci izdali. Rekao je Mojsiju da se narod iskvario i da je skrenuo s puta kojim im je zapovedio da idu. Jehova se toliko razgnevio da je hteo da uništi naciju koju je tek osnovao (Izl. 32:5-10).

15, 16. Kako su Mojsije i Aron pokazali da su na Jehovinoj strani? (Videti sliku na početku članka.)

¹⁵ Jehova se ipak smilovao i odlučio je da ne istrebi svoj narod. Tako je pružio priliku vernim Izraelcima da stanu na njegovu stranu (Izl. 32:14). Kada je video narod kako viče, peva i raspušteno pleše pred idolom, Mojsije je smrvio zlatno tele. Zatim je uzviknuo: „Ko je na Jehovinoj strani, k meni!“ Na to, „svi Levijevi sinovi počeli su da se skupljaju“ oko Mojsija (Izl. 32:17-20, 26).

¹⁶ Iako je Aron učestvovao u pravljenju idola, pokajao se i pridružio ostalim Levitima. Ovi verni ljudi ne samo što su stali na Jehovinu stranu već su se i odvojili od prestupnika.  To je bilo mudro. Tog dana je na hiljade ljudi izgubilo život zbog idolopoklonstva. Međutim, Jehova je onima koji su bili na njegovoj strani obećao blagoslove (Izl. 32:27-29).

17. Šta učimo iz onoga što je Pavle rekao o Izraelcima i zlatnom teletu?

¹⁷ Ukazujući na ovaj događaj, apostol Pavle je rekao: „To se dogodilo nama za primer [...] I ne budite idolopoklonici, kao neki od njih [...] A sve im se to događalo za primer i napisano je za upozorenje nama, koji živimo na kraju ovog poretka. Dakle, ko misli da stoji, neka pazi da ne padne“ (1. Kor. 10:6, 7, 11, 12). Kao što je Pavle istakao, čak i Jehovine sluge mogu početi da postupaju neispravno. Oni koji podlegnu iskušenju mogu misliti da su i dalje Jehovini prijatelji. Ali to što neko želi da bude Jehovin prijatelj ili što tvrdi da mu je veran ne znači automatski da ima njegovu naklonost (1. Kor. 10:1-5).

18. Zbog čega bismo mogli da se udaljimo od Jehove i do čega bi to dovelo?

¹⁸ Kao što su se Izraelci uznemirili jer Mojsije dugo nije silazio s gore, i neki od nas bi se mogli uznemiriti jer nam se čini da Jehovin dan suda i novi svet kasne. Možda nam izgleda da će se ova obećanja ispuniti u dalekoj budućnosti ili da su isuviše lepa da bi bila istinita. Ukoliko ništa ne preduzmemo, takvo razmišljanje nas može navesti da se umesto vršenju Jehovine volje posvetimo drugim ciljevima. S vremenom bismo se mogli udaljiti od Jehove i početi da činimo ono što nam ne bi ni palo na pamet dok smo bili duhovno jaki.

19. Šta nipošto ne smemo zaboraviti i zašto?

¹⁹ Nipošto ne smemo zaboraviti da Jehova zahteva da mu od srca budemo poslušni i da budemo odani isključivo njemu (Izl. 20:5). Sve mimo toga značilo bi da vršimo Sataninu volju, a to se nikako ne može dobro završiti. Zato nas Pavle podseća: „Ne možete piti čašu Jehovinu i čašu demonsku. Ne možete jesti sa ’stola Jehovinog‘ i sa stola demonskog“ (1. Kor. 10:21).

20. Kako nam Jehova pomaže čak i kada pogrešimo?

²⁰ Vredi zapaziti da biblijski zapisi o Kainu, Solomonu i Izraelcima na gori Sinaj imaju nešto zajedničko. Svi ti ljudi su mogli da se pokaju i promene (Dela 3:19). Jasno je da Jehova ne diže lako ruke od onih koji u nečemu pogreše. Na primer, Aronu je oprostio. Jehova i nas danas upozorava na pogrešne postupke putem Biblije, biblijskih publikacija i preko suvernika. Kada poslušamo ta upozorenja, možemo biti uvereni da će nam se Jehova smilovati.

21. Šta treba čvrsto da rešimo?

²¹ Jehovina nezaslužena dobrota ima svrhu (2. Kor. 6:1). Zahvaljujući njoj imamo priliku da se „odreknemo bezbožnosti i svetskih želja“. (Pročitati Titu 2:11-14.) Dok god „živimo usred ovog sadašnjeg sveta“, suočavaćemo se sa situacijama u kojima ćemo morati da pokažemo da smo odani isključivo Jehovi. Čvrsto rešimo da ostanemo na Jehovinoj strani jer je on naš Bog kog treba da se bojimo, kome treba da služimo i koga treba da se držimo (Pon. zak. 10:20).