1-2. (a) Zašto je logično što je svečanost koju je Isus uveo bila vrlo jednostavna? (b) O kojim Isusovim osobinama ćemo govoriti?

MOŽEŠ LI opisati kako izgleda obeležavanje godišnjice Hristove smrti? Većina od nas bi to sigurno mogla. Zašto? Zato što je to u suštini veoma jednostavna svečanost. Međutim, neko će se možda pitati zašto je ta svečanost tako jednostavna ako je to posebna prilika?

² Tokom svoje službe na zemlji, Isus je bio poznat po tome što je važne istine prenosio ljudima na jednostavan, jasan i lako razumljiv način (Mat. 7:28, 29). Isto tako je pokazao da obeležavanje godišnjice njegove smrti treba da bude jednostavno. Pogledajmo sada pobliže kako je izgledala Gospodova večera i šta je tom prilikom Isus rekao i uradio. To će nam pomoći da još bolje razumemo veličinu Isusove poniznosti, hrabrosti i ljubavi i da vidimo kako se u još većoj meri možemo ugledati na njega.

3. Prema Mateju 26:26-28, koliko je bila jednostavna svečanost koju je Isus uveo i šta su hleb i vino predstavljali?

³ Isus je u prisustvu svojih 11 vernih apostola uveo Spomen-svečanost. Uzeo je ono što je preostalo od proslave Pashe i uveo jednostavnu svečanost. (Pročitati Mateja 26:26-28.) Koristio je samo beskvasni hleb i vino koji su već bili tu. Svojim apostolima je rekao da te dve stvari predstavljaju njegovo savršeno telo i  krv, to jest žrtvu koju će ubrzo dati za njih. Apostoli verovatno nisu bili iznenađeni jednostavnošću takvog obroka. Zašto to možemo reći?

4. Kako nam savet koji je Isus dao Marti pomaže da razumemo zašto je Spomen-svečanost jednostavna?

⁴ Pogledajmo šta se dogodilo nekoliko meseci pre toga, tokom treće godine Isusove službe, kada je bio u domu svojih bliskih prijatelja, Lazara, Marte i Marije. Isus je u opuštenoj atmosferi počeo da ih poučava. Iako je bila tu, Marta je bila zauzeta pripremanjem posebnih jela za svog uvaženog gosta. Kad je to primetio, Isus joj je ljubazno rekao da nije svaki put potrebno pripremati gozbu (Luka 10:40-42). Kasnije, kada ga je samo nekoliko sati delilo od smrti, i sam je primenio savet koji je njoj dao. Obrok koji je tada imao sa svojim učenicima bio je vrlo jednostavan. Šta nam to otkriva o Isusu?

5. Šta nam jednostavnost svečanosti koju je Isus uveo govori o njemu i kako je to u skladu s onim što piše u Filipljanima 2:5-8?

⁵ U svemu što je Isus govorio i radio videlo se koliko je ponizan. Zato nije čudo što je i poslednje noći svog života na zemlji pokazao izuzetnu poniznost (Mat. 11:29). Znao je da će svoj život dati kao najveću žrtvu u ljudskoj istoriji i da će ga Jehova uskrsnuti i dati mu uzvišeni položaj na nebu. Ali ipak nije želeo da skreće pažnju na sebe uvodeći neku komplikovanu ceremoniju. Svojim učenicima je rekao da se na jednostavnoj svečanosti svake godine prisete njegove smrti (Jov. 13:15; 1. Kor. 11:23-25). To jasno pokazuje da Isus nije bio ponosna osoba. Zaista možemo biti srećni što je tako izvanredna osobina kao što je poniznost deo ličnosti našeg nebeskog Kralja. (Pročitati Filipljanima 2:5-8.)

6. Kako poput Isusa možemo pokazati poniznost kada se nađemo u kušnjama?

⁶ Kako možemo biti ponizni poput Isusa? Tako što ćemo tuđu dobrobit stavljati ispred svoje (Fil. 2:3, 4). Prisetimo se poslednje noći Isusovog života na zemlji. On je znao da će ubrzo umreti mučeničkom smrću, ali nije brinuo za sebe već za svoje verne apostole, koji će teško podneti taj gubitak. Zato je preostalo vreme posvetio njima tako što ih je poučavao,  hrabrio i jačao (Jov. 14:25-31). Veličina njegove poniznosti ogledala se upravo u tome što je više brinuo za druge nego za sebe. Zaista izuzetan primer vredan oponašanja.

7. Kako je Isus pokazao veliku hrabrost ubrzo nakon uvođenja Spomen-svečanosti?

⁷ Ubrzo nakon tog poslednjeg obroka, Isus je pokazao izuzetnu hrabrost. Zašto to kažemo? Isus je pristao da učini ono što je bila volja njegovog Oca, iako je znao da će zbog toga biti pogubljen na ponižavajuć način, kao hulnik (Mat. 26:65, 66; Luka 22:41, 42). Isus je do samog kraja ostao besprekoran i tako proslavio Božje ime, podržao njegovo pravo da bude Vrhovni vladar i omogućio ljudima da dobiju večni život. U isto vreme je pripremio svoje sledbenike za ono sa čime će se oni ubrzo suočiti.

8. (a) Šta je Isus rekao svojim vernim apostolima? (b) Kako su Isusovi učenici pokazivali hrabrost i godinama nakon njegove smrti?

⁸ Isus je pokazao hrabrost i time što je ostavio po strani sve što ga je u tom trenutku možda mučilo i usmerio pažnju na potrebe svojih vernih apostola. Jednostavan obrok, koji je usledio nakon što je Isus otpustio Judu, trebalo je da podseća njegove pomazane sledbenike na vrednost njegove prolivene krvi i značaj saveza u kom učestvuju (1. Kor. 10:16, 17). Da bi svojim apostolima pomogao da dokažu da su dostojni nebeskog poziva, objasnio im je šta on i njegov Otac očekuju od njih (Jov. 15:12-15). Rekao im je i da ih očekuju neke kušnje. A zatim ih je podstakao da budu hrabri, kao što je i on bio  hrabar (Jov. 16:1-4a, 33). Godinama kasnije, Isusovi učenici su i dalje bili samopožrtvovani i hrabri poput svog Učitelja. U raznim kušnjama su podržavali jedni druge, iako su zbog toga i sami trpeli (Jevr. 10:33, 34).

9. Kako po ugledu na Isusa možemo biti hrabri?

⁹ Isto tako, i mi smo danas hrabri po uzoru na Isusa. Na primer, treba nam hrabrost da bismo pomagali braći koja su progonjena zbog svoje vere. Ponekad se naša braća nađu u zatvoru iako nisu prekršila nijedan zakon. Kada se tako nešto desi, moramo učiniti za njih sve što možemo, uključujući i to da govorimo u njihovu odbranu (Fil. 1:14; Jevr. 13:19). Hrabrost pokazujemo i kada odvažno propovedamo (Dela 14:3). Poput Isusa, nastavićemo to da činimo, čak i kada nam se ljudi protive i progone nas. Ali ponekad možda nismo dovoljno hrabri. Šta onda možemo učiniti?

10. Šta treba da radimo tokom sedmica koje prethode Spomen-svečanosti i zašto?

¹⁰ Razmišljanje o nadi koju imamo zahvaljujući Hristovoj otkupnoj žrtvi može nam uliti hrabrost (Jov. 3:16; Ef. 1:7). Tokom sedmica koje prethode Spomen-svečanosti, imamo posebnu priliku da pokažemo još veću zahvalnost za otkupnu žrtvu. Bilo bi dobro da pratimo raspored za čitanje Biblije za taj period i da duboko razmišljamo o onome što se dešavalo u vreme Isusove smrti. Tako ćemo na Spomen-svečanosti još bolje razumeti značenje simbola i nenadmašnu vrednost žrtve koju oni predstavljaju. Ako shvatamo šta su Isus i Jehova učinili za nas i koliko to koristi nama i našim bližnjima, naša nada će biti još jača  i to će nas motivisati da hrabro istrajemo do kraja (Jevr. 12:3).

11-12. Šta smo do sada naučili?

¹¹ Do sada smo videli da nas Spomen-svečanost podseća ne samo na vrednost otkupne žrtve već i na Isusovu izuzetnu poniznost i hrabrost. Koliko samo možemo biti zahvalni što Isus i dalje ispoljava te osobine kao naš nebeski Prvosveštenik, koji se zauzima za nas (Jevr. 7:24, 25). Svoju iskrenu zahvalnost pokazaćemo ako svake godine obeležavamo godišnjicu Isusove smrti, upravo onako kako je on zapovedio (Luka 22:19, 20). To činimo na dan koji odgovara 14. nisanu i to je za nas najvažniji dan u godini.

¹² Jednostavnost svečanosti koju je Isus uveo otkriva nam šta je još podstaklo Isusa da svoj život da kao žrtvu za nas. Dok je bio na zemlji, bio je dobro poznat po tome. O čemu se zapravo radi?

13. Šta nam stihovi iz Jovana 15:9 i 1. Jovanove 4:8-10 govore o ljubavi koju su Jehova i Isus pokazali i ko sve ima blagoslove zahvaljujući njihovoj ljubavi?

¹³ U svemu što je radio, Isus je na savršen način pokazao koliko nas Jehova zapravo voli. (Pročitati Jovana 15:9 i 1. Jovanovu 4:8-10.) Što je najvažnije, Isus je od sveg srca želeo da svoj život da za nas. Bilo da smo pomazanici ili „druge ovce“, svi mi imamo blagoslove zahvaljujući ljubavi koju su Jehova i njegov Sin pokazali prema nama posredstvom otkupne žrtve (Jov. 10:16; 1. Jov. 2:2). Ako razmislimo i o tome kako je izgledala Gospodova večera, saznaćemo nešto o Isusovoj ljubavi i obzirnosti. Zašto to možemo reći?

14. Kako je Isus pokazao ljubav prema svojim učenicima?

¹⁴ Isusova ljubav prema njegovim pomazanim sledbenicima ogleda se u tome što nije uveo neku komplikovanu ceremoniju, već je to bio jedan sasvim jednostavan obrok. Trebalo je da ti pomazani učenici i nadalje obeležavaju godišnjicu Isusove smrti. Svi su oni bili u različitim okolnostima, a neki i u zatvoru (Otkr. 2:10). Da li su uspeli da ispoštuju Isusovu zapovest? Jesu.

15-16. Kako su neki uspeli da proslave Spomen-svečanost u teškim okolnostima?

¹⁵ Od prvog veka pa sve do danas, pravi hrišćani se trude da obeležavaju godišnjicu Isusove smrti. Najbolje što mogu slede obrazac koji je Isus postavio, i to ponekad u vrlo teškim uslovima. Pogledajmo sledeće primere. Dok je bio u samici u jednom kineskom zatvoru, brat Harold King je morao da bude vrlo snalažljiv. Krišom je pripremio simbole za Spomen-svečanost, koristeći ono što je imao pri ruci. Izračunao je datum Spomen-svečanosti što je preciznije mogao. Kada je došlo vreme, iako je bio sam u ćeliji, pevao je, molio se i održao biblijski govor.

¹⁶ Evo još jednog primera. Grupa sestara koja je za vreme Drugog svetskog rata bila u koncentracionom logoru rizikovala je život da bi proslavila Spomen-svečanost. Uspele su da je u tajnosti održe upravo zato što nije bilo u pitanju ništa komplikovano. Objasnile su kako je to izgledalo: „Zbile smo se u krug, a u sredini je stajala jedna hoklica prekrivena belim platnom,  na kojoj su bili simboli. Upalile smo sveću, jer bi nas sijalica odala [...] Tada smo se u gorljivim molitvama zavetovale našem Ocu da ćemo svu svoju snagu uložiti u opravdanje njegovog svetog imena.“ Kakvu su izvanrednu veru pokazale! I koliku je ljubav Isus pokazao što nam je omogućio da Spomen-svečanost proslavljamo čak i u teškim okolnostima.

17. Koja pitanja možemo sebi postaviti?

¹⁷ Dok se bliži Spomen-svečanost, bilo bi dobro da postavimo sebi sledeća pitanja: „Kako se u još većoj meri mogu ugledati na Isusa u pokazivanju ljubavi? Da li više mislim na svoje suvernike nego na sebe? Da li od svoje braće i sestara očekujem više nego što oni mogu učiniti ili sam svestan da svako ima svoje granice?“ Dajmo sve od sebe da uvek budemo saosećajni poput Isusa (1. Petr. 3:8).

18-19. (a) U šta možemo biti sigurni? (b) Šta svim srcem želiš da činiš?

¹⁸ Obeležavanje godišnjice Hristove smrti neće još dugo trajati. Kad Isus „dođe“ tokom velike nevolje, sakupiće svoje preostale „izabrane“ na nebo i više neće biti potrebe da se proslavlja Spomen-svečanost (1. Kor. 11:26; Mat. 24:31).

¹⁹ Ali čak i kada više ne bude Spomen-svečanosti, možemo biti sigurni da će se Jehovin narod rado sećati ove jednostavne proslave koja je simbol najveće poniznosti, hrabrosti i ljubavi koju je čovek ikada pokazao. Tada će oni koji su prisustvovali ovoj izuzetnoj svečanosti pričati onima koji tada budu živeli kako je sve to izgledalo. Ali da bi Spomen-svečanost sada imala značaja za nas, moramo svim srcem želeti da poput Isusa u svom životu ispoljavamo poniznost, hrabrost i ljubav. Ako to budemo činili, nema sumnje da će nas Jehova bogato nagraditi (2. Petr. 1:10, 11).