1-3. Šta jedan prorok iz Jude nije uradio i do čega je to vodilo? (Videti sliku na početku članka.)

 KADA je kralj Jerovoam podigao oltar lažnom bogu u Vetilju, Jehova je poslao jednog proroka iz Jude da tom otpadničkom kralju prenese poruku osude. Taj ponizni prorok je to i učinio, a Jehova ga je sačuvao da mu kralj u gnevu ne učini ništa nažao (1. Kralj. 13:1-10).

² Jehova je tom proroku dao jasnu zapovest: „Ne jedi hleb niti pij vodu [u Izraelu] i ne vraćaj se putem kojim si došao.“ Međutim, jedan starac koji se izdavao za Jehovinog proroka naveo ga je da prekrši tu zapovest. Takva neposlušnost nije bila Jehovi po volji. Zato je tog proroka, kada se vraćao kući, napao lav i ubio ga (1. Kralj. 13:11-24).

³ Kako je moguće da je ovaj skromni prorok postupio oholo i prekršio Jehovinu zapovest? Biblija nam to ne govori. Ali možemo zaključiti da nije skromno hodio s Bogom. (Pročitati Miheja 6:8.) U Bibliji se misao da hodimo s Bogom povezuje s tim da se uzdamo u njega, sledimo njegovo vođstvo i budemo mu poslušni. Skromna osoba nikada ne zaboravlja koliko je važno da se obraća Jehovi u molitvi. Ovaj prorok je mogao da zamoli Jehovu da mu objasni da li se njegova zapovest  promenila, ali u Bibliji se ne kaže da je to učinio. I mi ponekad moramo da donesemo važne odluke i možda nam nije jasno šta je najbolje da učinimo. Ako smo skromni i tražimo pomoć od Jehove, možemo izbeći ozbiljne greške.

4. O čemu ćemo govoriti u ovom članku?

⁴ U prethodnom članku smo videli zašto je važno da budemo skromni i šta skromnost podrazumeva. Međutim, u kojim situacijama bi naša skromnost mogla biti na ispitu? Kako možemo u još većoj meri pokazivati skromnost? Da bismo dobili odgovor na ova pitanja, osmotrićemo tri situacije (Posl. 11:2).

5, 6. Kako je Varzelaj pokazao da je skroman?

⁵ Naša skromnost može biti na ispitu i kad nam se promene okolnosti. Pogledajmo jedan biblijski primer. Kada je Varzelaj, prijatelj kralja Davida, imao 80 godina, David ga je pozvao da dođe da živi na njegovom dvoru. To je za Varzelaja nesumnjivo bila velika čast. Međutim, on je to odbio. Zašto? Objasnio je da zbog svojih poodmaklih godina ne želi da bude kralju na teretu i da ne može da prihvati tu odgovornost. Zato je predložio da umesto njega dođe Himam, verovatno jedan od njegovih sinova (2. Sam. 19:31-37).

⁶ Zašto je Varzelaj odbio kraljev poziv? Da li je želeo da izbegne odgovornosti ili da na miru provede ostatak života? Ne, postupio je tako jer je bio skroman. Bio je svestan svojih okolnosti i ograničenja i nije želeo da na sebe preuzme više nego što je mogao da nosi. (Pročitati Galatima 6:4, 5.) Šta učimo od njega? Ako su nam najvažniji položaj, uticaj i priznanje drugih, može se desiti da upadnemo u zamku egoizma i takmičarskog duha, što na kraju vodi do razočaranja (Gal. 5:26). S druge strane, skromnost će nam pomoći da sarađujemo s braćom kako bismo donosili čast Bogu i pomagali drugima (1. Kor. 10:31).

7, 8. Kako nam skromnost pomaže da se ne oslanjamo na sebe?

⁷ Pored toga, može nam biti teško da ostanemo skromni ako dobijemo veća zaduženja ili veći autoritet. U tom pogledu, možemo mnogo toga naučiti od Nemije. On je čuo da se narod u Jerusalimu nalazi u teškom stanju i usrdno se molio Jehovi za pomoć (Nem. 1:4, 11). Jehova je uslišio njegove molitve i kralj Artakserks ga je postavio za upravnika na tom području. Iako je Nemija bio uticajan i bogat, nije se oslanjao na sebe i svoje znanje. Oslanjao se na Jehovu i stalno je od njega tražio pomoć tako što je čitao njegov Zakon (Nem. 8:1, 8, 9). Iako je imao autoritet nad mnogima, nije gospodario nad njima i nije koristio svoj položaj da bi stekao neku korist (Nem. 5:14-19).

⁸ Nemijin primer dobro pokazuje kako nam skromnost pomaže da se ne oslanjamo na sebe kada nam se promene zaduženja ili dobijemo dodatne odgovornosti. Ne želimo da se oslanjamo na sebe i svoje iskustvo i sposobnosti. Kako bi se to moglo desiti? Na primer, starešina bi mogao da počne da obavlja neko skupštinsko zaduženje, a da pre toga ne traži vođstvo od Jehove u molitvi. Nadalje, svima bi nam se moglo desiti da najpre donesemo odluku, pa se onda molimo Jehovi da je blagoslovi. Da li bi se to moglo nazvati skromnošću? Ne. Skromna osoba uvek ima na umu koliko je neznatna  u odnosu na Boga i koje je njeno mesto u Božjoj organizaciji. Pored toga, skromnost će nam pomoći da se ne oslanjamo na svoje sposobnosti, naročito kada se nađemo u nekoj situaciji u kojoj smo ranije bili ili se suočimo sa sličnim problemom. (Pročitati Poslovice 3:5, 6.) Kao Božjim slugama, treba da nam bude najvažnije da ispunimo svoju ulogu u porodici i skupštini, a ne da težimo da dostignemo neki položaj ili dobijemo neko teokratsko zaduženje (1. Tim. 3:15).

9, 10. U čemu će nam skromnost pomoći?

⁹ Teško je držati osećanja pod kontrolom kad nas neko nepravedno optužuje ili kritikuje. Ali u tome će nam pomoći skromnost. Pogledajmo primer Ane, verne žene iz drevnog doba. Ona je imala muža koji ju je voleo, ali je bila tužna jer je bila nerotkinja. Pored toga, druga supruga njenog muža, Fenina, stalno ju je vređala. Takođe, kada se jednom prilikom molila u Jehovinom domu, prvosveštenik Ilije ju je optužio da je pijana. Zamislimo samo! Pa ipak, skromnost joj je pomogla da zadrži osećanja pod kontrolom i da prvosvešteniku odgovori s poštovanjem. Kasnije se zahvalila Jehovi i ta molitva, prepuna izraza vere, hvale i zahvalnosti, zapisana je u Bibliji (1. Sam. 1:5-7, 12-16; 2:1-10).

¹⁰ Skromnost nam može pomoći i da nadvladamo „zlo dobrim“ (Rimlj. 12:21). Današnji svet kojim vlada Satana pun je nepravde i zla. To može da nas pogađa i ljuti, ali treba da se borimo protiv takvih osećanja (Ps. 37:1). Još više nas boli kad iskrsne problem s nekim bratom ili nekom sestrom. Međutim, kad se to desi, želimo da se ugledamo na Isusa. U Bibliji se za njega kaže: „Kada su ga vređali, nije uzvraćao uvredom [...] nego se prepustio onome koji pravedno sudi“ (1. Petr. 2:23). On je bio ponizan i znao je da će Jehova ispraviti svaku nepravdu (Rimlj. 12:19). I mi treba da budemo ponizni i da ne vraćamo „zlo za zlo“ (1. Petr. 3:8, 9).

11, 12. (a) Objasni na Jestirinom primeru kako nam skromnost pomaže kad nam neko laska ili nas preterano hvali. (b) Kako ćemo pokazati skromnost svojim odevanjem i ponašanjem?

 ¹¹ Pored toga, način na koji reagujemo kad nam neko laska ili nas preterano hvali pokazaće da li smo skromni. U tome je Jestira izuzetan primer. Ona je bila veoma lepa i godinu dana je imala vrhunske tretmane ulepšavanja. Svakog dana je bila okružena drugim mladim ženama iz svih krajeva Persijskog carstva, od kojih je svaka želela da stekne kraljevu naklonost. Međutim, kralj je izabrao Jestiru za kraljicu. Ali ona se nije promenila zbog pažnje koju je dobila. Ostala je dostojanstvena i pribrana i nije se ponela zbog toga (Jest. 2:9, 12, 15, 17).

¹² Šta možemo da naučimo od nje? Ako smo skromni, svojim odevanjem, doterivanjem i ponašanjem pokazaćemo da poštujemo i druge i sebe. Bićemo prijatno društvo za druge ako se ne hvalimo i ne skrećemo preteranu pažnju na sebe, već ako smo „mirnog i blagog duha“. (Pročitati 1. Petrovu 3:3, 4; Jer. 9:23, 24.) Ako u srcu smatramo da smo posebno važni, to će se kad tad videti u našem ponašanju. Na primer, nećemo moći da izdržimo a da nekako u razgovoru ne provučemo da imamo neka posebna zaduženja, da znamo neke poverljive informacije ili da smo u bliskom odnosu s nekim bratom na odgovornom mestu. Možda ćemo nešto što je učinjeno predstaviti tako da se stekne utisak da smo samo mi zaslužni za to, iako su i drugi doprineli. I u tom pogledu nam je Isus najbolji primer. Mogao je da oduševi narod svojom mudrošću. Ali on je često citirao stihove iz Božje Reči ili ukazivao na njih. Nije želeo da ljudi slave njega, već Jehovu (Jov. 8:28).

13, 14. Kako će nam skromnost pomoći da donosimo dobre odluke?

¹³ Naša skromnost može biti ispitana i kada mi donosimo odluke ili kad drugi donose odluke koje će uticati na nas. Pogledajmo to na jednom primeru. Apostol Pavle je hteo da iz Cezareje ode u Jerusalim. Međutim, prorok Agav mu je rekao da ako to učini biće uhapšen, možda čak i ubijen. Kada su to braća čula, htela su da spreče Pavla da otputuje. Ali Pavle im je rekao da će ipak otići u Jerusalim. To nije značilo da je bio samouveren, niti je značilo da je bio paralizovan od straha. Naprotiv, bio je skroman. Uzdao se u Jehovu i bio je spreman da ide gde god je trebalo. Zato su ga braća podržala i time pokazala da su i ona bila skromna (Dela 21:10-14).

¹⁴ Skromnost će nam pomoći da donosimo dobre odluke i kada ne znamo kako nešto može ispasti i kada nemamo potpunu kontrolu nad nekom situacijom. Na primer, možda želimo da započnemo s punovremenom službom, ali nas muče pitanja poput: „Šta ako se razbolim? Šta ako se razbole moji roditelji i bude im potrebna moja pomoć? Kako ću brinuti o sebi kad ostarim?“ Koliko god proučavali i koliko god se molili, nećemo dobiti konkretne odgovore na ova i slična pitanja (Prop. 8:16, 17). Ako se uzdamo u Jehovu, prihvatićemo činjenicu da ne možemo sve znati. Ali moramo da učinimo svoj deo. Nakon što prikupimo činjenice, posavetujemo se s nekim i molimo se, sledićemo vođstvo svetog duha. (Pročitati Propovednika  11:4-6.) Tada Jehova može blagosloviti naše odluke u vezi s nekim konkretnim ciljem ili nam može pomoći da promenimo svoje ciljeve (Posl. 16:3, 9).

15. Kako će nam razmišljanje o Jehovi pomoći da ostanemo ponizni?

¹⁵ Videli smo koliko je važno da budemo skromni. Šta će nam pomoći da to budemo u još većoj meri? Spomenućemo četiri stvari. Kao prvo, razmišljanje o Jehovinim predivnim osobinama i uzvišenom položaju. To će nam pomoći da shvatimo koliko smo neznatni i koliko malo znamo (Is. 8:13). Ne smemo zaboraviti da mi „hodimo“ sa Svemoćnim Bogom, a ne s nekim anđelom ili čovekom. To će nas podstaći da se ponizimo „pod moćnu Božju ruku“ (1. Petr. 5:6).

16. Kako nam to što nas Jehova sve voli podstiče da budemo skromni?

¹⁶ Druga stvar koja će nas podstaći da u većoj meri budemo skromni jeste duboko razmišljanje o Jehovinoj ljubavi. Na primer, Pavle je uporedio skupštinu s ljudskim telom. On je objasnio da je Jehova čak i neuglednim delovima tela dao važnu ulogu (1. Kor. 12:23, 24). Prema tome, Jehovi smo svi važni, iako imamo svoje granice. On nas ne upoređuje jedne s drugima, niti prestaje da nas voli kad u nečemu pogrešimo. Dokle god mu služimo u njegovom narodu, osećamo se sigurno jer nas on voli.

17. Kako će na nas uticati to što tražimo dobro u drugima?

¹⁷ Kao treće, traženje dobra u drugima podstaći će nas da u još većoj meri budemo skromni. Zbog toga nećemo želeti da budemo u centru pažnje i nećemo stalno govoriti drugima šta da rade, već ćemo tražiti savet od njih i prihvatati njihove predloge (Posl. 13:10). Nadalje, radovaćemo se s drugima kad dobiju neko zaduženje. Takođe ćemo hvaliti Jehovu kada vidimo kako blagosilja „svu braću“ (1. Petr. 2:17).

18. U čemu će nam savest pomoći ako je oblikujemo u skladu s biblijskim načelima?

¹⁸ Kao četvrto, oblikovanje savesti u skladu s biblijskim načelima pomoći će nam da u većoj meri budemo skromni. Tako ćemo imati bolji osećaj šta je pristojno i vredno poštovanja. Ako naučimo da posmatramo stvari iz Jehovinog ugla, donosićemo odluke koje su mu ugodne. Redovnim proučavanjem Biblije, molitvom i primenjivanjem onoga što naučimo, postepeno ćemo izoštriti savest (1. Tim. 1:5). Naučićemo da druge stavljamo ispred sebe. Ako sve to budemo činili, Jehova obećava da će dovršiti naše obučavanje tako što će nam pomoći da razvijemo skromnost i druge dobre osobine (1. Petr. 5:10).

19. Šta će nam pomoći da u svu večnost skromno hodimo s Jehovom?

¹⁹ Prorok iz Jude, kog smo pomenuli na početku, nije bio skroman već ohol, i zbog toga je izgubio prijateljstvo s Bogom i svoj život. Međutim, moguće je da sačuvamo skromnost i kada je ona na ispitu. To pokazuje primer mnogih vernih slugu iz prošlosti, kao i primer naših suvernika danas. Što duže „hodimo“ s Jehovom, trebalo bi da se više oslanjamo na njega (Posl. 8:13). Na kom god mestu u Jehovinoj organizaciji da služimo, to što „hodimo“ s njim je predivna čast koja se ni sa čim ne može uporediti. Ako budemo cenili tu čast, u svu večnost ćemo skromno hoditi s Jehovom.