1, 2. (a) Zašto nas može ohrabriti ono što su doživeli Noje, Danilo i Jov? (b) Kada i gde je Jezekilj napisao reči iz Jezekilja 14:14?

 DA LI možda prolaziš kroz težak period zato što se boriš s nekom ozbiljnom bolešću, finansijskim problemima ili progonstvom? Da li ti je ponekad teško da sačuvaš radost dok služiš Jehovi? Ako i tebe muči neki od ovih problema, razmisli o onome što su doživeli Noje, Danilo i Jov. Oni su bili nesavršeni ljudi, koji su se suočavali s mnogim kušnjama s kojima se i mi suočavamo. Ponekad im je čak i život bio ugrožen. Pa ipak, sačuvali su besprekornost i Bog ih je zbog toga smatrao izuzetnim primerima vere i poslušnosti. (Pročitati Jezekilja 14:12-14.)

² Reči na kojima se temelji ovaj članak Jezekilj je zapisao 612. pre n. e. a, dok je bio u Vavilonu (Jezek. 1:1; 8:1). Bilo je to nekoliko godina pre nego što je Jerusalim bio uništen 607. pre n. e., što se desilo jer su Izraelci okrenuli leđa  Bogu. U to vreme je bilo malo onih koji su bili poput Noja, Danila i Jova, pa su zbog toga preživeli uništenje Jerusalima (Jezek. 9:1-5). Među njima su bili Jeremija, Varuh, Avdemeleh i Rihavovi sinovi.

3. Šta ćemo osmatrati u ovom članku?

³ Slično tome, uništenje ovog zlog poretka preživeće samo oni koje Jehova smatra pravednima, kao što je smatrao Noja, Danila i Jova (Otkr. 7:9, 14). Pogledajmo sada zašto je Jehova te verne sluge iz prošlosti smatrao pravednima. Dok to budemo osmatrali, videćemo (1) s kojim kušnjama su se suočavali i (2) kako se možemo ugledati na njih u pokazivanju vere i poslušnosti.

4, 5. (a) S kojim se kušnjama suočavao Noje? (b) Zašto je njegova istrajnost vredna divljenja?

⁴ Kušnje s kojima se Noje suočavao. U vreme Nojevog pradede Enoha, ljudi su bili bezbožni. Čak su govorili „strašne stvari“ protiv Jehove (Jud. 14, 15). Nasilja je bivalo sve više, tako da je u Nojevo vreme ono ispunilo celu zemlju. Nadalje, i anđeli su se pobunili protiv Jehove i činili nešto neprirodno. Naime, uzimali su fizička tela da bi imali odnose sa ženama. One su zatim rađale sinove koji su izrasli u okrutne divove (Post. 6:2-4, 11, 12). Ali Noje je bio potpuno drugačiji od svoje sredine. Za njega se kaže da je „našao milost u Jehovinim očima“, da je bio „besprekoran među svojim savremenicima“ i da je „hodio sa istinitim Bogom“ (Post. 6:8, 9).

⁵ Razmislimo šta nam ove reči otkrivaju o ovom pravednom čoveku. Kao prvo, on u tom zlom svetu nije služio Jehovi samo 70 ili 80 godina, što bi danas bio prosečan životni vek jednog čoveka. On je u tom svetu živeo skoro 600 godina! (Post. 7:11). Pored toga, nije imao duhovnu podršku koju mi danas imamo u našim skupštinama, a očigledno takvu podršku nije imao ni od telesne braće i sestara. b

6. Kako je Noje pokazao ogromnu hrabrost?

⁶ Noje je razumeo da nije dovoljno samo da bude dobar čovek. On je odvažno svedočio drugima o Jehovi i tako postao propovednik pravednosti (2. Petr. 2:5). „Verom je osudio svet“, napisao je o njemu apostol Pavle (Jevr. 11:7). Bez sumnje su ga zbog toga ismevali i protivili mu se. Možda su mu čak pretili i nasiljem. Ali on nije bio neko ko „drhti pred čovekom“ (Posl. 29:25). Upravo suprotno, bio je hrabar jer mu je Jehova dao hrabrost koju daje svim svojim vernim slugama.

7. Sa čime se Noje suočio dok je gradio arku?

⁷ Noje je već više od pet vekova služio Jehovi kada mu je Jehova rekao da sagradi arku, u kojoj bi ljudi i životinje mogli preživeti Potop (Post. 5:32; 6:14). Sigurno mu je taj zadatak delovao veoma teško, i to ne samo zbog same izgradnje nego i zbog ljudi koji su mu se zbog toga sigurno još više protivili i rugali. Ipak, pokazao je veru i „učinio [je] sve onako kako mu je Bog zapovedio“ (Post. 6:22).

8. Kako je Noje pokazao da veruje Jehovi da će brinuti o njemu i njegovoj porodici?

⁸ Noje je takođe imao odgovornost da materijalno zbrine svoju porodicu. Ljudi su pre Potopa s velikom mukom obrađivali zemlju, a ni Noje nije bio pošteđen toga (Post. 5:28, 29). Ipak, nije dozvolio da mu odgovornost da materijalno zbrine porodicu bude najveća briga, već mu je najvažnije bilo da služi Jehovi. Čak i dok je gradio arku, za šta mu  je možda trebalo 40 ili 50 godina, nije izgubio iz vida koliko je važno služiti Jehovi. Zadržao je isti stav i 350 godina posle Potopa (Post. 9:28). Zaista divan primer vere i poslušnosti!

9, 10. (a) Kako se možemo ugledati na Noja u pokazivanju vere i poslušnosti? (b) Kako će Bog nagraditi one koji se drže njegovih merila?

⁹ Kako se možemo ugledati na Noja u pokazivanju vere i poslušnosti. To možemo činiti tako što zastupamo Jehovino gledište o tome šta je ispravno, a šta ne, tako što nismo deo Sataninog sveta i tako što nam je Božje Kraljevstvo na prvom mestu u životu (Mat. 6:33; Jov. 15:19). Činjenica je da nas svet ne voli zbog našeg načina života. Na primer, u nekim zemljama smo u medijima na lošem glasu zbog toga što se čvrsto držimo Božjih zakona o braku i moralu. (Pročitati Malahiju 3:17, 18.) Međutim, mi nemamo strah od ljudi, već od Jehove. To znači da ga duboko poštujemo i ne želimo da ga razočaramo. Svesni smo da nam samo on može dati večni život (Luka 12:4, 5).

¹⁰ Zato je dobro da se svako od nas pita: Da li ću raditi ono što Bog smatra ispravnim čak i ako me zbog toga drugi budu ismevali ili kritikovali? Da li se uzdam u Boga da će brinuti za moju porodicu i onda kad mi je teško da zaradim za život? Ako poput Noja pokazujemo veru i poslušnost, možemo biti sigurni da će Bog brinuti o nama (Fil. 4:6, 7).

11. S čim su se u Vavilonu suočili Danilo, Ananija, Misailo i Azarija? (Videti sliku na početku članka.)

¹¹ Kušnje s kojima se Danilo suočavao. Danilo je kao zarobljenik odveden u Vavilon, grad u kom su ljudi obožavali mnoge lažne bogove i bavili se spiritizmom. Osim toga, Vavilonci su prezirali Jevreje i ismevali su i njih i njihovog Boga, Jehovu (Ps. 137:1, 3). To je sigurno veoma bolelo one koji su poput Danila voleli Jehovu. Nadalje, Danilo, Ananija, Misailo i Azarija bili su izabrani da služe kralju i zbog toga su takoreći sve oči bile uprte u njih. Trebalo je da prođu posebnu obuku i da jedu za kraljevim stolom, što je značilo da su morali da jedu hranu koju je Jehova zabranjivao svom narodu. Međutim, oni su to odbili, a za Danila se kaže da je „u svom srcu odlučio da se neće onečistiti odabranim jelima koja je kralj jeo“ (Dan. 1:5-8, 14-17).

12. (a) Kakav je Danilo bio kao osoba? (b) Kako je Jehova gledao na Danila?

¹² Još nešto je moglo predstavljati ispit Danilove vere i poslušnosti. On je bio veoma sposoban, zbog čega mu je kralj poverio posebna zaduženja (Dan. 1:19, 20). Međutim, nije se uzoholio i postao samouveren, već je ostao ponizan i skroman i svu zaslugu za uspehe pripisivao je Jehovi (Dan. 2:30). Vredno je pažnje to što je bio vrlo mlad kada ga je Jehova, pored Noja i Jova, uvrstio među one koji treba da nam budu pravi uzori. Da li je poverenje koje mu je Jehova ukazao bilo opravdano? Svakako, budući da je Danilo do kraja života ostao veran i poslušan Bogu. Kada je imao više od 90 godina, jedan anđeo mu je s puno topline rekao: „Danilo, miljeniče Božji“ (Dan. 10:11).

13. Zašto je Jehova možda pomogao Danilu da dospe na visok položaj?

¹³ Jehova je podržavao Danila, tako da je Danilo imao visok položaj, i u vavilonskom i u medo-persijskom carstvu (Dan. 1:21; 6:1, 2). Možda je to bilo zato da bi Danilo mogao da pomogne svom narodu, c kao što je to bilo u slučaju  Josifa u Egiptu i Jestire i Mardoheja u Persiji (Dan. 2:48). Jevreji u zarobljeništvu, među kojima je bio i Jezekilj, videli su kako im je Jehova pomagao preko Danila i to ih je sigurno veoma hrabrilo.

14, 15. (a) Po čemu je svet u kom živimo sličan svetu u kom je Danilo živeo? (b) Šta roditelji danas mogu naučiti od Danilovih roditelja?

¹⁴ Kako se možemo ugledati na Danila u pokazivanju vere i poslušnosti. I mi danas živimo u svetu koji je u moralnom i duhovnom pogledu potpuno iskvaren. Ljudi su pod uticajem Vavilona Velikog, za koji se u Bibliji kaže da je „prebivalište demonima“ (Otkr. 18:2). Pošto smo drugačiji od ovog sveta, ljudi nas ismevaju (Mar. 13:13). Zato je važno da poput Danila produbljujemo prijateljstvo s Jehovom. Tada ćemo biti ponizni, uzdaćemo se u njega i bićemo mu poslušni, a on će nas smatrati dragocenim blagom (Ag. 2:7).

¹⁵ Roditelji mogu mnogo toga naučiti od Danilovih roditelja. Iako je u vreme kada je Danilo bio dete u Judi bilo mnogo zla, njega to nije sprečilo da zavoli Jehovu. To nije bilo slučajno, već su ga očigledno roditelji dobro poučili (Posl. 22:6). Činjenica da su mu dali ime koje znači „moj sudija je Bog“ ukazuje na to da su voleli Boga (Dan. 1:6). Zato, roditelji, strpljivo poučavajte decu i nikad ne odustajte od njih (Ef. 6:4). Molite se s njima i za njih. Dajte sve od sebe da u njihovo srce usadite biblijska učenja i Jehova će vas bogato blagosloviti (Ps. 37:5).

16, 17. S kojim se kušnjama Jov suočio (a) kada je bio bogat i poštovan? (b) kada je patio?

¹⁶ Kušnje s kojima se Jov suočavao. Jov se u životu suočio s velikim promenama. Isprva je bio „najveći od svih ljudi na Istoku“ (Jov 1:3). Takođe je bio bogat, uvažen i poštovan u narodu (Jov 29:7-16). Međutim, nije imao previsoko mišljenje o sebi, niti je mislio da mu Bog nije potreban. Zato ga je Bog nazvao svojim slugom i o njemu rekao da je „čovek besprekoran i pravedan, koji se boji Boga i kloni se zla“ (Jov 1:8).

¹⁷ Međutim, sve se to promenilo munjevitom brzinom. Odjednom je izgubio sve što je imao i pao u takav očaj da je poželeo da umre. Mi danas znamo da je iza svega toga stajao Satana. On je tvrdio da Jov služi Bogu iz sebičnih motiva. (Pročitati  Jova 1:9, 10.) Jehova je to veoma ozbiljno shvatio. Šta je uradio da bi pokazao da je Satana lažov? Pružio je Jovu priliku da dokaže svoju besprekornost i da pokaže da mu služi iz čistog srca i nesebičnih motiva.

18. (a) Zbog čega se diviš Jovu? (b) Šta učimo o Jehovi na osnovu toga kako se ophodio prema Jovu?

¹⁸ Satana je osmislio napad na Jova, tako što je svaki okrutan udarac koji mu je zadao izgledao kao da Jehova stoji iza njega (Jov 1:13-21). Osim toga, bol su mu nanosila i tri lažna prijatelja, koja su tvrdila da je sigurno loš čovek i da ga Bog zbog toga kažnjava (Jov 2:11; 22:1, 5-10). Uprkos svemu tome, Jov je ostao besprekoran. Tačno je da je ponekad rekao nešto nepromišljeno. Ali Bog je razumeo da je to bilo zbog toga što je bio napaćen (Jov 6:1-3). U njemu je video čoveka koji mu ni u najdubljem očaju nije okrenuo leđa, iako mu je Satana nemilosrdno zadavao udarac za udarcem. Kad su se njegove kušnje završile, Jehova ga je blagoslovio i dao mu dvostruko više od svega što je ranije imao. Takođe mu je podario još 140 godina života (Jak. 5:11). Sve to vreme, Jov je verno služio Jehovi. Zašto možemo biti sigurni u to? Zato što je u vreme kada ga je Jezekilj uvrstio među pravedne osobe Jov već vekovima bio mrtav.

19, 20. (a) Kako se možemo ugledati na Jova u pokazivanju vere i poslušnosti? (b) Kako u ophođenju s drugima možemo biti saosećajni poput Jehove?

¹⁹ Kako se možemo ugledati na Jova u pokazivanju vere i poslušnosti. U kakvim god da smo okolnostima, važno je da nam služenje Jehovi uvek bude u središtu života. To ćemo pokazati tako što ćemo se celim srcem uzdati u njega i biti mu poslušni. Nama je to čak i lakše nego Jovu, budući da znamo ko je Satana i kako zavodi ljude (2. Kor. 2:11). Nadalje, iz Biblije, a posebno iz zapisa o Jovu, saznajemo zašto Bog dopušta patnju. Iz Danilovog proročanstva razumemo da je Božje Kraljevstvo vlast na čijem je čelu Isus Hrist i da će ono uskoro vladati nad celom zemljom i okončati svu patnju (Dan. 7:13, 14).

²⁰ Iz Jovovog primera takođe učimo da je veoma važno da budemo saosećajni prema suvernicima koji prolaze kroz neki težak period. Oni zbog toga ponekad mogu reći nešto nepromišljeno (Prop. 7:7). Tada ne treba da ih osuđujemo, već da budemo puni razumevanja i saosećajni. Na taj način postupamo poput našeg Oca, Jehove, koji je pun ljubavi i milosrđa (Ps. 103:8).

21. Kako se reči iz 1. Petrove 5:10 mogu primeniti na Nojev, Danilov i Jovov život?

²¹ Noje, Danilo i Jov su živeli u različito vreme i u različitim okolnostima. Ipak, istrajali su u svojim kušnjama. Njihov život nas podseća na ono što je Petar napisao: „Pošto malo pretrpite, Bog svake nezaslužene dobrote [...] dovršiće vaše obučavanje, učvrstiće vas i ojačati“ (1. Petr. 5:10).

22. O čemu će biti reči u sledećem članku?

²² Stih iz 1. Petrove 5:10 pokazuje da će Jehova učvrstiti i ojačati svoje sluge, a to se sigurno odnosi i na nas danas. Svi mi želimo da nas Jehova ojača i učvrsti da bismo mu i dalje verno služili. Zato nastojmo da budemo poput Noja, Danila i Jova u pokazivanju vere i poslušnosti. Kao što ćemo videti u sledećem članku, oni su sačuvali besprekornost jer su dobro poznavali Jehovu. Razumeli su sve ono što je tražio od njih (Posl. 28:5). I mi možemo biti poput njih.