„SVI ratovi iz prošlosti ne mogu se ni porediti s ratnim vihorom koji se sada širi Evropom.“ Ovim rečima je u Stražarskoj kuli od 1. septembra 1915. opisan Prvi svetski rat, koji se na kraju proširio na oko 30 zemalja. U Stražarskoj kuli je o tom teškom periodu pisalo: „Služba za Kraljevstvo je otežana, naročito u Nemačkoj i Francuskoj.“

Našavši se usred ovog konflikta svetskih razmera, Istraživači Biblije nisu u potpunosti razumeli načelo hrišćanske neutralnosti. Pa ipak, bili su odlučni da objavljuju dobru vest. Budući da je želeo da učestvuje u službi za Kraljevstvo, Vilhelm Hildebrant je poručio primerke Mesečnika Istraživača Biblije na francuskom. On nije u Francuskoj služio kao pionir, već kao nemački vojnik. Ovaj navodni neprijatelj, obučen u vojnu uniformu, širio je poruku mira zaprepašćenim prolaznicima.

Pisma koja su objavljena u Stražarskoj kuli ukazuju na to da je bilo još Istraživača Biblije poreklom iz Nemačke, koji su propovedali dobru vest o Kraljevstvu dok su bili vojnici. Brat Lemke, koji je služio u ratnoj mornarici, svedočio je petorici mornara koji su bili zainteresovani za istinu. „Iako sam na brodu, ja hvalim Jehovu“, napisao je.

Džordž Kajzer je otišao u rat kao vojnik, a vratio se kući kao Božji sluga. Kako se to desilo? Dobio je publikaciju Istraživača Biblije, celim srcem prihvatio istinu o Kraljevstvu i odložio oružje. Zatim je potražio posao koji nije imao veze s vojskom. Nakon rata, dugo godina je revno služio kao pionir.

Iako Istraživači Biblije još uvek nisu u potpunosti razumeli pitanje neutralnosti, njihovo gledište i postupci su bili u oštroj suprotnosti s gledištima i postupcima onih koji su podržavali rat.  Dok su političari i predstavnici crkava huškali na rat, Istraživači Biblije su svoje nade polagali u „Kneza Mira“ (Is. 9:6). Neki od njih nisu u potpunosti bili neutralni, ali su imali stav kao i brat Konrad Merter, koji je rekao: „Iz Božje Reči sam jasno razumeo da hrišćanin ne sme da ubija“ (Izl. 20:13). a

U Nemačkoj, gde zakon nije dopuštao odbijanje vojne službe na temelju prigovora savesti, više od 20 Istraživača Biblije odbilo je da ima bilo kakve veze s vojnom službom. Neki su bili proglašeni mentalno bolesnima, kao što su Gustav Kujat, koji je bio smešten u bolnicu za duševne bolesti gde su ga drogirali lekovima. Hans Helterhof, koji je takođe odbio vojnu službu, poslat je u zatvor, gde je odbio sve poslove koji su bili povezani s vojskom. Tamo je bio mučen. Jednom prilikom, čuvari su mu toliko jako svezali ruke da su se one ukočile. Kada to nije slomilo njegovu odlučnost, čuvari su počeli s psihičkom torturom. Uprkos svemu tome, Hans je ostao nepokolebljiv.

Ostala braća koja su bila regrutovana, odbila su da nose oružje i tražila su poslove koji nisu bili direktno vezani za učešće u ratu. b Johanes Rojte je zbog takvog stava poslat da radi na izgradnji pruge. Konrad Merter je radio kao bolničar, a Rajnhold Veber kao medicinski tehničar. August Krafcig je bio zadužen za vojni prtljag. Oni nisu bili jedini Istraživači Biblije koji su odlučno služili Jehovi, iako nisu u potpunosti razumeli šta ljubav i vernost prema Bogu znače.

Istraživači Biblije su tokom ratnog perioda zbog svog dobrog ponašanja bili često ispitivani. U Nemačkoj su i nakon rata na hiljade puta pozivani na suđenja zbog propovedanja. Zato je u Betelu u Magdeburgu formirano pravno odeljenje.

Jehovini svedoci su postepeno razumeli pitanje hrišćanske neutralnosti. Kada je izbio Drugi svetski rat, ostali su neutralni i potpuno odvojeni od bilo koje vojne službe. Zbog toga su na njih gledali kao na neprijatelje nemačke države i bili su žestoko progonjeni. Ali to je priča za neki od narednih članaka iz ove serije „Iz naše arhive“.