1. Šta je David rekao o Jehovinoj poniznosti?

 MOŽEMO li stvarno reći da je Jehova ponizan? Naravno. David je jednom rekao: „Ti mi daješ svoj štit spasenja, tvoja poniznost me čini velikim“ (2. Sam. 22:36; Ps. 18:35). Možda je David imao na umu dan kada je prorok Samuilo došao u kuću njegovog oca da pomaže budućeg kralja Izraela. Iako je David bio najmlađi od osmorice braće, Jehova je njega izabrao da zameni kralja Saula (1. Sam. 16:1, 10-13).

2. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

² David bi se sigurno složio s rečima psalmiste koji je za Jehovu rekao: „On se saginje da bi video ono što je na nebu i na zemlji. Podiže neznatnog čoveka iz prašine, diže siromašnog [...] i daje mu da sedi s velikašima“ (Ps. 113:6-8). U ovom članku ćemo najpre osmotriti situacije u kojima je Jehova pokazao poniznost, kao i važne pouke koje izvlačimo iz toga. Potom ćemo videti šta o poniznosti i skromnosti možemo naučiti od kralja Saula, proroka Danila i Isusa.

3. Kako se Jehova ophodi prema nama i šta to pokazuje?

³ Jehovina poniznost se vidi iz toga kako se ophodi prema nesavršenim ljudima. Ne samo da je zadovoljan našom službom nego nas i smatra prijateljima (Ps. 25:14). Da bismo mogli da mu budemo prijatelji, Jehova je preduzeo prvi korak – dao je svog Sina kao žrtvu  za naše grehe. Jehova je zaista milosrdan i saosećajan!

4. Šta nam je Jehova dao i zašto?

⁴ Pogledajmo još jedan primer Jehovine poniznosti. Kao Stvoritelj, Jehova nije morao da nam da mogućnost da biramo kako ćemo živeti. Pa ipak, stvorio nas je po svojoj slici i dao nam je slobodnu volju. Iako smo obični smrtnici, on želi da mu služimo zato što ga iskreno volimo i što smo svesni da je za naše dobro da mu budemo poslušni (Pon. zak. 10:12; Is. 48:17, 18). Zar nismo zahvalni što je Jehova toliko ponizan?

5. Kako nas Jehova uči da budemo ponizni? (Videti sliku na naslovnoj strani.)

⁵ Time što je ponizan u ophođenju s nama, Jehova nas uči da i mi budemo ponizni. Jehova je najmudriji u celom svemiru. Pa ipak, on rado prihvata tuđe predloge. Na primer, dozvolio je svom Sinu da mu pomogne prilikom stvaranja (Posl. 8:27-30; Kol. 1:15, 16). Iako je svemoćan, on poverava autoritet i drugima. Recimo, Isusa je postavio za Kralja svog Kraljevstva, a određenu meru autoriteta će dati i grupi od 144 000 ljudi koji će vladati sa Isusom (Luka 12:32). Jehova je obučio Isusa za Kralja i Prvosveštenika (Jevr. 5:8, 9). I one koji će vladati sa Isusom Jehova obučava za njihov zadatak, ali neće kontrolisati svaki detalj onoga što budu radili. On ima poverenja u njih da će postupati u skladu s njegovom voljom (Otkr. 5:10).

6-7. Šta od našeg nebeskog Oca učimo o poveravanju odgovornosti drugima?

⁶ Ako naš nebeski Otac – kome nije potrebna ničija pomoć – poverava autoritet drugima, koliko više to mi  treba da radimo! Na primer, da li si poglavar porodice ili starešina u skupštini? Poput Jehove, poveravaj odgovornosti drugima i nemoj im stajati nad glavom i stalno ih kontrolisati. Kad se trudiš da postupaš kao Jehova, ne samo da će posao biti obavljen nego ćeš i drugima pomoći da budu veštiji i da steknu više samopouzdanja (Is. 41:10). Šta još od Jehove mogu naučiti oni koji imaju neki autoritet?

⁷ Biblija pokazuje da je Jehovi stalo do mišljenja njegovih anđela (1. Kralj. 22:19-22). Roditelji, kako se možete ugledati na Jehovu? Kada je to na mestu, pitajte svoju decu za mišljenje kako nešto uraditi. Ako je moguće, primenite njihove predloge.

8. Kako je Jehova pokazao strpljenje prema Avrahamu i Sari?

⁸ Jehovino strpljenje je još jedan pokazatelj njegove poniznosti. Primera radi, Jehova je strpljiv kada njegove sluge s poštovanjem dovode u pitanje njegove odluke. Saslušao je Avrahama koji se bojao da uništenje Sodoma i Gomore nije pravedna odluka (Post. 18:22-33). Priseti se kako je Jehova postupio sa Avrahamovom ženom Sarom. Nije se uvredio niti naljutio kad se ona nasmejala njegovom obećanju da će zatrudneti pod stare dane (Post. 18:10-14). Poštovao je njeno dostojanstvo.

9. Šta roditelji i starešine uče od Jehove?

⁹ Šta roditelji i starešine mogu naučiti od Jehove? Razmisli kako reaguješ kada se tvoje dete ili neko u skupštini ne slaže s tvojom odlukom. Da li je tvoja prva pomisao da im kažeš da nisu u pravu? Ili se trudiš da razumeš zašto tako misle? Na porodicu i skupštinu pozitivno utiče kada se oni koji imaju autoritet ugledaju na Jehovu. Do sada smo razmatrali šta o poniznosti učimo od Jehove. Pogledajmo sad šta o toj osobini učimo od nekih biblijskih ličnosti.

10. Kako nas Jehova poučava putem biblijskih primera?

¹⁰ Kao naš Veličanstveni Učitelj, Jehova je dao da se u njegovoj Reči zapišu neki poučni primeri (Is. 30:20, 21). Dok duboko razmišljamo o biblijskim primerima onih koji su imali lepe osobine, kao što su skromnost i poniznost, mi učimo od njih. Učimo i dok razmatramo šta se desilo onima koji nisu pokazali takve osobine (Ps. 37:37; 1. Kor. 10:11).

11. Šta učimo iz lošeg primera kralja Saula?

¹¹ Razmisli kako je prošao kralj Saul. Kad je bio mlad, bio je svestan svojih granica i čak je oklevao da prihvati više odgovornosti (1. Sam. 9:21; 10:20-22). Ipak, s vremenom se uzoholio. Ta loša osobina je isplivala na površinu ubrzo nakon što je postao kralj. Jednom prilikom je izgubio strpljenje dok je čekao proroka Samuila. Umesto da se ponizno uzda u to da će se Jehova pobrinuti za narod, Saul je prineo žrtvu paljenicu iako nije imao pravo na to. Zbog toga mu je Jehova uskratio svoj blagoslov i odbacio ga kao kralja (1. Sam. 13:8-14). Mudro je da naučimo nešto iz ovog upozoravajućeg primera i čuvamo se oholosti.

12. Zašto je Danilo dobar primer?

¹² Nasuprot Saulovom lošem primeru, imamo dobar primer proroka Danila.  Celog svog života, Danilo je bio ponizan i skroman Božji sluga i uvek je od Jehove tražio vođstvo. Na primer, kada je uz Jehovinu pomoć protumačio Navuhodonosorov san, nije preuzeo zasluge za to. Skromno je svu čast pripisao Jehovi (Dan. 2:26-28). Šta učimo iz toga? Ako se braći sviđaju naši govori ili imamo uspeha u službi, dobro je da zadržimo na umu da sva slava pripada Jehovi. Treba skromno da priznamo da ništa od toga ne bismo mogli bez Jehovine pomoći (Fil. 4:13). Kad tako postupamo, sledimo Isusov primer. Na koji način?

13. Šta učimo iz Isusovih reči u Jovanu 5:19, 30?

¹³ Iako je bio savršen Božji Sin, Isus se oslanjao na Jehovu. (Pročitati Jovana 5:19, 30.) Nikad nije pokušao da od svog nebeskog Oca otme vlast. U Filipljanima 2:6 piše da Isus „nije ni pomišljao na to da prisvoji ono što mu ne pripada, naime na to da bude jednak Bogu“. Bio je podložan, znao je svoje granice i poštovao je Očev autoritet.

14. Kako je Isus reagovao kada su od njega tražili nešto za šta on nije bio ovlašćen?

¹⁴ Pogledajmo kako je Isus reagovao kada su mu prišli učenici Jakov i Jovan sa svojom majkom i zatražili nešto što on nije imao pravo da im da. Bez oklevanja, Isus im je rekao da samo njegov nebeski Otac može odlučiti ko će biti s njegove desne i leve strane u Kraljevstvu (Mat. 20:20-23). Time je pokazao da zna gde su mu granice. Bio je skroman i nikad nije išao preko onoga za šta ga je Jehova ovlastio (Jov. 12:49). Kako se možemo ugledati na Isusa?

15-16. Kako možemo primeniti savet iz 1. Korinćanima 4:6?

¹⁵ Isusov primer sledimo tako što primenjujemo biblijski savet iz 1. Korinćanima 4:6. Tamo piše: „Ne idite preko onoga što je napisano.“ Prema tome, kad nam neko traži savet, ne želimo da namećemo svoje mišljenje ili da jednostavno kažemo prvo što nam padne na pamet. Treba da ukažemo na savete iz Biblije i biblijskih publikacija. Tako pokazujemo da smo svesni da  ne znamo sve i da smo ponizni jer razumemo da su Jehovini saveti bolji od naših (Otkr. 15:3, 4).

¹⁶ Osim što time slavimo Jehovu, imamo i druge razloge da budemo ponizni. Sada ćemo videti kako nam poniznost i skromnost pomažu da budemo srećni i da se dobro slažemo s drugima.

17. Zašto su ponizni i skromni ljudi srećni?

¹⁷ Ako smo ponizni i skromni, bićemo srećniji. Zašto? Ako se pomirimo s tim da ne možemo sve sami, rado ćemo prihvatiti pomoć drugih i bićemo zahvalni za to. Primera radi, seti se situacije kada je Isus izlečio deset gubavaca. Samo jedan se vratio da zahvali Isusu što ga je izlečio od užasne bolesti. Pošto sam nikada ne bi ozdravio, taj ponizan i skroman čovek je bio zahvalan za pomoć koju je dobio i zbog toga je slavio Boga (Luka 17:11-19).

18. Kako nam poniznost i skromnost pomažu da se lepo slažemo s drugima? (Rimljanima 12:10)

¹⁸ Ponizni i skromni ljudi se lepo slažu s drugima i imaju bliske prijatelje. Zbog čega? Nije im teško da priznaju da drugi imaju dobre osobine i da pokažu poverenje u njih. Takve osobe su srećne kad neko uspešno obavi svoj zadatak i spremne su da ga pohvale i pokažu mu poštovanje. (Pročitati Rimljanima 12:10.)

19. Zašto treba da se čuvamo ponosa?

¹⁹ Nasuprot tome, ponosnim ljudima je teško da pohvale druge jer žele da drugi hvale njih. Oni su skloni da se upoređuju s drugima i cilj im je da budu bolji od njih. Umesto da poučavaju druge i poveravaju im odgovornosti, oni  razmišljaju ovako: „Ako želiš da se nešto uradi kako valja“ – to jest po tvom – „uradi to sam.“ Ponosni ljudi su uglavnom ambiciozni i ljubomorni (Gal. 5:26). Oni retko imaju dugogodišnje prijatelje. Ako primetimo da imamo problem s ponosom, treba da se iskreno molimo Jehovi za pomoć da promenimo „svoj način razmišljanja“ i tako sprečimo da ta osobina postane sastavni deo naše ličnosti (Rimlj. 12:2).

20. Zašto treba da budemo ponizni i skromni?

²⁰ Zar nismo zahvalni za primer koji nam Jehova pruža? Po tome kako se ophodi sa svojim slugama vidimo koliko je ponizan i želimo da budemo poput njega. Osim toga, trudimo se da se ugledamo na ponizne Jehovine sluge. Iskazujmo čast i dajmo slavu Jehovi jer on to zaslužuje (Otkr. 4:11). Ako sve to radimo, bićemo Jehovini prijatelji zauvek, jer on voli ponizne i skromne ljude.