Dva velika reljefa na Titovom slavoluku prikazuju poznati istorijski događaj. Manje je poznato da između ove građevine i Biblije postoji veza — Titov slavoluk je nemi svedok ispunjenja jednog biblijskog proročanstva.

Početkom prvog veka naše ere, Rimsko carstvo, koje se protezalo od Britanije i Galije (sada Francuska) do Egipta, uživalo je u miru i prosperitetu. Ali jedno udaljeno područje neprestano je zadavalo muke Rimu — buntovna provincija Judeja.

U jednoj enciklopediji o starom Rimu navodi se sledeće: „Između Rima i Judeje, što nije bio slučaj s većinom drugih teritorija pod rimskom vlašću, postojala je obostrana snažna netrpeljivost. Jevreji su prezirali stranu vlast koja nije marila za njihovu tradiciju, a Rimljani su zbog tvrdoglavosti Jevreja bili posebno netolerantni prema njima“ (Encyclopedia of Ancient Rome). Mnogi Jevreji su se nadali da će na političku scenu stupiti Mesija koji će oterati omražene Rimljane i Izraelu vratiti staru slavu. Nasuprot njihovim očekivanjima, Isus Hrist je 33. n. e. najavio propast Jerusalima.

On je rekao: „Doći [će] dani kad će tvoji neprijatelji podići oko tebe ogradu od zašiljenih kolaca i opkoliće te i pritisnuće te sa svih strana. I sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu u tebi. Neće ostaviti u tebi ni kamen na kamenu“ (Luka 19:43, 44).

Isusove reči su verovatno zbunile njegove učenike. Dva dana kasnije, dok su posmatrali jerusalimski hram, jedan od njih je rekao: „Učitelju, gledaj! Kakvog li kamenja, kakvog li zdanja!“ Zaista, smatra se da je neko hramsko kamenje bilo dugačko preko 11 metara, široko preko 5 metara i visoko preko 3 metra! Ipak, Isus je odgovorio: „Doći će dani u kojima se od svega ovoga što ovde vidite neće ostaviti ni kamen na kamenu, sve će se srušiti“ (Marko 13:1; Luka 21:6).

Zatim je rekao: „Kad vidite da je Jerusalim opkolila vojska i ulogorila se oko njega, tada znajte da se njegovo opustošenje približilo. Tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore. Oni koji budu u gradu neka ga napuste, a oni koji budu u selima neka ne ulaze u grad“ (Luka 21:20, 21). Da li su se Isusove reči obistinile?

Prošle su 33 godine, a Judeja je još uvek uzdisala pod rimskim jarmom. Međutim, kada je 66. n. e. rimski prokurator u Judeji Gesije Flor uzeo novac iz svete hramske riznice, Jevreji su se razbesneli. Ubrzo nakon toga, jevrejski pobunjenici su se sjatili u Jerusalim, pobili garnizon rimskih  vojnika i proglasili nezavisnost.

Oko tri meseca kasnije, preko 30 000 rimskih vojnika pod vođstvom Cestija Gala krenulo je u Jerusalim da uguši pobunu. Rimljani su brzo prodrli u grad i potkopali spoljašnji zid hramskog dvorišta. A zatim su se, iz nepoznatog razloga, povukli. Jevrejski pobunjenici su se ohrabrili i odmah krenuli u poteru za njima. Kada su zaraćene strane napustile grad, hrišćani su pobegli iz Jerusalima u brdovito područje s druge strane reke Jordan, baš kako im je Isus i rekao (Matej 24:15, 16).

Naredne godine, Rim je ponovo krenuo u pohod na Judeju, pod vođstvom generala Vespazijana i njegovog sina Tita. Međutim, ubrzo nakon što je car Neron umro 68. n. e., Vespazijan se vratio u Rim da preuzme presto, a pohod na Judeju prepustio je svom sinu Titu, koji je predvodio vojsku od oko 60 000 ljudi.

U junu 70. n. e., Tit je naredio svojim vojnicima da poseku drveće u Judeji kako bi podigli sedam kilometara dug zid od zašiljenih kolaca oko Jerusalima. Do septembra, Rimljani su opljačkali i spalili grad i hram, sravnivši sve do temelja, baš kao što je Isus prorekao (Luka 19:43, 44). Prema jednoj proceni, „u Jerusalimu i drugim delovima zemlje stradalo je između 250 000 i pola miliona ljudi“.

Kada se 71. n. e. Tit vratio u Italiju, građani Rima su ga dočekali s velikim oduševljenjem. Ceo grad je izašao na ulice da pozdravi jednu od najčuvenijih pobedničkih povorki u istoriji Rima.

Mnoštvo se divilo ratnom plenu koji je vojska pronosila ulicama Rima. Uživali su gledajući zaplenjene lađe, pokretne platforme sa oslikanim scenama iz rata i dragocenosti iz jerusalimskog hrama.

Tit je nasledio presto svog oca Vespazijana 79. n. e. Ali samo dve godine kasnije, iznenada je umro. Vlast je preuzeo njegov brat Domicijan i nedugo zatim podigao trijumfalnu kapiju u čast Titu.

Ovom slavoluku se dive stotine hiljada turista koji svake godine posete Rimski forum. Za neke je on izuzetno umetničko delo, za neke je dokaz rimske moći, a za neke podsetnik na propast Jerusalima i njegovog hrama.

Međutim, za one koji s pažnjom čitaju Bibliju, Titov slavoluk ima još veći značaj. On je nemi svedok koji potvrđuje poudanost i tačnost biblijskih proročanstava i ističe da ona potiču od Boga (2. Petrova 1:19-21).