veruju da ljudi pate zbog onoga što su uradili u ovom ili prošlom životu. Osoba može doživeti mokšu, to jest oslobađanje od ciklusa neprekidnog rađanja i umiranja, tako što će svoj um osloboditi od ovozemaljskih stvari.

smatraju da je patnja kazna za greh i ispit vere. Loše stvari koje nas snađu u životu podsećaju nas da „budemo zahvalni Bogu za sve dobro što nam daje, a i da pomažemo onima koji su u nekoj nevolji“, rekao je dr Sajid Sajid, predsednik Islamske zajednice Severne Amerike.

po tradiciji smatraju da patimo zbog svojih grešaka. Neki Jevreji kažu da će biti uskrsenje, nakon čega će oni koji su nepravedno patili dobiti pravdu. Kabala (pravac u jevrejskom misticizmu) uči da postoji reinkarnacija, zahvaljujući čemu čovek ima više prilika da se iskupi za svoje grehe.

veruju da patnja prati čoveka tokom mnogih života, to jest ciklusa ponovnih rađanja, koji će trajati sve dok on ne prestane da čini loše stvari i kod sebe iskoreni sve negativne emocije i strasti. Sticanjem mudrosti, dobrim delima i kontrolisanjem misli, čovek može dostići nirvanu – stanje u kom prestaje sva patnja.

veruju da je patnja često posledica „ljudskih propusta i grešaka“. Oni smatraju da čovek pati manje ako živi čestito, ali da na mnogo toga ne može uticati jer patnju uglavnom uzrokuju „duhovne sile moćnije od čoveka. U tom slučaju, on mora stoički prihvatiti ono što mu je Sudbina namenila“ (A Dictionary of Comparative Religion).

uče da iza patnje stoje vradžbine. Prema njihovim verovanjima, vračevi imaju moć da učine da nekom bude dobro ili da mu nanesu zlo. Patnja koju nanose može se smanjiti različitim ritualima. Kada se neko razboli, veruje se da se pomoću obreda i raznih trava mogu skinuti čini koje su bačene na njega.

veruju da je patnja posledica greha prvih ljudi, kao što je opisano u biblijskoj knjizi Postanak. Međutim, mnoge crkve su tome dodale i neka svoja tumačenja. Na primer, neki katolici kažu da je patnja pojedinca zapravo njegova žrtva Bogu, koja će crkvi doneti Božji blagoslov ili nekom čoveku spasenje.