KAKO reagujete kad vam se neko nasmeši? Sigurno vas to razvedri, a verovatno i spontano uzvratite osmehom. Iskren osmeh je zarazan i budi u nama lepa osećanja — bez obzira da li dolazi od prijatelja ili od potpunog stranca. Žena po imenu Magdalena je rekla: „Moj pokojni muž, Georg, imao je topao osmeh. Kad bi nam se pogledi sreli, obuzeo bi me osećaj spokoja i sigurnosti.“

Kada smo srećni, zadovoljni ili nam je nešto zabavno, sasvim nam prirodno dođe da se smešimo. U jednom stručnom časopisu o psihologiji stoji: „Urođeno nam je da se osmehujemo.“ U njemu se još kaže da čak i novorođenčad „s velikom preciznošću umeju da protumače izraze lica“. Zatim se dodaje: „Iz tuđeg osmeha možemo mnogo toga zaključiti i prema tome se i postaviti“ (Observer).

Istraživači sa Univerziteta Harvard u Sjedinjenim Državama posmatrali su kako pacijenti u poznim godinama reaguju na izraze lica medicinskog osoblja koje se brine o njima. Kada su na izrazima lica svojih negovatelja videli „toplinu, brižnost i saosećanje“, pacijenti su bili zadovoljniji i njihovo fizičko i mentalno zdravlje se poboljšalo. Međutim, sasvim suprotno se dešavalo kad su negovatelji bili hladni prema njima.

Kad se smešite, time i sebi činite uslugu. Prema nekim istraživanjima,  to nam uliva samopouzdanje, čini nas srećnijima i umanjuje nam stres. S druge strane, mrštenje ima potpuno suprotan efekat.

Magdalena, koju smo ranije citirali, tokom Drugog svetskog rata je s drugim članovima porodice bila odvedena u Ravensbrik, koncentracioni logor u Nemačkoj. Tako su bili kažnjeni što kao Jehovini svedoci nisu prihvatali nacističku ideologiju. „Ponekad bi nam stražari zabranili da razgovaramo sa ostalim zatvorenicima“, rekla je ona. „Ali nisu imali kontrolu nad našim izrazima lica. Kad bih videla osmehe svoje majke i sestre, to bi mi podiglo duh i ojačalo moju odlučnost da istrajem.“

Možda vas svakodnevne brige navode na pomisao da nemate mnogo razloga za smeh. Ali zadržite na umu da na naša osećanja ne utiče samo ono što nam se dešava već i kako to doživljavamo, to jest kako razmišljamo o tome (Poslovice 15:15; Filipljanima 4:8, 9). Iako to nije uvek lako, zašto ne biste pokušali da gledate na stvari iz pozitivnog ugla? * Mnogima su molitva i čitanje Biblije pomogli da uspeju u tome (Matej 5:3; Filipljanima 4:6, 7). Štaviše, reči „sreća“ i „radost“, kao i njima srodne reči, u Bibliji se pominju na stotine puta! Zašto ne biste svakog dana pročitali jednu ili dve stranice? Ko zna — možda će vas to razvedriti.

Nemojte samo čekati da se drugi vama osmehnu. Preuzmite inicijativu i ulepšajte nekome dan. Osmeh obogaćuje i onoga ko ga daje i onoga kome je upućen.