„KAD me uhvati depresija“, kaže Ana, a „nemam volju ni za čim, čak ni za onim u čemu obično uživam. Samo mi se spava. Imam osećaj da me niko ne voli, da sam bezvredna i da sam višak.“

„Pomišljala sam na samoubistvo“, kaže Džulija. „Nisam htela da umrem, samo nisam više mogla da podnesem ta osećanja. Obično mislim na druge, ali kada sam depresivna niko i ništa me ne zanima.“

Ana i Džulija su prvi put prošle kroz period depresije kada su imale između 13 i 14 godina. Uobičajeno je da su mladi s vremena na vreme neraspoloženi, ali periodi depresije koje su iskusile Ana i Džulija, trajali su nedeljama, pa čak i mesecima. „To je kao da se nalaziš u dubokoj mračnoj jami iz koje nema izlaza“, kaže Ana. „Osećaš se kao da gubiš razum, kao da to više nisi ti.“

Ono kroz šta su prošle Ana i Džulija nije neuobičajeno. Broj slučajeva depresije među mladima raste vrtoglavom brzinom. Depresija je „glavni uzrok drugih bolesti i kod devojčica i kod dečaka od 10 do 19 godina i onemogućava im da normalno funkcionišu“, kaže Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

 Simptomi depresije kod adolescenata obuhvataju promene navika u spavanju i ishrani, kao i promene telesne težine. Mogu se javiti očaj, beznađe, tuga i kompleks niže vrednosti. Još neki znaci su povlačenje iz društva, problemi s koncentracijom i pamćenjem, samoubilačke misli i postupci i medicinski neobjašnjive zdravstvene tegobe. Da bi stručnjaci za mentalno zdravlje ustanovili da li pacijent ima depresiju, obično gledaju ima li određene simptome i da li oni traju nedeljama i remete mu svakodnevni život.

Prema SZO, depresija se kod osobe javlja usled delovanja više faktora — primera radi, ukoliko se drugi loše ophode prema njoj ili ukoliko je ona pod stresom, a pritom još ima i predispozicije za depresiju.

Fizički faktori. Kao što je bio slučaj kod Džulije, u nekim porodicama postoji sklonost ka depresiji, što ukazuje na to da genetika igra ulogu, verovatno tako što geni određuju hemijsku aktivnost u mozgu. Drugi faktori rizika su kardiovaskularne bolesti, promene u nivou hormona i zloupotreba lekova i droga. Ako se oni zloupotrebljavaju duže vreme, to može izazvati ili pojačati depresiju. b

Stres. Mala doza stresa je zdrava, ali hroničan ili prevelik stres je i inače štetan po fizičko i psihičko zdravlje, a kamoli u tinejdžerskom uzrastu, u kom je čovek posebno ranjiv. Zato su mladi u stresnim okolnostima podložniji depresiji. Tačni uzroci depresije nisu poznati i ona, kao što je spomenuto, može biti izazvana kombinacijom različitih faktora.

 Mlada osoba može biti pod stresom zbog neslaganja ili razvoda roditelja, smrti drage osobe, fizičkog ili seksualnog zlostavljanja, teške nesreće ili bolesti. Ozbiljne teškoće pri učenju takođe mogu biti uzrok stresa kod tinejdžera, naročito ako se oseća odbačeno zbog toga. On je pod još većim pritiskom ako roditelji imaju nerealna očekivanja i žele da im dete postigne izuzetan uspeh u školi. Drugi mogući uzroci stresa su vršnjačko nasilje, neizvesna budućnost, emocionalna otuđenost roditelja koji ima depresiju i nestabilan karakter roditelja. Ako se kao rezultat toga kod tinejdžera pojavi depresija, šta mu može pomoći da se izbori s njom?

Umerena i ozbiljna depresija se mogu držati pod kontrolom uz pomoć lekova i savetovanja s medicinskim stručnjakom. c I sam Isus Hrist je rekao: „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima“ (Luka 5:31). Svaki organ može oboleti, pa i mozak. Kod depresije može pomoći i promena životnih navika, pošto su naš um i telo tesno povezani.

Primera radi, zdravo se hranite, dovoljno spavajte i redovno vežbajte. Prilikom vežbanja, u našem telu se oslobađaju supstance koje podižu raspoloženje, povećavaju nivo energije i poboljšavaju kvalitet sna. Pokušajte da prepoznate šta kod vas izaziva depresiju, kao i prve znake depresivnog raspoloženja i razradite strategiju kako da pomognete sebi. Razgovarajte sa osobom od poverenja. Uz pomoć porodice i prijatelja  lakše ćete prebroditi periode depresije i ublažiti simptome. Vodite dnevnik u koji ćete beležiti svoje misli i osećanja. To je pomoglo Džuliji, koju smo ranije spomenuli. Iznad svega, potražite snagu u biblijskim mislima. To vam može pomoći da imate vedar pogled na život. Isus Hrist je rekao: „Srećni su oni koji su svesni svojih duhovnih potreba“ (Matej 5:3).

Ana i Džulija su se uverile da je to tačno. Ana kaže: „Bavljenje duhovnim stvarima pomaže mi da se usredsredim na druge ljude, a ne na svoje probleme. To nije uvek lako, ali vredi, jer sam tada srećnija.“ Džulija kaže: „Kada se poverim Bogu u molitvi, dobijem mir. A kada čitam Bibliju, vidim da sam dragocena u Božjim očima i da me on voli. Biblija me takođe uverava da je pred nama svetla budućnost.“

Pošto nas je stvorio, Jehova Bog potpuno razume kako naše vaspitanje, sve što doživljavamo u životu i naš genetski sklop oblikuju naše stavove i emocije. Imajući takav uvid, on može da nam pruži baš onakvu podršku i utehu kakva nam treba i to često čini putem saosećajnih prijatelja. Ali to nije sve. Dolazi vreme kada će nas Bog izlečiti od svih bolesti, bilo fizičkih bilo psihičkih. „Niko od stanovnika neće reći: ’Bolestan sam‘“, piše u Isaiji 33:24.

U Bibliji stoji: „[Bog] će obrisati svaku suzu s [naših] očiju i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti“ (Otkrivenje 21:4). Kako je to utešno! O tome šta još Bog namerava da učini za ljude možete saznati na veb-sajtu jw.org. Na njemu možete čitati Bibliju, kao i članke o raznim temama, uključujući i depresiju.