Šta je u vama probudilo interesovanje za nauku?

Priroda me je fascinirala od detinjstva. Odrasla sam u Rihtersvilu, prelepom švajcarskom seocetu na obali Ciriškog jezera. Moji roditelji i stariji brat i sestra su me vodili u šetnje i pričali mi o životinjama i biljkama na koje smo nailazili.

Zašto ste se odlučili za ortopedsku hirurgiju?

Moj otac je kratko vreme radio kao pomoćni radnik u jednoj operacionoj sali u obližnjoj bolnici. Zbog onog što je tamo video, sa entuzijazmom je pričao o hirurgiji. Na taj način me je, takoreći, zarazio i zato sam kasnije odlučila da postanem hirurg. Specijalizovala sam ortopedsku hirurgiju zato što mi se sviđaju njeni mehanički aspekti. Ortopedski hirurzi moraju da razmišljaju poput inženjera da bi mogli da leče povrede kostiju, mišića i tetiva.

Što je najvažnije, uživam kada vidim da se moji pacijenti oporavljaju. Stvarno volim da radim s ljudima.

Zašto ste sumnjali u postojanje Boga?

To je počelo još kad sam bila dosta mlađa. Dve stvari su naročito doprinele tome. Kao prvo, saznala sam da su neki veroučitelji u crkvi nemoralni i to me je veoma uznemirilo. Kao drugo, neki od mojih profesora biologije verovali su u evoluciju, pa sam i ja počela da usvajam to gledište, naročito na fakultetu.

Zašto ste prihvatili evoluciju?

Verovala sam profesorima. Pored toga, mislila sam da sličnost u građi različitih vrsta životinja ukazuje na njihovo zajedničko poreklo i ide u prilog ideji da su genetske mutacije vodile do stvaranja novih vrsta.

 Ipak, s vremenom ste promenili mišljenje. Zašto?

Jedan poznanik me je pozvao na sastanak Jehovinih svedoka. Prijala mi je prijateljska atmosfera i poučni govori. Tamo sam upoznala jednu finu gospođu koja me je kasnije posetila. Pitala sam je kako da znam da li je Biblija tačna.

Pokazala mi je da su mnoge stvari koje se danas dešavaju prorečene u Bibliji. Na primer, Isusovo proročanstvo da će u poslednjim danima po celom svetu biti ratova, „snažnih zemljotresa“, „pošasti i gladi“. * Ukazala mi je i na proročanstva koja govore o padu vrednosti u društvu i sve većoj pohlepi i zlu koje danas svugde vidimo. * Nedugo zatim, počela sam da ozbiljno proučavam Bibliju i ubrzo shvatila da se njena proročanstva uvek ispunjavaju. To me je navelo da preispitam svoje gledište o poreklu života.

Da li su vam medicinska istraživanja pomogla da uvidite kako je život nastao?

Da. Kada sam počela da proučavam Bibliju bavila sam se istraživanjima o hirurgiji kolena. Krajem 1960-ih, naučnici su malo bolje počeli da shvataju koliko je koleno složen mehanizam. U njemu se ne dešavaju samo pokreti savijanja oko jedne ose, kao kod šarke, već i rotacija i kliženje. To je zaista genijalna kombinacija, zahvaljujući kojoj koleno ima širi spektar pokreta. Tako možemo da hodamo, plešemo, kližemo se i još mnogo toga.

Otprilike 40 godina, istraživači rade na dizajniranju veštačkog kolena. Ali ljudsko koleno je toliko složeno da ga je teško kopirati. Štaviše, u poređenju s njim, veštačko koleno ima relativno kratak vek trajanja. Čak i s najsavremenijim materijalima na raspolaganju, dizajneri su zadovoljni ako njihovi proizvodi potraju dvadesetak godina. Naravno, naše koleno se sastoji od živih ćelija koje se stalno obnavljaju. Za mene je to živi dokaz da koleno nije nastalo slepom evolucijom, već se u njemu ogleda Božja stvaralačka mudrost.

Šta reći o mutacijama i sličnostima u građi među nekim vrstama?

Sličnosti ukazuju na istog Tvorca. Međutim, mutacije ne dovode do poboljšanja živih organizama tako što bi ih podigle na viši nivo razvoja. Naprotiv, mutacije uglavnom oštećuju gene. Naravno, moguće je da neki nesrećni slučaj dovede do nečeg dobrog. Na primer, ako nešto udari u most i sruši ga, to može sprečiti nadiranje neprijateljske vojske. Ali ta nesreća ne može doprineti razvoju grada. Isto tako mutacije ne poboljšavaju žive organizme i nikada ne bi mogle napraviti nešto tako briljantno konstruisano kao što je ljudsko koleno, da i ne spominjemo druge delove ljudskog tela.

Zašto ste postali Jehovin svedok?

Kada sam počela da primenjujem biblijska načela, moj život se umnogome promenio nabolje. Pored toga, 2003. godine sam bila na jednom međunarodnom kongresu Jehovinih svedoka i videla neverovatno jedinstvo, čak i među ljudima koji se nikada ranije nisu sreli. Bilo je očigledno da među njima ima ljubavi i želela sam da budem deo toga.