MALO ko bi zaboravio jezivo zavijanje velikog morskog gnjurca. * Njegov krik, koji se prolama usamljenom divljinom, može se čuti na izolovanim slatkovodnim jezerima i rekama Kanade, Evrope i severnog dela Sjedinjenih Država.

Ova prelepa ptica je simbol američke države Minesote, a nalazi se i na kovanicama kanadskog dolara. Ona je ptica selica i zimi se seli na jug, daleko od svog staništa. Zašto se za nju može reći da ima prodoran glas?

Veliki morski gnjurac ima neverovatne glasovne mogućnosti. Njegovo upečatljivo zavijanje razleže se kilometrima i može se čuti predveče i kasno noću. Kada želi da ostane u kontaktu sa svojim partnerom, ptićima i ostalim gnjurcima na istom jezeru, on se oglašava nešto tišim glasom, hukanjem. A kada hoće da upozori na nešto, ispušta treperavi zvuk, tremolo. Kada je u letu, on se oglašava jedino ovim zvukom, koji se opisuje i kao „ludački smeh“.

Jodlovanje je svojstveno samo mužjacima i „izgleda da je povezano sa odbranom teritorije“, piše u listu BirdWatch Canada. „Svaki mužjak jodluje na drugačiji način“ i „što je ptica krupnija, to joj je i glas dublji“. Štaviše, kada mužjak „promeni teritoriju, on počne da jodluje na drugačiji način [...] i on to čini koliko god može drugačije od svog suparnika koji je napustio tu teritoriju“, piše u tom listu.

Perje na glavi velikog morskog gnjurca je veoma tamno, gotovo crno sa zelenim odsjajem, oči su mu crvene a kljun dugačak i šiljat. Njegovo perje se menja u zavisnosti od doba godine.

Pošto ima velika stopala s plovnim kožicama, ova ptica je dobar lovac, odličan plivač i spretan ronilac. Zapravo, ona može roniti na dubini i do 60 metara i povremeno  može ostati pod vodom i po nekoliko minuta!

Međutim, uzletanje i sletanje joj nisu jača strana. Zbog svoje težine, ovoj ptici je za uzletanje potrebna „pista“ i dešava se da mašući krilima trči po vodi i nekoliko stotina metara pre nego što uzleti. Zato joj više odgovaraju veće vodene površine. Kada sleće, veliki morski gnjurac se obrušava velikom brzinom prema vodi, sa stopalima ispruženim unazad, poput aviona čiji su točkovi zakazali prilikom sletanja. Zatim na vodu sleće na stomak i klizi po njoj sve dok se u jednom trenutku ne zaustavi.

Zahvaljujući velikim stopalima s plovnim kožicama koja se nalaze skroz na kraju tela, veliki morski gnjurac je dobro opremljen za plivanje, ali je smotan kad je reč o hodanju, pa čak i stajanju. Zato on pravi gnezdo tamo gde lako može skliznuti u vodu.

Oba roditelja naizmenično leže na jajima (kojih ima obično dva) maslinastozelene boje, koja su kamuflirana tamnim pegicama. Mladunci se izlegu u proseku nakon 29 dana. Posle samo dva dana, ptići mogu da plivaju i da čak kratko vreme rone. Kada se umore, oni jednostavno skoče na mamina ili tatina leđa i tako se voze. Nakon dva do tri meseca, kada su sposobni za letenje, mladunci napuštaju svoje roditelje.

Među neprijateljima ove ptice nalaze se orlovi, galebovi, rakuni i — najveći od svih — ljudi. Olovo za ribolov i naftne mrlje izazivaju trovanje kod gnjuraca. Hemijsko zagađenje koje nastaje usled kiselih kiša redukuje količine ribe od kojih ova ptica zavisi. Talasi koji nastaju zbog brodova potapaju njihova gnezda, a razvoj obala tera ovu pticu koja voli mir iz njenog staništa.

I pored svega toga, velikom morskom gnjurcu ne preti istrebljenje. Zato će ovaj elegantni i zabavni dasa prodornoga glasa još dugo očaravati mnoge ljubitelje ptica.