„Jao, kakav nos!“
„Jao, kakav nos!“
TO JE uobičajena reakcija nekoga ko prvi put vidi mužjaka dugorepog nosonje. * Kao što mu i samo ime kaže, on ima veliki obešen nos koji kod nekih mužjaka može narasti i do 18 centimetara, što je otprilike jedna četvrtina njegovog tela. Pošto mu nos pada preko usta i brade, on ga mora gurnuti u stranu kada jede. Da mi imamo nos sličnih proporcija, visio bi nam skoro do pola grudi!
Zašto ima toliki nos? * Ima raznih teorija. Možda se preko nosa oslobađa viška telesne toplote ili mu on služi kao rezonator, to jest daje jačinu njegovom glasu. Može biti i da služi kao upozorenje drugim mužjacima. Nos dominantnog mužjaka se poveća i pocrveni kada se on naljuti ili uzbudi. Još jedna mogućnost je da nos igra ulogu u privlačenju ženki, kojima srce zaigra kad ga vide! Ali najverovatnije nos ovog majmuna ima više funkcija, a neke od njih su nam malo ili nimalo poznate.
Okruglasti trbuščići
I mužjaci i ženke dugorepih nosonja imaju izražen stomak. Zapravo, njihov želudac može težiti i do četvrtine njihove ukupne težine. Tako i mužjaci i ženke izgledaju kao da su večito trudni! Zašto imaju takav stomak?
Ovi majmuni imaju želudac sličan kravljem i u njemu se nalazi kašasta smesa biljaka i bakterija. Bakterije izazivaju fermentaciju hrane i razlažu celulozu, kao i neke biljne toksine koji bi za druge životinje bili smrtonosni. Zahvaljujući njihovom izuzetnom sistemu organa za varenje, odgovara im hrana koju primati koji imaju drugačiji želudac ne bi mogli jesti. Tu spadaju lišće, voće bez šećera, semenke mahunarki, palmi i drugih biljaka.
Doduše, njihov sistem za varenje ima jednu slabu stranu. Naime, moraju izbegavati slatko voće jer brzo fermentira. Od slatkog voća bi im se stomak toliko naduo da bi čak možda umrli u bolovima.
Zbog toga što im je ishrana bogata celulozom i imaju složen želudac, ovim majmunima treba dosta vremena da svare ono što su pojeli. Zato, posle obilnog doručka imaju prilično dugu sijestu i ponekad ponovo jedu tek nakon više sati.
Društvene životinje
Bilo da jedu ili se odmaraju, dugorepe nosonje su retko kad sami. Dominantni mužjaci glavni su u „haremima“ u kojima ima do osam ženki zajedno s njihovim potomstvom. Kada muški mladunci odrastu i mogu da se brinu o sebi, isteraju ih iz grupe. Oni se zatim udružuju s drugim mužjacima, formirajući grupe koje takođe imaju jednog ili dva veća mužjaka. Običnom posmatraču ovakve grupe mogu izgledati kao haremi.
U društvenom životu ovih majmuna događa se nešto neobično — „haremi“ se često pomešaju, naročito kada se uveče okupe kod reke. U tim prilikama, mužjak počne da se razmeće svojom snagom ako oseti da je neki drugi mužjak bacio oko na njegove ženke. Tada „vlasnik harema“, koji može težiti i do 20 kilograma, stane na sve četiri noge, nagne se napred i širom otvorenih usta bulji u svog rivala. U knjizi Proboscis Monkeys of Borneo stoji: „Ako time ne postigne ono što želi, mužjak se iznenada i naglo vine među drveće i, često uz glasan urlik, skače s jedne na drugu suvu granu koje onda glasno pucaju. Sve to doprinosi njegovom glasnom nastupu.“ Ponekad dođe i do tuče, ali to je retko.
„Ne samo što dugorepe nosonje neobično izgledaju već i proizvode najbizarnije zvuke“, kaže se u istoj knjizi. Oni grokću, gaču, urliču i vrište, naročito uveče, kada se okupe kod reke. Ova buka, koja liči na raštimovani orkestar, ne smeta majkama koje hrane i doteruju svoje mladunce plavičastih lica. A onda, pre nego što se sumrak spusti nad šumom, majmuni se udobno smeste obično na visoko drveće pored reke i na njima prespavaju.
Majmuni s plovnim kožicama?
Pored nosa, ove majmune krasi još jedna čudnovatost — plovne kožice među prstima. Zahvaljujući njima, ne samo što dobro plivaju već se i bez problema kreću po blatnjavim mangrovim šumama. Naravno, pri pomisli na tropske mangrove šume, odmah se setimo krokodila. Ima mnogo krokodila u prirodnom staništu ovih majmuna. Kako onda uspevaju da im umaknu?
Jedna od njihovih strategija je da tiho skliznu u reku i jedan iza drugog plivaju u „psećem stilu“ tako da se voda skoro i ne zatalasa. A kada je rečni tok uži, primećeno je da koriste jednu drugu strategiju. Popnu se visoko na drvo, skoče iz zaleta s neke grane otprilike s 9 metara visine i pljusnu stomakom u vodu, a onda preostalu deonicu reke preplivaju što brže mogu. Čak i majke s mladuncima koriste ovu taktiku. Ponekad se čitava „eskadrila“ baci u vodu i svi ludački veslaju do druge obale. Međutim, njihov najveći neprijatelj nije krokodil.
Ugrožena vrsta
Dugorepe nosonje se nalaze na spisku ugroženih vrsta i u njihovom prirodnom staništu ih ima samo nekoliko hiljada, a taj broj nastavlja da opada — uglavnom zbog ljudskih delatnosti. Između ostalog, tu su požari, seče šuma, nekontrolisani turizam i krčenje šuma radi sađenja plantaža uljanih palmi. Još jedan faktor je lov. Neki ljudi ubijaju ovu vrstu majmuna samo radi rekreacije. Drugi ih ubijaju zbog hrane ili da bi ih koristili u tradicionalnoj medicini. Ove životinje su naročito ranjive jer su lako uočljive dok spavaju na drveću pored reka. I zaista, u jednoj oblasti u koju su lovci često dolazili gliserima, broj ovih majmuna opao je za 50 procenata u periodu od pet godina.
Borci za zaštitu životne sredine pokušavaju da javnosti skrenu pažnju na tužnu sudbinu dugorepog nosonje, koji je zakonom zaštićen na Borneu. Ali da li će to uroditi plodom? Vreme će pokazati. Kakva bi tragedija bila da ovo stvorenje, koje je živa karikatura, bude istrebljeno iz svog prirodnog staništa. Štaviše, ovaj majmun teško podnosi zatočeništvo.
Dugorepi nosonja je, naravno, samo jedno od mnogih stvorenja čija budućnost ne izgleda tako svetlo. Bezbroj drugih vrsta već je iščezlo. Ali nije sve tako crno jer Jehova Bog namerava da preuzme stvari u svoje ruke, ukloni zle i nauči svoj narod kako da na pravi način upravlja svojim velikim domom — našom planetom (Poslovice 2:21, 22). On je obećao: „Zlo se više neće činiti niti će se pustošiti na svoj svetoj gori mojoj, jer će zemlja biti puna znanja o Jehovi kao što je more puno vode“ (Isaija 11:9).
[Fusnote]
^ Dugorepi nosonja živi na ostrvu Borneo. Ovog majmuna meštani zovu orang belanda, to jest „Holanđanin“.
^ Ženke takođe imaju veliki nos, iako ne toliki kao mužjaci.
[Slika na 12. strani]
Dugorepe nosonje imaju veliki nos i izražen stomak
[Izvor]
© Peter Lilja/age fotostock
[Slika na 13. strani]
Mužjaku nos pada preko usta. Mora ga gurnuti u stranu kada jede
[Izvor]
© Juniors Bildarchiv/Alamy
[Slika na 14. strani]
Bilo da jedu ili se odmaraju, dugorepe nosonje su retko kad sami
[Izvor]
© Peter Lilja/age fotostock