Tvrđava Terezin — privid normalnog života

NA POLA puta između Drezdena i Praga smešten je grad Terezin (Terezinštat). U njemu se nalazi ogromna tvrđava masivnih bedema. Podignuta je da bi zaustavila prodiranje neprijateljske vojske i zaštitila okolno stanovništvo.

Josif II, vladar Nemačke i Svetog Rimskog carstva dao je da se izgradi ova tvrđava i bio je prisutan kada se zemljište premeravalo i kasnije, krajem 1780, kada je postavljen kamen temeljac. Zamak je izgrađen u čast majke Josifa II, carice Marije Terezije, * i zato je nazvan Terezin, što na češkom znači „Terezijin grad“. Kaže se da ga je u jednom periodu gradilo čak 14 000 radnika. Veći deo radova završen je za četiri godine.

Kada je Terezin završen 1784, bio je najveća tvrđava u habzburškim zemljama. Građen je inženjerskim tehnikama koje su dotad bile najnaprednije u istoriji izgradnje tvrđava. Međutim, i pre nego što je završen, vojne taktike i strategije su se umnogome promenile.

Neprijateljske snage više nisu opsedale zamkove kada su napadale neku zemlju. Okružile bi obližnja sela i pljačkale ih. Tako je do 1888, Terezin izgubio status vojnog utvrđenja. Široke spoljašnje zidine bile su preuređene u prelepe parkove sa cvećem, stazama i klupama.

Tvrđava i grad

Tvrđava Terezin je izgrađena kao utvrđeni grad. Iza njegovih velikih zidina nalazio se smeštaj za vojnike, njihove porodice i druge civile.

Do glavne tvrđave, izgrađena je manja tvrđava, koja je bila vojni zatvor. Početkom XIX veka, tu su držani politički protivnici Habzburške monarhije. Stotinak godina kasnije, tu su dospeli i mladići koji su bili uključeni u atentat prestolonaslednika Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu. Izbegli su smrtnu kaznu zato što su imali manje od 20 godina. Ubrzo je većina njih umrla u zatvoru. Bili su mučeni, a neki od njih su izgubili razum. Gavrilo Princip, koji je izvršio atentat, umro je u tom zatvoru dok je Prvi svetski rat još bio u punom jeku.

Mala tvrđava je važila za jedan od najsurovijih zatvora u Austrougarskoj. Zatvorenici su često bili okovani teškim  lancima i držani u hladnim i vlažnim tamnicama. Tokom Drugog svetskog rata, tvrđava je korišćena u još užasnije svrhe.

Šta je zapravo bila „banja Terezin“

Kada su nacisti okupirali teritoriju današnje Češke, 1941. počeli su da odvode Jevreje u glavnu tvrđavu. Terezinštat su pretvorili u jevrejski geto sa zabranjenim pristupom. Tvrdili su da je rasna segregacija neophodna da bi se izbegli konflikti između Jevreja i drugih naroda. Iako je Terezinštat javnosti predstavljen kao banja sa ograničenim pristupom, gde su Jevreji imali odličan tretman, nacisti su tajno planirali da istrebe sve Jevreje.

U istočnom delu Evrope, nacisti su već bili napravili logore smrti u koje su Jevreji iz Terezinštata i sličnih mesta postepeno transportovani i ubijani. * Iako je od sredine 1930-ih postalo opštepoznato da postoje takvi logori, nacistička propaganda ih je predstavila samo kao popravne ustanove. Međutim, vesti o stanju u logorima bilo je sve više. Zato je na vodeće naciste izvršen pritisak da odgovore na optužbe. Nacisti su lukavo skovali plan kako da odgovore svetskoj javnosti. Šta su uradili?

Tokom Drugog svetskog rata, predstavnici Međunarodnog Crvenog krsta su 1944. i 1945. godine bili pozvani da izvide glavnu tvrđavu i iz prve ruke vide šta se tu dešava. Međutim, nacisti su počeli da rade na ulepšavanju tvrđave kako bi stvorili iluziju da je ona samo banja.

Brojevi blokova zamenjeni su sa milozvučnim nazivima ulica. Napravljeni su lažna banka, vrtić i radnje. Otvoren je čak i jedan kafe u centru geta. Renovirane su fasade kuća, centralni park je ulepšan novim sadnicama, a izgrađena je i letnja pozornica odakle je dopirala prijatna muzika.

Onda su predstavnici Crvenog krsta pozvani u obilazak s vodičem. Mogli su da razgovaraju sa izabranima iz jevrejske „samouprave“. Ovi ljudi su bili pažljivo izabrani stanovnici koji su odgovarali na pitanja tačno onako kako su ih  nacisti poučili i vežbali s njima. Nacisti su u dva navrata uspeli da prevare delegate Crvenog krsta. U svojim izveštajima, delegati su opisali Terezinštat kao običan jevrejski grad s dobro zbrinutim stanovnicima. Po njihovom odlasku, Jevreji su unutar zidina geta i dalje patili, gladovali i umirali. Samo mali broj preživeo je Drugi svetski rat.

Mala tvrđava

Nacisti su koristili i Malu tvrđavu, i to kao zatvor. Uslovi u njoj bili su isti kao u koncentracionim logorima. Za mnoge od desetina hiljada muškaraca i žena zatočenih u njoj, ona je bila samo usputna stanica na putu za veće logore na teritoriji nemačkog Rajha.

Najmanje 20 Jehovinih svedoka iz Praga, Plzena i drugih delova Češke, bilo je zatvoreno u Maloj tvrđavi. Kakav zločin su počinili? Nisu hteli da podrže naciste jer su želeli da ostanu politički neutralni. Uprkos tome što im je bilo zabranjeno da propovedaju, Svedoci su nastavili da drugima prenose dobru vest iz Biblije. Ispaštali su samo zbog svoje vere. Neki su bili pogubljeni, a neki mučeni do smrti.

Čemu nas istorija uči

Biblija kaže: „Ne uzdajte se u velikaše, niti u čoveka zemaljskog, od koga spasenja nema. Duh njegov izađe iz njega, i on se u prah vraća, tog dana propadnu sve misli njegove“ (Psalam 146:3, 4). To što tvrđava Terezin nije ispunila svrhu zbog koje je sagrađena, živi je dokaz da je to tačno.

[Fusnote]

[Okvir na 20. strani]

JEHOVINI SVEDOCI U MALOJ TVRĐAVI

Većina Jehovinih svedoka zatočenih u Terezinštatu bili su ispitivani u centrali Gestapoa u Pragu. Nakon boravka u Terezinštatu obično su ih slali u koncentracione logore u Nemačkoj. Šta im je pomoglo da podnesu ne samo surove uslove u zatvoru već i izolaciju?

Jedna Svedokinja koja je bila u zatvoru u Terezinštatu rekla je: „Često sam razmišljala o biblijskim učenjima jer nisam htela da ih zaboravim. Kad god bih bila prebačena u drugi zatvor, tražila sam Svedoke i, ako bi ih tamo bilo, pokušala sam da stupim u kontakt s njima. Trudila sam se i da propovedam drugima koliko god su mi okolnosti to dozvoljavale.“

To joj je očigledno pomoglo. Ostala je verna Bogu sve vreme svog zatočeništva kao i godinama nakon toga.

[Slika na 18. strani]

Poštanska marka sa idiličnim prizorom tvrđave Terezin tokom Drugog svetskog rata

[Slika na 19. strani]

Novopristigli zatvorenici su odvođeni u barake. Natpis na nemačkom: „Arbeit Macht Frei“ (Rad oslobađa)

[Slika na 19. strani]

Kreveti od dasaka u ženskom delu tvrđave

[Slika na 20. strani]

Glavni ulaz u Malu tvrđavu

[Izvor slike na 19. strani]

Obe fotografije: With courtesy of the Memorial Terezín