Krespenova Knjiga mučenika

GODINE 1546. u francuskom gradiću Mou četrnaest muškaraca je bilo proglašeno krivim za jeres i osuđeno na lomaču. Koji su zločin počinili? Sastajali su se po kućama, molili se, pevali psalme, obeležavali Gospodovu večeru i javno govorili da nikada neće prihvatiti „papske idole“.

Na dan pogubljenja, rimokatolički veroučitelj Fransoa Pikar pozvao je osuđenike da objasne svoja verovanja u vezi s Gospodovom večerom. Oni su na to tražili objašnjenje katoličkog učenja o transsupstancijaciji, u kom se tvrdi da se hleb i vino koji se koriste tokom mise čudesno pretvaraju u Isusovo telo i krv. ’Da li hleb ima ukus mesa? Ili vino ukus krvi?‘, pitali su osuđenici.

Iako njihov tužitelj nije imao odgovor na to, njih četrnaestorica su bili vezani za stubove i zatim živi spaljeni. Oni kojima jezik nije bio iščupan pevali su psalme. Sveštenici koji su stajali oko mesta pogubljenja trudili su se da ih nadjačaju tako što su i oni pevali iz sveg glasa. Sledećeg dana je na istom mestu Pikar objavio da je tih četrnaest ljudi osuđeno da večno gori u paklu.

U 16. veku, Evropa je bila opasno mesto za one koji se nisu slagali sa zvaničnim crkvenim doktrinama. Mnogi koji su se usudili da ih dovedu u pitanje pretrpeli su užasne muke od ruku svojih verskih protivnika. Jedan izvor informacija o takvom stradanju je delo Žana Krespena Le Livre des martyrs (Knjiga mučenika), izdato u Ženevi 1554. Takođe je poznato i pod nazivom Histoire des martyrs. *

Pravnik prihvata reformaciju

Žan Krespen je rođen oko 1520. u gradu Arasu, na području današnje severne Francuske. Studirao je prava u Luvenu u Belgiji, gde se verovatno prvi put susreo sa reformističkim idejama. Godine 1541. otišao je u Pariz i počeo da radi kao sekretar jednog uvaženog pravnika. Negde u to vreme, na trgu Mober, bio je očevidac pogubljenja Kloda le Penkra, koji je bio proglašen jeretikom i spaljen na lomači. Na Krespena je dubok utisak ostavila vera tog mladog zlatara koji je bio ubijen zato što je „prenosio istinu roditeljima i prijateljima“, napisao je on.

Nešto kasnije, Krespen se vratio u Aras i nastavio da se bavi pravom. Međutim, ubrzo je zbog svojih novih verovanja optužen za jeres. Da bi izbegao suđenje, pobegao je u Strazbur u Francuskoj i kasnije se nastanio u Ženevi. Tamo se pridružio pristalicama reformacije. Odustao je od karijere pravnika i otvorio štampariju.

 Krespen je objavljivao verska dela reformatora kao što su Žan Kalvin, Martin Luter, Džon Noks i Teodor Beza. Štampao je grčki tekst dela Biblije koji se obično naziva Novi zavet, kao i Bibliju — u celosti ili pojedine delove — na engleskom, italijanskom, latinskom, francuskom i španskom jeziku. Međutim, ostao je upamćen po svom delu Knjiga mučenika. U njemu je pisao o mnogima koji su zbog jeresi bili pogubljeni u periodu od 1415. do 1554. godine.

Svrha zapisa o stradanjima

U većem delu literature koju su objavljivali reformatori oštro je kritikovano okrutno postupanje katoličkih vlasti. Ta dela su ljudima ulivala hrabrost, prikazujući protestantske mučenike kao heroje čije su patnje jednake patnjama Božjih slugu iz prošlosti, uključujući hrišćane iz prvog veka. Da bi protestantima pružio primere koje treba da oponašaju, Krespen je sačinio spisak onih koji su pogubljeni zbog svoje vere. *

Krespenova knjiga je zbirka zapisa sa suđenja i inkvizicijskih saslušanja, izveštaja očevidaca, kao i svedočenja koja su pisali optuženi dok su bili u zatočeništvu. U njoj se nalaze i ohrabrujuća pisma upućena tim zatvorenicima, od kojih su neka puna biblijskih citata. Krespen je smatrao da je vera tih osuđenih ljudi „vredna večnog pamćenja“.

Veći deo doktrinarnih tema o kojima je Krespen pisao dotiče se dobro poznatih neslaganja između katolika i protestanata. Na primer, progonitelji i progonjeni su se sukobljavali oko upotrebe slika i kipova u obožavanju, nauke o čistilištu i molitvama za mrtve, kao i oko toga da li se Isusova žrtva uvek iznova prinosi tokom katoličkih misa i da li je papa Božji predstavnik.

Knjiga mučenika svedoči o netrpeljivosti i sukobima koji su obeležili to surovo doba. Iako je Krespen pisao o katoličkom proganjanju protestanata, ne treba prevideti da su u nekim periodima i protestanti sa istom žestinom progonili katolike.

Tokom istorije, lažna religija se uprljala ’krvlju proroka i svetih i svih koji su pobijeni na zemlji‘. Nema sumnje da krv Božjih vernih slugu koje su umrle mučeničkom smrću vapi za osvetom (Otkrivenje 6:9, 10; 18:24). Među onima koji su u vreme Žana Krespena bili mučeni i ubijeni zbog svoje vere verovatno je bilo nekih koji su iskreno tragali za istinom o Bogu.

[Fusnote]

[Slika na 12. strani]

Naslovna strana Krespenovog dela „Knjiga mučenika“ (izdanje iz 1564)

[Slika na 13. strani]

Pogubljenje protestanata pred francuskim kraljem Anrijem II i njegovom svitom

[Izvor slike na 13. strani]

Slike na obe strane: © Société de l’Histoire du Protestantisme Français, Paris