Gledište Biblije

Da li mučenje tela približava čoveka Bogu?

VEĆINI ljudi je odbojna i sama pomisao na nanošenje bola sebi. Pa ipak, ponekad se kao primer pobožnosti veličaju vernici koji muče svoje telo tako što se bičuju, izgladnjuju i nose grube košulje od kostreti koja iritira kožu. To se nije dešavalo samo u davnom srednjem veku. Prema novijim izveštajima, čak i neke današnje ugledne verske vođe bičuju same sebe.

Šta navodi ljude da svoju veru u Boga izražavaju na takav način? Prema rečima predstavnika jedne hrišćanske organizacije, „dobrovoljno podlaganje mukama je način da se neko poistoveti sa Isusom Hristom i patnjama koje je on spremno prihvatio kako bi nas oslobodio od greha“. Ali, i pored takvih tvrdnji verskih vođa, šta Biblija kaže o ovoj temi?

Briga o svom telu

Biblija niti preporučuje niti dopušta da se u služenju Bogu pribegava nekom vidu samomučenja. Zapravo, ona podstiče pobožne ljude da brinu o svom telu. Osmotrimo kako se u njoj opisuje ljubav muža prema ženi. Ukazujući na prirodnu brigu čoveka o svom telu, u Bibliji stoji zapovest: „Muževi treba da vole svoje žene kao svoje telo... Niko ne mrzi svoje telo, nego ga hrani i neguje, kao i Hrist skupštinu“ (Efešanima 5:28, 29).

Da li bi zapovest da muževi vole žene kao svoje telo imala smisla ukoliko bi se od Božjih slugu očekivalo da povređuju sebe? Očigledno je da se od onih koji vole biblijska načela očekuje da brinu o svom telu i u izvesnoj meri ga vole, kao i da takvu primerenu ljubav prema sebi pokazuju i prema svom supružniku.

U prilog tome, Biblija sadrži brojna načela koja nam pomažu da brinemo o svojoj dobrobiti. Primera radi, u njoj se kaže da je umereno vežbanje korisno (1. Timoteju 4:8). Ona govori o lekovitim svojstvima određenih namirnica, kao i o posledicama nepravilne ishrane (Poslovice 23:20, 21; 1. Timoteju 5:23). Sveto pismo nas podstiče da čuvamo zdravlje jer ćemo tako  duže ostati aktivni (Propovednik 9:4). Da li bi bilo logično da Biblija ujedno podstiče na brigu o zdravlju i na povređivanje tela? (2. Korinćanima 7:1).

Da li hrišćani treba da prožive Isusove patnje?

Međutim, neke religije podstiču svoje vernike na samomučenje tako što stavljaju prevelik naglasak na patnje koje su podneli Isus i njegovi prvi sledbenici. Ali, Božje sluge o kojima govori Božja Reč nikada nisu prouzrokovale svoje patnje. Kada su biblijski pisci ukazivali na Hristove muke, oni su podsticali suhrišćane da istraju u progonstvu, a ne da sami sebi nanose nevolje. Prema tome, oni koji muče svoje telo ne oponašaju Isusa Hrista.

Da to prikažemo: Zamislite da razbesnela rulja vređa i udara vašeg prijatelja kome se divite. Primećujete da on sve to mirno podnosi i ne uzvraća udarce i uvrede. Ako biste želeli da ga oponašate, da li biste počeli da sami sebe udarate i vređate? Naravno da ne! To bi bilo kao da oponašate postupke te rulje. Sasvim suprotno, ukoliko biste doživeli sličan napad, nastojali biste da ne uzvratite istom merom.

Prema tome, jasno je da Hristovi sledbenici ne treba da nanose sebi bol čime bi takoreći oponašali razbesnele ljude koji su mučili i želeli da ubiju Isusa (Jovan 5:18; 7:1, 25; 8:40; 11:53). Umesto toga, kad se suočavaju s progonstvom, oni oponašaju Isusa koji je mirno podneo svaku kušnju (Jovan 15:20).

Izvrtanje biblijske istine

Čak i pre hrišćanskog doba, u Svetim spisima su se nalazili propisi o svakodnevnom životu i služenju Bogu. Pridržavanje tih propisa sprečavalo je Jevreje da naude svom telu. Na primer, Zakon im je jasno zabranjivao da se seku po telu, što je bilo veoma uobičajeno među drugim narodima tog doba (Levitska 19:28; Ponovljeni zakoni 14:1). Ako Bog nije želeo da se seku po telu, sigurno nije želeo ni da prave ožiljke bičevanjem. Biblijsko gledište je jasno — Bog ne odobrava nijedan vid namernog povređivanja tela.

Kao što jedan umetnik želi da se njegova dela cene, tako i Stvoritelj, Jehova Bog, želi da ljudi koje je stvorio cene svoje telo (Psalam 139:14-16). U skladu s tim, samopovređivanje ne približava ljude Bogu. Baš naprotiv, ono ih udaljava od njega i predstavlja izvrtanje učenja koja nalazimo u jevanđeljima.

Bog je nadahnuo apostola Pavla da o takvim okrutnim ljudskim naukama zapiše: „Ti propisi ogledaju se u obožavanju Boga kakvo su ljudi sami sebi nametnuli i u lažnoj poniznosti i strogosti prema telu. Oni doduše izgledaju kao mudrost, ali nemaju nikakve vrednosti u borbi protiv ugađanja telu“ (Kološanima 2:20-23). Očigledno je da mučenje tela ne pomaže ljudima da se približe Bogu. Za razliku od toga, ono što Bog očekuje da njegove sluge čine okrepljujuće je, ugodno i lako (Matej 11:28-30).

DA LI STE SE PITALI?

● Kako Bog gleda na ljudsko telo? (Psalam 139:13-16)

● Može li nam mučenje tela pomoći u borbi protiv neprikladnih želja? (Kološanima 2:20-23)

● Da li je ispravno služenje Bogu teško i mučno? (Matej 11:28-30)

[Istaknuti tekst na 11. strani]

Biblijsko gledište je jasno — Bog ne odobrava nijedan vid namernog povređivanja tela

[Slika na 10. strani]

Hodočasnik se na kolenima mukotrpno penje prema crkvi

[Izvor]

© 2010 photolibrary.com