Kanu — „savršeno prevozno sredstvo“ u Kanadi

FRANCUSKI istraživač Samuel de Šamplen preplovio je Atlantski okean i jedrio uzvodno rekom Sen Lorens na području današnje Kanade. Međutim, kod današnjeg Montreala naišao je na ozbiljnu prepreku — Lašinske brzake. Prema onome što je napisao u svom dnevniku 1603. godine, svi pokušaji da savladaju brzake bili su uzaludni. Gusta šuma im je onemogućavala da produže peške. Kako su onda Šamplen i njegovi ljudi nastavili svoj put?

Po ugledu na urođenike, nastavili su plovidbu u kanuima. Šamplen je zabeležio: „U kanuu se može lako i brzo ploviti širom zemlje, kako malim tako i velikim rekama.“

„Savršeno prevozno sredstvo“

Jezera i reke Kanade su bili poput glavnih puteva, a kanui su smatrani savršenim prevoznim sredstvom. Oni su starosedeocima Amerike omogućavali da izviđaju, love i prevoze stvari. Naravno, postojali su razni oblici i načini izrade kanua, u zavisnosti od njihove namene i materijala od kog su se pravili. Primera radi, stanovnici na zapadnoj obali Kanade pravili su kanue tako što bi izdubili stablo džinovske tuje. Nakon toga bi u izdubljeno stablo sipali vodu i stavili vruće kamenje. To bi ga omekšalo i kasnije  su ga mogli oblikovati. Nosivost nekih kanua je bila i do dve tone. Bili su brzi i sigurni na moru, gde su se koristili za lov na velike morske sisare kao što su kitovi.

Kanu od brezine kore je možda najpoznatija vrsta kanua u Severnoj Americi. Zahvaljujući supstanci koja je poznata i kao betulin, brezina kora ne propušta vodu i dugo traje. Takođe je izuzetno savitljiva i izdržljiva. „Kanu od brezine kore može ploviti brzacima gde bi se inače oštetili kanui napravljeni od drveta i platna“, kaže Dejvid Gidmark koji i sam izrađuje kanue.

Osim brezine kore, za izradu ovakvog kanua se koristilo i brezino drvo, kedrovina, korenje omorike i smola. Pošto se sav taj materijal mogao naći u šumi, kanui su se prilično lako mogli popraviti. Osim toga, bili su relativno lagani tako da ih je bilo lako preneti neki deo puta, na primer kada bi se naišlo na opasne brzake i druge prepreke. Nisu zagađivali prirodnu sredinu. Kada bi neki kanu dotrajao, ljudi bi ga jednostavno ostavili u prirodi da istruli, baš kao i svako drugo drvo.

Način na koji su se kanui izrađivali stvarno je zadivljujuć. Jedan čovek u 19. veku koji je posmatrao kako starosedeoci prave kanu rekao je da oni „ne koriste eksere niti šrafove, već sve prošivaju i vezuju. Spojevi, šavovi i čvorovi su urađeni tako pravilno, čvrsto i lepo da bolje ne bi moglo biti“.

Pre uvođenja železnice, kanu je bio najbrže i najpouzdanije prevozno sredstvo u većem delu Kanade. Međutim, ni nakon toga kanu nije preko noći zastareo, jer su ljudi često putovali i vozom i kanuom.

Kanui su bili toliko važni u životu starosedelaca Severne Amerike da su ostavili traga i u kulturi i u verovanjima tih naroda. Primera radi, prema nekim legendama ljudi su preživeli potop u kanuima, a ne u arci kako to kaže Biblija.

Plovidba kanuom danas

U Kanadi je plovidba kanuom još uvek popularna, ali uglavnom kao vid rekreacije. Nažalost, drveće potrebno za izradu jednog dobrog kanua od brezine kore postalo je veoma retko. Međutim, lako se mogu nabaviti drugi materijali kao što su aluminijum, grubo platno, drvo i fiberglas.

Poznati kanuista Bil Mejson rekao je nešto veoma zanimljivo o plovidbi kanuom: „Putovanje kanuom vodenim putevima koji postoje od davnina odličan je način da ponovo uspostavimo vezu sa svetom prirode i Stvoriteljem koji je sve to nekada davno stvorio.“ Mnogi bi se svim srcem složili s njegovim rečima.

[Okvir/Slika na 11. strani]

KAJAK

Eskimi žive u delu Kanade u kom nema šuma. Ali to ih nije sprečavalo da prave čamce. Koristili su kožu foka i jelena, kao i kosti i drvo koje bi talasi naneli na obale Arktika. Zahvaljujući životinjskoj masti ti čamci nisu propuštali vodu. Takav čamac se naziva kajak.

Najočiglednija razlika između kajaka i kanua je to što kajak ima samo mali otvor, zbog čega je donekle zaštićen u slučaju lošeg vremena, a kada se prevrne u njega neće ući mnogo vode. Danas se kajaci uglavnom prave od fiberglasa i drugih sintetičkih materijala.

[Izvor slike na 10. strani]

Library of Congress