Životodajna tečnost

VODA je prava zagonetka — istovremeno je i jednostavna i složena. Svaki njen molekul sadrži samo tri atoma, dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika. Uprkos tome, naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti kako funkcionišu molekuli vode. Međutim, u jedno možemo biti sigurni — bez vode nema života. Ona čini i do 80 posto težine svih živih bića. Osmotrite samo pet karakteristika ove zadivljujuće tečnosti.

1. Voda može da apsorbuje veliku količinu toplote, a da joj se pri tom temperatura bitno ne promeni. Na taj način doprinosi umerenoj klimi.

2. Prilikom smrzavanja, voda se širi, zbog čega led pluta i stvara sloj koji služi kao izolacija. Za razliku od nje, druge materije postaju gušće kada se smrzavaju. Ukoliko bi to bio slučaj i s vodom, jezera, reke i mora bi se ledili od dna naviše i život u njima ne bi bio moguć.

3. Voda je prozirna, što omogućava organizmima koji zavise od sunčeve svetlosti da prežive na velikim dubinama.

4. Zahvaljujući tome što se molekuli vode međusobno privlače, njena površina je elastična. Ta privlačna sila među molekulima omogućava kretanje insekata po njenoj površini, stvaranje vodenih kapljica i kapilarno dejstvo, koje doprinosi tome da voda stigne i u najviše delove biljaka.

5. Voda je najefikasniji rastvarač. Ona rastvara kiseonik, ugljen-dioksid, soli, minerale i mnoge druge materije neophodne za život.

Važna za regulisanje klimatskih uslova

Budući da prekrivaju oko 70 posto Zemljine površine, okeani imaju važan uticaj na klimu. Okeani i atmosfera zapravo deluju udruženim snagama, neprestano razmenjujući toplotu, vodu, gasove i kretanje u vidu vetra i talasa. Oni takođe prenose sunčevu toplotu iz tropskih oblasti prema polovima, čime se održava umerena klima na planeti. U stvari,  za život većine organizama neophodno je da temperature budu ujednačene kako bi voda mogla ostati u tečnom stanju. „Izgleda da su uslovi na Zemlji idealni za to“, kaže se u knjizi Rare Earth—Why Complex Life Is Uncommon in the Universe.

Naravno, kao i u drugim područjima, i ovde važi zakon uzroka i posledice. Postojanje naše planete mora imati svoj uzrok. Ali, da li je to slučajnost ili mudar Stvoritelj pun ljubavi? Biblija kaže da je naša planeta delo Stvoritelja (Dela apostolska 14:15-17). U sledećem članku ćemo osmotriti dodatne dokaze koji podupiru to gledište — zadivljujuće cikluse koji održavaju čistoću i zdravlje naše planete.

[Okvir na 7. strani]

BIBLIJA JE NAUČNO TAČNA

Zemlja lebdi u svemiru. „Nad prazninom on je sever razastro, zemlju je obesio ni na čem“ (Jov 26:7, rečeno oko 1613. pre n. e.)

Zemlja je okrugla. „On boravi nad krugom zemaljskim“ (Isaija 40:22, napisano oko 732. pre n. e.)

Voda neprestano kruži. „Sve reke teku u more... Odakle reke teku, tamo se i vraćaju da bi ponovo tekle“ (Propovednik 1:7, napisano pre 1000. pre n. e.)

Svemirom upravljaju zakoni. „[Jehova je] postavio nebeske i zemaljske odredbe [zakone]“ (Jeremija 33:25, napisano pre 580. pre n. e.)

[Izvori slika na 7. strani]

Magnetosfera: NASA/Steele Hill; polarna svetlost: Collection of Dr. Herbert Kroehl, NGDC; koralni greben: Stockbyte/Getty Images