Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Da li je smrt zaista kraj?

Da li je smrt zaista kraj?

Da li je smrt zaista kraj?

PITANJE o tome šta se dešava posle smrti verovatno je jedno od najtežih i ujedno najstarijih pitanja na koja ljudi pokušavaju da pronađu odgovor. Hiljadama godina su najveći umovi svake civilizacije duboko razmišljali o tome. Ali filozofija i naučna istraživanja samo su stvorile zbunjujuću mešavinu teorija i pogrešnih predstava.

Šta se može reći o učenjima koja se nalaze u Bibliji? Neki tvrde da je ono što Biblija kaže o smrti i zagrobnom životu isto tako zbunjujuće. Međutim, iskreno govoreći, moramo biti svesni činjenice da su tu zabunu napravile mnoge religije koje su čista biblijska učenja zamutile neistinama i legendama. Kada izostavite predanja i mitove i usmerite pažnju na ono što Biblija zaista kaže, otkrivate učenje koje je logično i pruža nadu.

Pre nego što ste nastali

Pogledajmo, na primer, reči kralja Solomona koje su citirane u prethodnom članku. U tim stihovima se jasno kaže da mrtvi — kako ljudi tako i životinje — nisu svesni ničega. Prema tome, Biblija pokazuje da posle smrti nema aktivnosti, svesti, osećanja niti razmišljanja (Propovednik 9:5, 6, 10).

Da li vam je teško da poverujete u to? Razmislite o sledećem: U kakvom stanju se nalaze ljudi pre nego što njihov život počne? Gde ste vi bili pre nego što su se sjedinile sićušne ćelije vaših roditelja i tako započelo vaše postojanje? Ako u čoveku postoji neki nevidljivi element koji nastavlja da živi posle smrti, gde se on nalazio pre začeća? Činjenica je da ne možete da se setite svog predljudskog postojanja jer ga nije ni bilo. Jednostavno rečeno, pre nego što ste začeti, niste postojali.

Prema tome, logično je zaključiti da se posle smrti naša svest vraća u potpuno isto stanje u kakvom je bila pre nego što smo nastali. To je upravo kao što je Bog rekao Adamu nakon njegove pobune: „Jer si prah i u prah ćeš se vratiti“ (Postanak 3:19). U tom smislu ljudi se ne razlikuju od životinja. Što se tiče stanja mrtvih, upravo je onako kao što kaže Biblija: „Čovek nije bolji od životinje“ (Propovednik 3:19, 20).

Da li to znači da je ljudski život ograničen na samo nekoliko decenija posle kojih sledi večno nepostojanje? Ili ipak postoji neka nada za umrle? Osmotrimo ono što sledi.

Urođena želja za životom

Skoro svi smatraju smrt neprijatnom temom. Većina ljudi naročito izbegava razgovor o svojoj smrti ili čak samu pomisao na to. S druge strane, putem televizije i filma izloženi su pravoj poplavi filmskih scena koje prikazuju umiranje na sve moguće načine. Slične scene iz stvarnog života mogu se videti i u izveštajima i na fotografijama koje pristižu putem medija.

Usled toga, smrt nepoznatih osoba može izgledati kao nešto prirodno. Međutim, kada se radi o smrti voljene osobe ili o našoj smrti, uviđamo da nema ničeg prirodnog u tome. Razlog za takvu reakciju je naša duboko ukorenjena želja za životom. Takođe posedujemo izoštren osećaj za vreme i svesni smo večnosti. Kralj Solomon je napisao da je Bog „večnost stavio ljudima u srce“ (Propovednik 3:11). Pod normalnim uslovima mi želimo da naš život traje beskonačno. Želimo život koji neće imati „rok trajanja“. Nema dokaza da životinje imaju takvu želju. One nisu svesne budućnosti.

Čovek poseduje neizmeran potencijal

Ljudi ne samo što imaju želju da žive večno već imaju i predispozicije da ostanu aktivni i stvaraju zauvek. Izgleda da nema granica čovekovoj sposobnosti da stiče nova znanja. Smatra se da se ništa u prirodi ne može uporediti s ljudskim mozgom kada su u pitanju složenost, sposobnost oporavka i prilagodljivost. Za razliku od životinja, mi imamo kreativan um sposoban da rasuđuje i usvaja apstraktne pojmove. Naučnici su još uvek na samom početku što se tiče razumevanja potencijala ljudskog mozga.

Dok starimo, mi zadržavamo veći deo tih sposobnosti. Neurolozi su nedavno ustanovili da na većinu moždanih funkcija starenje ne utiče nepovoljno. Istraživači iz Centra za naučna otkrića pri Institutu Frenklin objašnjavaju: „Ljudski mozak je sposoban da se stalno prilagođava i da stvara nove veze. Novi neuroni nastaju čak i u starosti. Ozbiljno slabljenje mentalnih sposobnosti obično je posledica bolesti, dok se gubitak pamćenja ili slabljenje motornih veština u starosti najčešće javljaju usled neaktivnosti i nedostatka umnog rada i stimulacije.“

Drugim rečima, ako bi naš mozak uvek ostao aktivan i zdrav, mogao bi da funkcioniše beskonačno. Molekularni biolog Džejms Votson, jedan od pronalazača fizičke strukture DNK, rekao je: „Mozak je najkompleksnija stvar koju smo do sada otkrili u svemiru.“ U jednoj svojoj knjizi, neurolog Džerald Edelman objašnjava da delić mozga veličine glave šibice „sadrži oko milijardu veza koje se mogu kombinovati na načine koji mogu biti opisani samo kao hiperastronomski — što bi se moglo izraziti brojem deset iza kog su milioni nula.“

S obzirom na to da su ljudi obdareni takvim potencijalom, da li je logično da žive samo nekoliko decenija? To deluje isto toliko nelogično koliko i korišćenje snažne lokomotive s dugačkom kompozicijom teretnih vagona samo da bi se jedno zrno peska prevezlo na rastojanje od nekoliko centimetara! Zašto onda čovečanstvo ima takav ogroman kapacitet za stvaralačko razmišljanje i učenje? Da li je moguće da, za razliku od životinja, ljudi uopšte nisu bili stvoreni da umiru već da žive zauvek?

Stvoritelj života pruža nadu

Činjenica da imamo urođenu želju za životom i ogromnu sposobnost da stičemo znanja vodi do logičnog zaključka: Ljudi nisu stvoreni da žive samo 70 do 80 godina već mnogo duže. Iz toga zatim sledi još jedan zaključak: Mora postojati Tvorac, Stvoritelj, Bog. Nepromenljivi zakoni svemira i neizmerna složenost života na zemlji u potpunosti potkrepljuju veru u postojanje Stvoritelja.

Ali, ako smo stvoreni sa sposobnošću da živimo večno, zašto umiremo? I šta se dešava posle smrti? Da li Bog namerava da vrati umrle u život? Bilo bi logično da nam mudar i moćan Bog pruži odgovore na ova pitanja, što je on i učinio. Osmotrite sledeće:

Smrt nije bila deo Božje prvobitne namere za čovečanstvo. Prvo spominjanje smrti u Bibliji pokazuje da Bog nije nameravao da ljudi umiru. Iz biblijske knjige Postanak saznajemo da je On stavio pred Adama i Evu jednostavan ispit kako bi im pružio priliku da pokažu svoju ljubav i odanost. Taj ispit je zapravo bila zabrana da se jede s jednog drveta. Bog je rekao: „Onog dana kada budeš jeo s njega, sigurno ćeš umreti“ (Postanak 2:17). Adam i Eva bi umrli samo ako bi pali na tom ispitu, to jest ako bi se pobunili. Biblijski izveštaj otkriva da nisu bili verni Bogu i da su zato umrli. Tako su se nesavršenost i smrt pojavile u ljudskoj porodici.

Biblija upoređuje smrt sa snom. Ona govori o ’spavanju smrtnim snom‘ (Psalam 13:3). Pre nego što je uskrsnuo svog prijatelja Lazara, Isus je rekao svojim apostolima: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali idem da ga probudim.“ Zatim je to zaista učinio! Biblija kaže da je Isus pozvao Lazara i da je ’umrli izašao‘ iz groba — oživeo je! (Jovan 11:11, 38-44).

Zašto je Isus uporedio smrt sa snom? Zato što je osoba koja spava neaktivna. Tokom dubokog sna, čovek nije svestan onoga što se dešava oko njega niti je svestan prolaska vremena. Nema bola ni patnje. Slično tome, nakon smrti nema aktivnosti niti svesti. Ali poređenje se tu ne završava. Kada neko spava, očekujemo da se probudi. Upravo je to nada koju Biblija pruža za umrle.

Stvoritelj je lično obećao: „Ja ću ih otkupiti iz ruku groba, izbaviću ih od smrti. Smrti, gde su tvoje žaoke? Grobe, gde je tvoja razorna moć?“ (Osija 13:14). Drugo biblijsko proročanstvo kaže da će Bog ’zauvek uništiti smrt. Suvereni Gospod Jehova obrisaće suze sa svakog lica‘ (Isaija 25:8). Taj proces vraćanja mrtvih u život naziva se uskrsenje.

Gde će živeti oni koji uskrsnu? Kao što je prethodno rečeno, ljudi imaju prirodnu želju da beskrajno žive. Gde biste voleli da večno živite? Da li biste bili zadovoljni saznanjem da ćete posle smrti postojati kao deo neke bezlične životne energije koja je prisutna svuda u svemiru, kao što naučavaju neke religije? Da li biste želeli da nastavite postojanje kao neka druga osoba, bez ikakvih sećanja na to ko ste bili pre smrti? Deluje li vam privlačno pomisao da se vratite u život kao životinja ili drvo? Kad biste mogli da birate, da li biste zaista želeli da živite u svetu gde nema ničega što ste poznavali i u čemu ste uživali kao čovek?

Zar ne biste voleli da živite večno na zemlji, pod idealnim uslovima? Upravo to je nada koju pruža Biblija, naime večni život ovde na zemlji. Bog je stvorio našu planetu s tom namerom — da bude naseljena onima koji će ga voleti i služiti mu srećno u svu večnost. Zato u Bibliji piše: „Pravednici će posedovati zemlju, i zauvek će na njoj živeti“ (Psalam 37:29; Isaija 45:18; 65:21-24).

Kada će se odvijati uskrsenje? Činjenica da je smrt upoređena sa snom ukazuje na to da u najvećem broju slučajeva uskrsenje ne sledi odmah nakon smrti. Između smrti i uskrsenja postoji period „spavanja“. Jov, o kome se govori u Bibliji, postavio je pitanje: „Kad čovek umre, može li se u život vratiti?“ Zatim je odgovorio: „Čekaću [u grobu], dok ne dođe izbavljenje moje. Pozvaćeš me [Bože], i ja ću ti se odazvati“ (Jov 14:14, 15). Kakva će samo radost zavladati kad to vreme dođe i umrli ponovo budu zajedno sa svojim voljenima!

Nema razloga za preterani strah

Nada koju pruža Biblija ne otklanja bezuslovno svaki strah od smrti. Prirodno je osećati bojazan zbog bola i patnje koji ponekad prethode smrti. Sasvim je razumljivo strahovati od gubitka voljene osobe. Takođe, prirodno je osećati strah zbog posledica koje bi naša smrt mogla ostaviti na naše voljene.

Pa ipak, time što otkriva istinu o stanju mrtvih, Biblija nam pomaže da odagnamo svaki preterani strah od smrti. Nema razloga da se strahuje od demonâ i mučenja u ognjenom paklu. Ne moramo strepeti od mračnog sablasnog područja kojim lutaju duše koje nikada ne nalaze mir. I ne moramo se plašiti da je večno nepostojanje sve što budućnost donosi. Zašto? Zato što Bog ima beskonačno pamćenje i obećao je da će sve umrle koji su u njegovom sećanju vratiti u život ovde na zemlji. Biblija nam to zasigurava sledećim rečima: „Istiniti je Bog za nas Bog koji spasava; Suvereni Gospod Jehova iz smrti izbavlja“ (Psalam 68:20).

[Istaknuti tekst na 5. strani]

„Jer si prah i u prah ćeš se vratiti“ (Postanak 3:19)

[Istaknuti tekst na 6. strani]

„[Bog] je i večnost stavio ljudima u srce“ (Propovednik 3:11)

[Okvir/Slika na 8. strani]

ODGOVORI NA VAŠA PITANJA O SMRTI

Verovatno ste zapazili da u ovim člancima nisu osmotrena sva pitanja o smrti i uskrsenju. Mnogi ljudi su pronašli jasne i logične odgovore na takva pitanja tako što su temeljno proučavali Bibliju s Jehovinim svedocima. Podstičemo vas da i vi to učinite. Slede samo neka od pitanja na koja ćete dobiti odgovore:

◼ Šta znače izrazi „pakao“ i „ognjeno jezero“?

◼ Ako pakao ne postoji, koja je kazna za zle?

◼ U Bibliji piše da duh izlazi iz tela prilikom smrti? Šta je taj duh?

◼ Zašto mnogi ljudi tvrde da su komunicirali s mrtvima?

◼ Šta se u Bibliji podrazumeva pod rečju „duša“?

◼ Kada će početi uskrsenje na zemlji pretvorenoj u raj?

◼ Da li će uskrsnuti svi koji su umrli, bez obzira na to šta su činili tokom života?

Na poslednjoj strani ovog časopisa objašnjeno je kako možete dobiti jasne, biblijske odgovore na svako od ovih pitanja.

[Slika na 7. strani]

Isus je rekao: „Naš prijatelj Lazar je zaspao, ali idem da ga probudim“

[Slika na stranama 8, 9]

Zamislite kakva će radost zavladati kad naši voljeni koji su umrli budu vraćeni u život!