Kako pomoći mladima da ostanu čestiti

SVET, njegov način života i popularni trendovi stalno su podložni promenama. Te promene su još očiglednije u naše vreme, čemu najviše doprinosi savremena tehnologija. Ono što je juče bilo moderno danas je staromodno, dok će ono što je danas popularno sutra biti zastarelo. Te brze promene imaju veliki uticaj na mlade.

Društvena revolucija

Tokom nedavnih godina, tehnologija je pokrenula pravu revoluciju koja je znatno uticala na mlade. Na primer, u mnogim zemljama mladi ne bi mogli da zamisle svoj društveni život bez mobilnog telefona i kompjutera. Sajtovi putem kojih se može komunicirati s drugima pružaju mnoštvo novih mogućnosti. Jedna 19-godišnjakinja iz Australije kaže: „Možete biti skoro bez ijednog prijatelja u stvarnom životu a onda odjednom naći stotine prijatelja na Internetu.“

Većina bi se složila s tim da su mobilni telefon i Internet višestruko korisni. Međutim, izgleda da su mnogi ljudi postali zavisni od njih. Univerzitetski profesor Donald Roberts zapaža da neki studenti ’ne mogu da izdrže da tokom kratke pauze između dva predavanja ne pričaju mobilnim telefonom.‘ On kaže: „Čini mi se da maltene osećaju nelagodnost ako nemaju neki stimulans. Kao da ne mogu da podnesu tišinu.“

Neki mladi čak priznaju da su postali zavisni. „Jednostavno ne mogu da izdržim bez instant poruka i mobilnog telefona, jer sam tako uvek u kontaktu s društvom“, kaže 16-godišnja Stefani. „Kad dođem kući, odmah idem na Internet i ostajem... ponekad do tri ujutro.“ Njen mesečni račun za mobilni telefon kreće se od 80 do 400 evra. „Trenutno roditeljima dugujem više od 1 500 evra za prekoračenje računa“, kaže ona. „Ali, toliko sam navikla da je mobilni uvek uz mene da ne mogu da funkcionišem bez njega.“

Problemi koji nastaju nisu samo finansijske prirode. Dok je vršila istraživanje o porodičnom životu, antropolog Elinor Oks ustanovila je da kada jedan od supružnika dođe kući s posla, njegov bračni drug i deca su često toliko zaokupljeni onim što rade da ga u dva od tri slučaja čak i ne pozdrave! Pažnja im ostaje usredsređena na njihove elektronske uređaje. „Takođe smo primetili da je roditeljima teško da se uključe u ono što njihovu decu zanima i  čime se bave“, kaže gospođa Oks. Ona dodaje da je tokom istraživanja ustanovljeno da su se roditelji udaljavali, povlačili od dece koja su bila preokupirana svojim aktivnostima.

Da li je druženje preko Interneta bezopasno?

Mnogi roditelji i prosvetni radnici zabrinuti su zbog toga što mladi posvećuju mnogo vremena takozvanim društvenim mrežama. To su sajtovi na kojima oni koji su registrovani mogu da kreiraju svoju veb stranicu i ispune je slikama, video-snimcima i dnevnicima koji se zovu blogovi.

Ovi sajtovi su mnogima privlačni zato što između ostalog omogućuju korisnicima da budu u kontaktu s prijateljima. Osim toga, postavljanje veb stranice pruža mladoj osobi priliku da se izrazi kao ličnost, da „iznese svoje mišljenje“. Razumljivo je što se to mladima dopada, jer adolescencija je vreme kada mlada osoba stiče svest o sebi i otkriva svoja osećanja na način koji utiče na druge.

Međutim, problem je u tome što se neki pojedinci na Internetu predstavljaju kao osobe kakve bi želeli da budu, a ne kakvi zaista jesu. „Jedan dečko iz mog razreda kaže da ima 21 godinu i da živi u Las Vegasu“, priča jedan 15-godišnjak. Obojica žive oko 1 600 kilometara od tog američkog grada.

Takve prevare su sasvim uobičajene. „Na Internetu možeš sve“, priznaje jedna 18-godišnja Australijanka. „Pošto te niko ne poznaje, možeš se predstaviti kao potpuno drugačija osoba. Osećaš samopouzdanje. Možeš izmišljati stvari tako da budeš zanimljiviji. Možeš staviti slike na kojima nosiš odeću koju inače nikad ne bi nosio ili radiš stvari koje u stvarnom životu ne bi radio. Možeš napisati nešto što nikad ne bi rekao. Osećaš da možeš uraditi šta god ti padne na pamet, jer si skriven. Niko ne zna ko si ti.“

Kao i kod ostalih vidova komunikacije, društvene Internet mreže mogu poslužiti korisnoj svrsi, ali se mogu i zloupotrebiti. Da li znate šta vaša deca rade na Internetu? Da li vodite računa o tome da ona mudro koriste svoje vreme? a (Efešanima 5:15, 16). Nadalje, zloupotreba Interneta može vaše dete izložiti velikom broju ozbiljnih opasnosti. Koje su neke od njih?

Tamna strana Interneta

Zbog anonimnosti, Internet je pogodan za seksualne napasnike koji vrebaju decu.  Nesvesni opasnosti, mladi mogu upasti u njihovu zamku ako daju informacije o sebi ili pristanu da se lično upoznaju sa osobom s kojom se dopisuju preko Interneta. Međutim, neki tvrde da „deci preti veća opasnost od nasilja ili zlostavljanja u njihovom domu ili na igralištu“, navodi se u knjizi Parenting 911. „Ipak, većina roditelja smatra da je veoma podmuklo to što preko kompjuterskog ekrana seksualni napasnici mogu da uđu u njihov dom i moralno iskvare njihovu decu.“

Postoje i drugi načini na koje se ovaj vid komunikacije zloupotrebljava. Putem njega, neki mladi maltretiraju druge tako što ih neprestano ismevaju, odbacuju, uznemiravaju ili im prete. Neki vebsajtovi se postavljaju samo da bi se neko ponižavao, dok imejlovi, čet prostorije i slično postaju sredstva za širenje kleveta. Direktorka jedne grupe za bezbednost na Internetu smatra da je čak 80 posto dece uzrasta od 10 do 14 godina direktno ili indirektno izloženo ovoj vrsti maltretiranja.

Naravno, takvo ponašanje nije ništa novo. Ali sada se glasine, ogovaranje i klevete mogu širiti u daleko većoj meri i neuporedivo brže. Često se čine još ružnije stvari. Dešava se da neki mladi pomoću mobilnog telefona u školskoj svlačionici ili kupatilu naprave fotografije i video-snimke koji mogu biti nepristojni i stvoriti neprijatnosti drugima. Zatim te slike putem Interneta šalju nestrpljivim primaocima.

Sve veća zabrinutost javnosti

Takvi slučajevi podstakli su zvaničnike Ministarstva pravde i javne bezbednosti američke države Nju Džersi da roditeljima i starateljima upute pismo u kom ih pozivaju da ’pomognu da se nešto preduzme povodom rastuće zloupotrebe Interneta među decom, kako u školi tako i van nje‘. U pismu je izražena posebna bojazan zbog stavljanja ličnih podataka i fotografija na Internet. Sajtovi koji sadrže takve informacije često su magnet za beskrupulozne mlade i odrasle osobe. „Kao roditelj, treba da znate da je zabrinutost u tom pogledu sasvim opravdana i da možete odigrati važnu ulogu u tome da zaštitite svoju decu tako što ćete više saznati o tome kako vaša deca koriste Internet i biti uključeni u to“, rečeno je u pomenutom pismu.

Pa ipak, iznenađujuće je koliko malo neki roditelji znaju o tome šta njihova deca rade na Internetu. Jedna majka, koja je dobro upoznata s tim kako njena 16-godišnja ćerka koristi Internet, kaže: „Roditelji bi bili užasnuti i zbunjeni kada bi znali šta njihova deca šalju i o čemu diskutuju preko Interneta.“ Jedan stručnjak za bezbednost na Internetu kaže da neki mladi na veb stranice stavljaju veoma izazovne fotografije.

Posledice

Da li je sve ovo samo „paranoja“ preterano zabrinutih odraslih koji su zaboravili kako je biti tinejdžer? Statistički podaci  pokazuju da nije tako. Uzmite u obzir sledeće činjenice: U nekim zemljama je skoro trećina mladića i devojaka uzrasta od 15 do 17 godina imala polne odnose. Više od polovine mladih između 13 i 19 godina kaže da je upražnjavalo oralni seks.

Da li je tehnologija doprinela ovoj ozbiljnoj situaciji? Nema sumnje da jeste. „Mobilni telefoni i Internet, koji tinejdžerima pružaju neuporediv stepen privatnosti, umnogome olakšavaju sklapanje usputnih veza“, navodi New York Times Magazine. Zaista, da bi se dogovorio tajni sastanak sa osobom suprotnog pola dovoljno je samo nekoliko otkucaja na tastaturi kompjutera. Tokom jedne ankete, više od 80 posto devojaka priznalo je da na Internetu nisu oprezne kao što bi trebalo.

Neki koji koriste Internet da bi našli partnera za ozbiljniju ili samo usputnu vezu, često dožive nešto čemu se nisu nadali. „Seksualni kriminal je u porastu“, kaže Dženifer Velč iz policije grada Navato u Kaliforniji. Ona kaže da u velikom broju slučajeva žrtva najpre kontaktira s napasnikom preko Interneta, a zatim se dogovore da se lično upoznaju.

Čuvajte se ’mudrosti sveta‘!

Članci namenjeni tinejdžerima koji izlaze u novinama i časopisima uglavnom imaju popustljiv stav kada se radi o mladima i seksu. Iako odobravaju apstinenciju i moralnu čistoću, njihov glavni cilj je da podstaknu mlade da razmisle o „sigurnom“ seksu, a ne o tome da nemaju odnose. Izgleda da je njihov stav: ’Ne možemo ih sprečiti, zato ih barem poučimo da budu odgovorni.‘

U članku koji je objavljen na jednom priznatom sajtu za tinejdžere, pitanje da li mladi treba da imaju polne odnose bilo je svedeno samo na tri faktora: (1) rizik od trudnoće, (2) rizik od dobijanja seksualno prenosive bolesti i (3) važnost procene da li su obe strane emocionalno spremne za to iskustvo. „Na kraju krajeva, to je vaša odluka“, piše u tom članku. Tek usput je rečeno da se o tome može razgovarati s roditeljima. Uopšte nije spomenuto da li su takvi odnosi ispravni ili pogrešni u moralnom pogledu.

Ako ste roditelj, sigurno želite da vašu decu vodi nešto bolje od nepouzdane i nerazborite ’mudrosti sveta‘ (1. Korinćanima 1:20). Kako im možete pomoći na putu ka zrelosti i zaštititi ih od opasnosti koje su spomenute u ovom članku? Odgovor nije tako jednostavan kao isključivanje kompjutera ili oduzimanje mobilnog telefona. Takva neodgovarajuća rešenja retko kad utiču na ono što je u nečijem srcu (Poslovice 4:23). Imajte na umu takođe da vaša deca možda koriste mobilni telefon i Internet da bi zadovoljila određene potrebe na koje vi kao roditelj možete odgovoriti daleko efikasnije. Koje su neke od tih potreba?

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 4. strani]

„Kad dođem kući, odmah idem na Internet i ostajem... ponekad do tri ujutro“

[Istaknuti tekst na 5. strani]

„Na Internetu možeš sve. Pošto te niko ne poznaje, možeš se predstaviti kao potpuno drugačija osoba“

[Istaknuti tekst na 7. strani]

„Roditelji bi bili užasnuti i zbunjeni kada bi znali šta njihova deca šalju i o čemu diskutuju preko Interneta“

[Okvir/Slika na 6. strani]

Društvene mreže Jedna priča

„Počela sam da koristim veb stranicu naše škole da bih razmenjivala mišljenja sa ostalim učenicima i profesorima. U početku sam tome posvećivala jedan sat nedeljno. Ubrzo sam to činila svaki dan. Postala sam zavisna do te mere da čak i kada nisam bila na Internetu, razmišljala sam o tome. Nisam mogla da se usredsredim ni na šta drugo. Počela sam da zaostajem sa školskim zadacima, nisam pažljivo pratila program na hrišćanskim sastancima, čak sam zapostavila svoje stvarne prijatelje. Moji roditelji su na kraju shvatili šta se dešava i ograničili mi korišćenje Interneta. To mi je teško palo i bila sam besna. Ali sada mi to nimalo ne smeta i srećna sam što su tako postupili. Ne želim da ikad više postanem zavisna!“ (Bjanka)