Tradicionalni vrt neobične lepote

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA GVADELUPA

ŽIVELI su u predivnoj zemlji, ali nisu mogli da uživaju u njenoj lepoti. To je od 17. veka bila sudbina više hiljada nesrećnih Afrikanaca koji su oteti iz svoje postojbine i odvedeni na Gvadelup i Martinik. Ostatak života proveli su na tim karipskim ostrvima, danonoćno radeći kao robovi na plantažama šećerne trske.

Vlasnici plantaža na ostrvima uglavnom nisu obezbeđivali hranu za svoje robove, tako da su oni morali da je sami proizvode. Taj dodatni posao im baš i nije bio potreban, ali su barem u svojim vrtovima mogli da uzgajaju ono što su voleli. Gajili su manioku, jam i druge biljke koje su bile ukusnije i hranljivije od bilo čega što bi im njihovi vlasnici dali. Osim toga, sadili su lekovite i začinske biljke.

Godine 1848, francuska vlada je ukinula ropstvo na ostrvima, ali su bivši robovi, sada slobodni građani, nastavili da obrađuju svoje vrtove. I danas žitelji Gvadelupa i Martinika, od kojih su mnogi potomci tih marljivih Afrikanaca, sade i neguju takozvane kreolske vrtove.

Minijaturna kišna šuma

Robovi su uglavnom imali dva vrta. Vrt s povrćem obično se nalazio na izvesnoj udaljenosti od kuće. „Kućni vrt“, to jest jardin de case, kako ga nazivaju na ostrvima, nalazi se odmah uz kuću, i to je tipičan današnji  kreolski vrt. U njemu se prepliću bujno cveće, travnjaci, drveće i žbunje koje može biti gusto poput rastinja u kišnoj šumi. Pošto biljke zauzimaju sav raspoloživi prostor, u prvi mah možete steći utisak da je vrt vrlo lep, ali pomalo zapušten. Ipak, u njemu je sve lepo uređeno i svaka biljka ima svoje mesto. Uske stazice omogućuju baštovanu da priđe svakoj biljci.

Vrt se proteže od zadnjeg ka prednjem delu kuće, gde služi kao neka vrsta prelepog predvorja za prijem posetilaca. Kad gosti stignu, domaćini ih dočekuju među krotonima čiji se listovi prelivaju u svim bojama, alamandama, iksorama i živopisnim bugenvilijama.

Drugi delovi kreolskog vrta, naročito oni u senci kuće, namenjeni su lekovitim biljkama. Bosiljak, cimet, kozja trava, lovorov list i konopljuša ubrajaju se u biljke koje se na ostrvima koriste kao tradicionalni lekovi. U vrtu takođe raste limunova trava, čije se suvo lišće pali da bi se rasterali komarci.

Mnogi ostrvljani su ponosni na svoje poznavanje lekovitih biljaka. U prošlosti, kada bi se neko razboleo ili povredio, često u blizini nije bilo lekara. Zahvaljujući biljkama iz kreolskog vrta, ljudi su mogli sami da reše svoje zdravstvene probleme. Ove biljke se još uvek koriste u medicinske svrhe, ali treba imati u vidu da samolečenje može biti opasno. Umesto da izleči obolelog, nestručna upotreba lekovitog bilja može pogoršati njegovo stanje. Zato ostrvljani danas brigu o svom zdravlju uglavnom poveravaju onima koji su kvalifikovani za to.

Glavni deo kreolskog vrta nalazi se iza kuće i rezervisan je za biljke koje se koriste u ishrani. Tamo se mogu naći jam, plavi patlidžan, kukuruz, amarant, zelena salata i druge kulture, kao i raznorazne začinske biljke. Tu se ponekad sade i banane, a možda ćete videti i hlebno drvo, avokado, guavu i mango.

Krenimo u obilazak!

Dok prolazite pored kreolskog vrta, njegova lepota vas može privući da ga izbliza pogledate. Kad uđete unutra, možete se diviti cvetovima i listovima čije su boje još intenzivnije na sunčevoj svetlosti. U isto vreme, povetarac donosi mešavinu mirisa koja nadmašuje sve parfeme. Iako ste samo posetilac, vi zaista uživate u tom vrtu. Zamislite tek kakvo zadovoljstvo oseća njegov vlasnik koji ga je zasadio i svakog dana provodi vreme u njemu!

Da li će kreolski vrt opstati? Nekim ostrvljanima je žao što mladi nisu zainteresovani da nastave tu lepu i korisnu tradiciju. Pa ipak, mnogi, kako mladi tako i stari, uživaju u lepoti ovih vrtova i smatraju ih dragocenim delom kulturnog nasleđa. Svaki kreolski vrt je podsetnik na afričke robove koji su, uprkos teškim okolnostima, stvorili nešto lepo i korisno.

[Okvir na 27. strani]

ŠTA ZNAČI REČ „KREOLSKI“?

Reč „kreolski“ se u početku odnosila na ljude evropskog porekla koji su rođeni u Novom svetu, ali je s vremenom poprimila mnoštvo različitih značenja. Na Haitiju se ona ponekad koristi da bi se opisalo nešto veoma privlačno i kvalitetno. Neki jezici koji se govore na Jamajci, Haitiju i drugim mestima nazivaju se kreolski. U osnovi, naziv „kreolski“ se koristi za svaki jezik koji se razvio iz mešavine dva jezika ali je određenoj grupi ljudi postao maternji jezik.

Reč „kreolski“ je takođe počela da označava specifičan način života i kulturu koja se razvila na mnogim karipskim ostrvima. U Portoriku i Dominikanskoj Republici tu konotaciju ima srodna španska reč criollo. Na Karibima su tokom vekova starosedeoci, Afrikanci i Evropljani sklapali mešovite brakove iz kojih je proisteklo prelepo potomstvo, kao i zanimljiva kultura. Duh te kulture ogleda se i u nazivu kreolskog vrta sa Gvadelupa i Martinika.

 [Slike na 26. strani]

Umetnute fotografije (odozgo nadole): galanga, biber, ananas, kakao i kafa