Šta je uzrok gojaznosti?

„Nalazimo se usred epidemije koja može imati ogroman uticaj na zdravlje naše dece. Ukoliko društvo ne preduzme mere predostrožnosti, broj gojaznih osoba neće prestati da raste“ (Vilijam Kliš, profesor pedijatrije).

NEKI koji nemaju problem s težinom skloni su da osuđuju one koji imaju višak kilograma ili su gojazni, smatrajući da im nedostaje jaka volja i motivacija. Međutim, da li je taj problem toliko jednostavan? Da li su gojazne osobe po pravilu lenji pojedinci koji izbegavaju bilo kakav oblik telesnog vežbanja? Ili u mnogim slučajevima postoje drugi dublji uzroci koje je teže kontrolisati?

Genetika? Sredina? Ili i jedno i drugo?

Knjiga Food Fight navodi: „Već dugo se vode rasprave o tome da li je uzrok gojaznosti genetika ili sredina u kojoj osoba živi.“ Šta se u ovom kontekstu misli pod genetikom? Neki podržavaju teoriju da ljudsko telo skladišti višak kalorija kako bi ih kasnije moglo koristiti ako bude bilo potrebno. Gornji izvor nastavlja: „Genetika gojaznosti se proučava decenijama... Do sada su sprovedena mnoga istraživanja o vezi između gena i gojaznosti. Za identifikovanje gena koji određuju sklonost ljudi ka dobijanju kilograma i bolesti poput dijabetesa, koristile su se prefinjene tehnike. Prema rečima stručnjaka, variranje telesne težine može se od 25 do 40 posto pripisati uticaju gena.“ U knjizi dalje stoji: „Premda se gojaznost obično povezuje s ličnim nedostacima, ovi podaci naglašavaju važnost biološkog faktora. Uprkos tome, najmanje 60 posto može se pripisati uticaju sredine.“ To znači da je način života ipak jedan od glavnih uzroka gojaznosti. Da li svakog dana osoba unese više kalorija nego što ih potroši? Da li često uzima neodgovarajuću vrstu hrane? Da li svakodnevno odvaja vreme za umereno vežbanje?

Klinika Mejo objašnjava uzroke gojaznosti na jednostavan način: „Geni mogu predstavljati osnovu za dobijanje viška kilograma ili za gojaznost, ali vaša telesna težina prvenstveno zavisi od vaše ishrane i fizičke aktivnosti. Dugoročno gledano, unošenje previše kalorija, sedelački način života ili kombinacija oba ova faktora, vodi do gojaznosti“ (kurziv naš). Isti izvor nastavlja: „Vaše nasleđe  ne podrazumeva da vam je suđeno da budete debeli... Bez obzira na gene, vašu težinu će pre svega odrediti vaša ishrana i aktivnost.“

Industrija koja ima cilj da pomogne ljudima da smršaju obrće milione dolara dok očajni ljudi pokušavaju da vrate nekadašnju liniju. Međutim, šta stručnjaci kažu o programima za mršavljenje? „Veoma je teško lečiti gojaznost i većina ljudi koji smršaju opet se ugoje“, stoji u knjizi Food Fight. „Najveći optimisti procenjuju da 25 posto [tek svaka četvrta osoba] uspeva da smrša i zadrži tu težinu, što često zahteva puno truda.“

Opasnosti

Gojaznost može prouzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme. Dr Skot Loren-Selko, neurolog na Medicinskom univerzitetu Južna Kalifornija, upozorava na opasnost od dijabetesa tipa 2, čak i kod mladih osoba koje su gojazne. (Vidite Probudite se! od 8. maja 2003.) On kaže: „Stalno se susrećemo s tim, i verujte mi, zastrašujuće je. Obično kažem [gojaznim pacijentima] da mogu da ih odvedem na odeljenje za dijabetičare i da im pokažem kakvi bi mogli da budu u budućnosti: slepi, bez nekog ekstremiteta, među bezbroj onih koji su potpuno nemoćni usled [dijabetesa] tipa 2.“ Šta između ostalog doprinosi tome? „Oni mogu da priušte ogromne hamburgere i puno pomfrita“, kaže Loren-Selko. „Niko im ne kaže da to nije dobro. To sigurno ne čine ni proizvođači brze hrane, a iskreno, ni većina lekara, koji još uvek nemaju obuku iz dijetetike.“

Dr Edvard Tob, dobro poznat po tome što piše o ishrani, kaže: „Nedavno je postalo popularno, pa čak i ’politički ispravno‘, gledište da je prekomerna težina nešto normalno i prihvatljivo u savremenom životu. To je zaista neverovatna majstorija službi za odnose s javnošću potpomognuta ekonomskim interesima, kojima ide u prilog da budemo sve deblji.“

Stručnjaci kažu da su oni čije je telo „kruškastog oblika“, to jest koji imaju višak masnih naslaga na kukovima, možda zdraviji od onih „jabučastog oblika“, to jest onih koji salo imaju oko stomačnih organa (posebno ako je obim struka veći od 90 do 100 centimetara). Zašto? Zato što „salo na vašem stomaku povećava rizik od visokog krvnog pritiska, oboljenja koronarnih arterija, dijabetesa, infarkta i nekih oblika raka“, navodi se u knjizi Mayo Clinic on Healthy Weight. „Ako vam je telo kruškastog oblika, to jest ako imate široke kukove i velike butine i zadnjicu, vaše zdravlje nije previše ugroženo.“

Šta je onda rešenje za milione odraslih i dece širom sveta koji imaju višak kilograma ili im prete ozbiljne zdravstvene komplikacije? Postoji li efikasan lek?

 [Okvir/Tabela na 5. strani]

Šta je ITM? Na šta on ukazuje?

ITM (indeks telesne mase) predstavlja odnos visine i težine, koji može pomoći pri određivanju toga da li osoba ima višak kilograma ili je možda već gojazna. Klinika Mejo navodi da je najzdravije imati ITM između 18,5 i 24,9. Višak kilograma imate ako je on između 25 i 29,9. Ako je preko 30, smatrate se gojaznima. Kako pomoću tabele možete proveriti ITM? Da li je potrebno da pitate doktora za savet ili potvrdu vašeg stanja?

Da biste izračunali svoj ITM, podelite svoju težinu u kilogramima sa visinom u metrima, a zatim rezultat opet podelite sa svojom visinom u metrima. Primera radi, ako ste teški 90 kilograma i visoki 1,8 metara, vaš ITM je 27,8  (90:1,8:1,8=27,8).

[Tabela]

Zdravo Prekomerno Gojazno

ITM 18,5-24,9 25-29,9 30 ili više

Visina Težina u

kilogramima

1,47 m 53 ili manje 54-64 65 ili više

1,50 m 56 ili manje 57-67 68 ili više

1,52 m 57 ili manje 58-69 70 ili više

1,55 m 59 ili manje 60-71 72 ili više

1,57 m 61 ili manje 62-73 74 ili više

1,60 m 63 ili manje 64-76 77 ili više

1,63 m 66 ili manje 67-79 80 ili više

1,65 m 67 ili manje 68-81 82 ili više

1,68 m 70 ili manje 71-84 85 ili više

1,70 m 72 ili manje 73-86 87 ili više

1,73 m 74 ili manje 75-89 90 ili više

1,75 m 76 ili manje 77-91 92 ili više

1,78 m 79 ili manje 80-94 95 ili više

1,80 m 80 ili manje 81-97 98 ili više

1,83 m 83 ili manje 84-100 101 ili više

1,85 m 85 ili manje 86-102 103 ili više

1,88 m 89 ili manje 90-106 107 ili više

1,90 m 90 ili manje 91-108 109 ili više

[Izvor]

Tabela je napravljena na osnovu knjige Mayo Clinic on Healthy Weight

[Okvir na 5. strani]

Šta je kalorija?

Kako se definiše kalorija? To je standardna mera toplotne energije. Dakle, kada se znojite, vi trošite kalorije, to jest toplotnu energiju. „U dijetetici, jedna kalorija je količina toplote koja je potrebna da bi se temperatura jednog kilograma vode podigla za tačno jedan stepen Celzijusa“ (Balance Your Body, Balance Your Life). Svaka osoba ima drugačiju dnevnu potrebu za kalorijama, to jest energijom. Ta potreba zavisi od više faktora — od visine, težine, starosti, kao i od toga koliko je osoba fizički aktivna.

[Okvir/Slika na 6. strani]

Vodite sedelački način života ako

◼ veći deo dana provodite sedeći — gledajući TV, za radnim stolom ili za volanom — drugim rečima, ako se ne krećete

◼ retko hodate više od 100 metara

◼ imate posao koji od vas ne zahteva fizičku aktivnost

◼ ne vežbate od 20 do 30 minuta, najmanje jednom nedeljno

[Izvor]

Temeljeno na knjizi Mayo Clinic on Healthy Weight