Zatvoreni, a ipak slobodni!

Od dopisnika Probudite se! iz Meksika

DEVEDESET kilometara od centralnog dela zapadne meksičke obale nalaze se Marijas ostrva. a Jedno od tih pacifičkih ostrva, Marija Madre, još od 1905. godine služi kao državna kazneno-popravna ustanova. Jedno vreme se izgnanstvo na to ostrvo smatralo strašnom kaznom, ali sada zatvorenici koji se dobro vladaju mogu zatražiti da budu prebačeni tamo!

Jedan razlog za to je što se nekim od tamošnjih zatvorenika dozvoljava da žive sa svojom porodicom. Umesto u ćelijama s rešetkama, osuđenici žive u malim kućama. U tim naseljima se nalaze mnoge službe koje inače postoje u svakom manjem mestu. Zatvorenici su sa spoljašnjim svetom povezani putem telefona, telegrafa, televizije i pošte. Deci je omogućeno da pohađaju osnovnu školu, premda moraju da se vrate na kopno da bi išla u srednju školu. Pristup ostrvima strogo se kontroliše, a jednom nedeljno dolazi brod ratne mornarice s posetiocima i namirnicama.

Kako je u pogledu rehabilitacije? Zatvorenici, koji sebe nazivaju kolonosima, to jest naseljenicima, moraju da rade nekoliko sati dnevno. Zahvaljujući tome, oni mogu da plate razne usluge, hranu i smeštaj, kao i da se lakše prilagode kada budu pušteni. Kolonosi mogu slobodno da se bave i drugim poslovima, na primer da uzgajaju baštu ili da se bave nekim zanatom, što im može doneti dodatnu zaradu. To ne znači da ovde ne postoji zatvorska disciplina. Zatvorenici moraju da budu na jutarnjoj prozivci i da poštuju povečerje koje počinje u 21.00.

Duhovna sloboda na Marijas ostrvima

Oko 1985, jedan kolono, čiji su članovi porodice bili Jehovini svedoci, zatražio je duhovnu pomoć. Uspostavljen je biblijski studij putem pošte. S vremenom je oformljena grupa studenata Biblije i počeli su da se održavaju hrišćanski sastanci. Kada su dobili dozvolu od vlade, Jehovini svedoci su počeli redovno da dolaze na ostrvo, za šta od Mazatlana, grada koji se nalazi na kopnu, treba putovati celu noć — 13 sati. Od tada je oko 40 zatvorenika prihvatilo istinu iz Božje Reči, krstilo se i nakon odsluženja kazne napustilo ostrvo. U vreme  kada je ovaj članak bio u pripremi, tamo je bilo šest krštenih Svedoka, a hrišćanskim sastancima je u proseku prisustvovalo 25 osoba.

Vlasti veoma cene trud Jehovinih svedoka, a zatvorenike koji postanu Svedoci svi poštuju. Nedavno je pomoćnik upravnika zatvora rekao jednom Svedoku koji je došao u posetu: „Izuzetno cenimo što poput nas želite da pomognete zatvorenicima u fizičkom i moralnom pogledu, i što vam je stalo do njih! Imate našu punu podršku.“ Ponudio je da organizuje popravku kuće u kojoj je braći dozvoljeno da održavaju sastanke.

Jedan Svedok koji se ovde krstio i koji je na ostrvu već deset godina, kaže: „Kada me braća koja dođu u posetu pitaju da li bih želeo da odem, ja im kažem da želim i dalje da služim ovde. Smatram da je ovo područje koje mi je dodeljeno, pošto ovde postoji velika potreba. Naravno, voleo bih da mogu da idem na veće skupove i da uživam u hrišćanskom druženju.“ Ovaj brat će sledeće godine biti pušten zbog dobrog vladanja.

Kaznene mere na Marijas ostrvima imaju izvestan uspeh u rehabilitaciji zatvorenika. Ipak, poruka o Kraljevstvu donosi pravu duhovnu slobodu i rehabilitaciju — ’oslobađa zarobljene‘ i ’otvara oči zatvorenicima‘ (Luka 4:18; Isaija 61:1, NW).

[Fusnota]

[Okvir/Slike na 21. strani]

Od narkomana do hrišćanskog starešine

Giljermo je bio osuđen zbog prodaje i zloupotrebe droge. Ostao je zavisnik i nakon što je poslat na Marijas ostrva. Međutim, primetio je da su neki zatvorenici koji su izdržavali duge kazne zbog šverca droge i slično, lepo odeveni, vedri i da se primerno vladaju. Saznao je da oni proučavaju Bibliju s Jehovinim svedocima i prihvatio je njihov poziv na sastanak. Kasnije je s njim uspostavljen biblijski studij.

Giljermo je načinio velike promene u životu i ubrzo nakon toga bio je pušten. Odmah je potražio Jehovine svedoke i nastavio da proučava. Danas on služi kao starešina u jednoj hrišćanskoj skupštini i 17 članova njegove porodice sada su Jehovini svedoci. On kaže: „Veoma sam srećan što sam upoznao Jehovu i što sam ostavio nekadašnje poroke. Mnogi moji bivši prijatelji umrli su jer su se drogirali. Droga mi je oštetila mozak, zbog čega imam teškoće s pamćenjem. Ali metod proučavanja koji koriste Svedoci mnogo mi je pomogao. Doktori su bili zadivljeni jer su mislili da se nikada neću oporaviti. Prosto je neverovatno šta je biblijska istina učinila za mene i moju porodicu. Nikada nismo pokazivali ljubav jedni prema drugima, a sada smo ujedinjeni.“

[Mape na 20. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Mazatlan

Marijas ostrva

Marija Madre

[Slika na 20. strani]

„Kolonosi“ i njihove porodice održavaju sastanke u Dvorani Kraljevstva na ostrvu Marija Madre