Moj susret s jednom „izumrlom“ pticom
Moj susret s jednom „izumrlom“ pticom
ODUVEK sam bio očaran raznolikošću i lepotom ptičjeg sveta. Dok sam se pripremao za putovanje na Bermudska ostrva, čitao sam u jednom priručniku o retkoj ptici koja se zove bermudski zovoj. „Malobrojna populacija koja je opstala“, piše jedna knjiga o pticama, „ograničena je na grupu ostrva Kastl Harbur, najudaljeniji deo Bermuda. Tu se ove ptice nalaze pod stalnim nadzorom i zaštitom.“
To je pobudilo moje interesovanje! Pošto sam želeo da lično vidim tu egzotičnu pticu, stupio sam u kontakt sa dr Dejvidom Vingejtom, nekadašnjim stručnjakom za zaštitu prirode. On je sada u penziji, ali u to vreme bio je zadužen da brine o životinjskom svetu na ostrvskoj grupi Kastl Harbur. Dr Vingejt se ljubazno složio da mu se pridružim u obilasku zaštićenog područja gde se bermudski zovoj gnezdi.
„Živi muzej“
Prirodni rezervat Kastl Harbur smešten je u blizini glavnog dela Bermudskih ostrva, koja se nalaze u Atlantskom okeanu, oko 900 kilometara istočno od Severne Karoline (SAD). Ostrvo Nonsač najveće je od devet malih ostrva koja sačinjavaju ovaj rezervat. Obuhvata oko šest hektara i smešteno je na istočnom kraju Bermuda. Pod nadzorom dr Vingejta, pretvoreno je u „živi muzej“, mesto gde bi se pokušalo sa obnavljanjem preostalih biljnih i životinjskih vrsta koje potiču sa Bermudskih ostrva.
Dr Vingejt i ja krećemo njegovim malim motornim čamcem sa ostrva Nonsač do jednog ostrvca koje se nalazi u blizini. Dan je divan i vedar. Jedan orao ribar lagano jedri iznad mirnog mora, a belo perje na donjoj strani njegovih krila odražava treperavu tirkiznoplavu boju vode. Prekrasne žutokljune tropske ptice koje na Bermudima zovu dugorepke, izvode svoj živahan ritual udvaranja u letu, pri čemu njihovo dugačko repno perje leluja gore-dole. Ovaj prizor bi me inače oduševio, ali danas mogu da mislim samo na bermudskog zovoja.
„Izumrli“ bermudski zovoj se ponovo pojavljuje
Dr Vingejt objašnjava: „Prvi naseljenici primetili su morske ptice koje su se vraćale na kopno samo noću ili kada su se gnezdile — što je karakteristično za bermudske zovoje. U to vreme bilo je na desetine hiljada ovih ptica, ali situacija se promenila. Oko 1560. godine Španci su doneli svinje na ova ostrva. To je bilo pogubno za populaciju bermudskih zovoja, jer su svinje jele njihova jaja, a verovatno i piliće, kao i odrasle ptice. Bermudski zovoji su takođe bili sastavni deo ishrane naseljenika. Kada su 1614. godine pacovi igrom slučaja dospeli na Bermude, stradalo je još više zovoja. Pacovi su plivali do malih ostrva na kojima su se zovoji gnezdili i jeli su njihova jaja i piliće. Do 1630, broj ovih ptica kojih je nekad bilo na hiljade, toliko se smanjio da se verovalo da su potpuno istrebljene.“
Trudeći se da nadjačam zvuk motora, pitam: „Kako su zovoji ponovo otkriveni?“
Dr Vingejt odgovara: „Godine 1906, prirodnjak Luis Maubri je na jednom ostrvu u Kastl Harburu video morsku pticu neobičnog izgleda. Ispostavilo se da je to bermudski zovoj. Kasnije, 1935. godine, pronađen je ptić koji je uginuo nakon što je udario u svetionik. Zatim je 1945. na jednoj plaži na Kuperovom ostrvu, u sklopu Bermuda, nađena uginula odrasla ptica. To je pružilo dovoljno razloga za organizovanje ekspedicije koja bi potražila još primeraka ove ’istrebljene‘ vrste. Predvodili su je dr Robert Kušman Marfi, iz Američkog prirodnjačkog muzeja, i Luis S. Maubri, upravnik Bermudskog državnog akvarijuma — sin Luisa Maubrija, koji je 1906. godine pronašao bermudskog zovoja.“
Dr Vingejt se sa osmehom priseća: „Za mene je bila izuzetna prednost što sam pozvan da se pridružim toj ekspediciji, posebno zato što sam bio samo 15-godišnji školarac očaran pticama! Taj dan — nedelja, 28. januar 1951, uticao je na čitav moj život. Nikada neću zaboraviti ushićenje na licu dr Marfija kada su on i Maubri uspeli da pomoću užeta izvuku živog zovoja iz duboke pukotine! Vlada je odmah proglasila ostrvca u Kastl Harburu rezervatom za bermudske zovoje. Ostrvo Nonsač postalo je deo rezervata 1961, a moja supruga i ja smo se sledeće godine preselili tamo da bih ja mogao da radim kao upravnik.“
„Koliko zovoja ste našli tokom te prve ekspedicije?“, pitam ga dok se približavamo rezervatu.
„Prve godine pronađeno je samo osam parova koji su se gnezdili“, odgovara on. „Bilo je veoma teško utvrditi gde se nalaze gnezda, tako da je prošlo deset godina dok nije pronađena čitava populacija koja se u to vreme sastojala od 18 parova koji su se gnezdili. Nakon 35 godina rada na očuvanju ove vrste, njihov broj se povećao na ukupno 52 para.“
Ljudi pružaju pomoć
„Bermudski zovoji se gnezde u dva do tri i po metra dugačkim jamama koje su zakrivljene, tako da svetlost ne dopire do gnezda“, nastavlja dr Vingejt. „Da bi zovoji imali više mesta za gnežđenje, počeli smo da pravimo jame. To smo činili tako što smo kopali male kanale koje smo zatim pokrivali slojem betona. Deo za gnezdo na kraju jame ima poklopac koji se može ukloniti. Zahvaljujući tome, možemo da proveravamo gnezda kako bismo videli da li je jaje položeno i da li se pile izleglo ili nije. Kada ptica napusti jaje iz kog se nije izleglo pile, možemo ga uzeti kako bismo ga ispitali i pokušali da utvrdimo u čemu je problem. Sredinom 1960-ih, mnoge ptice su putem hrane unosile insekticid DDT, usled čega je ljuska jajeta postajala tanka i lomljiva. Sada smo zabrinuti jer postoji mogućnost da hemikalije kao što je PCB [polihlorisani bifenil] imaju isti efekat. Iako je PCB zabranjen u Severnoj Americi i u Evropi, još uvek se koristi u mnogim zemljama u razvoju.“
Postoje i drugi problemi. Dr Vingejt kaže: „Bermudski zovoji vode neprestanu borbu oko mesta za gnežđenje sa agresivnijim tropskim pticama. Nekad se desi da zovoj svije gnezdo unutar plitke jame, a zatim se neka tropska ptica doseli baš na ulaz! Bezobzirni uljez će uništiti jaje ili napasti i ubiti pile zovoja. Pošto se obe ptice uvek vraćaju u isto gnezdo, taj problem se nastavlja iz godine u godinu. Da bismo zaštitili zovoje, počeli smo da postavljamo jednostavne drvene pregrade na ulazima jama u kojima se oni gnezde. Na tim pregradama nalazi se elipsasti otvor koji je dovoljno velik da zovoj može ući unutra, ali malo veće tropske ptice se ne mogu provući kroz njega. U ovom slučaju, tri milimetra znači razliku između života i smrti.“
U rezervatu
Konačno stižemo na malo ostrvo. Birajući povoljan trenutak između dva talasa, pažljivo izlazimo iz čamca na neravno, kamenito tlo. Da bismo stigli do gnezda, moramo se uspinjati preko strmih, oštrih stena. Do jednog gnezda se može doći samo pomoću merdevina. Za dr Vingejta, to je možda uobičajena stvar, ali za mene je ovo jedinstven i uzbudljiv doživljaj!
Dr Vingejt proverava svako gnezdo, analizirajući podatke. Da li parovi i dalje posećuju svoja gnezda? Da li se po tragovima vidi da su ulazili u jame i izlazili iz njih? Ima li jaja iz kojih se nisu izlegli ptići? Pronašli smo jedno takvo jaje, ali pošto ga roditelji još nisu napustili, dr Vingejt ga ostavlja u gnezdu. Bermudski zovoji često istrajno leže na jajetu iz kog se nije izleglo pile, ne nameravajući da odustanu. Dr Vingejt je takođe otkrio nešto neočekivano — pronašao je pile na mestu gde nije ni primetio da je bilo položeno jaje! Nakon ovog otkrića, zaboravljamo na razočaranje zbog jajeta koje smo malopre ostavili u gnezdu.
Da je sve to vredno truda postaje očigledno kada dr Vingejt skloni poklopac iza koga se nalazi gnezdo i ja ugledam malo, sivo paperjasto klupče — pile bermudskog zovoja. Ono se povremeno malo pomera, jer mu smeta svetlost. U ostalim jamama nailazimo na odrasle ptice koje leže na jajima.
Dr Vingejt je spasao mnoge ptiće koji su bili u opasnosti. Jedna tropska ptica napala je jednog ptića i slomila mu kljun. Očajnički pokušavajući da ga spase, Vingejt mu je zalepio kljun. Kako se samo iznenadio i obradovao kada je on preživeo! Drugom prilikom, pronašao je slabašnog ptića koga su roditelji prerano napustili. Čuvao ga je u kutiji i davao mu račiće, lignje, riblje ulje i vitamine sve dok nije bio spreman da odleti na more. Napori da se obnovi populacija bermudskog zovoja polako počinju da daju rezultate. U stvari, ova ptica je postala simbol nade za pobornike očuvanja prirodnih bogatstava iz celog sveta. Dr Vingejtov cilj je da na ostrvu Nonsač jednog dana bude 1 000 parova bermudskih zovoja. Ostaje da se vidi da li će se njegov san ostvariti.
Susret sa „izumrlim“ bermudskim zovojem podstakao me je na razmišljanje. Zaista, ako Stvoritelj zapaža kad jedan običan vrabac padne na zemlju, on sigurno vidi kada je cela jedna vrsta ugrožena (Matej 10:29). Kako je utešno znati da će doći vreme kada ljudi više neće ugrožavati opstanak bilo koje vrste na zemlji! (Isaija 11:6-9) — Priloženo.
[Mape na 16. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
BERMUDSKA OSTRVA
Ostrvo Nonsač
[Slika na 18. strani]
Bermudski zovoj u gnezdu
[Izvor]
Jeremy Madeiros, Conservation Officer, Bermuda
[Slika na 18. strani]
Ulaz u jamu gde se zovoj gnezdi
[Slika na 18. strani]
Dr Vingejt pokazuje pregradu na ulazu u jamu unutar koje je zovoj svio gnezdo
[Izvori slika na 16. strani]
Jeremy Madeiros, Conservation Officer, Bermuda
Zemlja: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.
[Izvori slika na 17. strani]
© Brian Patteson
Jeremy Madeiros, Conservation Officer, Bermuda