Kako drugi mogu pomoći

MOŽDA znate nekoga ko ima depresiju ili bipolarni poremećaj. Ako je tako, kako mu možete pružiti podršku? Don Džafi, iz Nacionalnog udruženja za mentalno obolele pruža sledeći dobar savet: „Pravite razliku između same osobe i njene bolesti. Mrzite bolest, a volite osobu.“

Jedna žena po imenu Suzana imala je strpljenja i ljubavi da učini upravo to. Njena prijateljica je patila od bipolarnog poremećaja. „Bilo je prilika kada jednostavno nije mogla da podnese moje prisustvo“, kaže Suzana. Umesto da napusti svoju prijateljicu, Suzana je istraživala kako bi se informisala o toj bolesti. Ona kaže: „Sada shvatam koliko je mnogo bolest moje prijateljice uticala na njeno ponašanje.“ Suzana smatra da ulaganje napora da razumemo bolesnika može doneti dobre rezultate. Ona kaže: „To vam može pomoći da još više volite i cenite divne osobine jedne ličnosti ne gledajući na njenu bolest.“

Kada je bolestan član porodice, od presudne važnosti je iskrena podrška. Mario, čija žena Lusija ima bipolarni poremećaj i spomenuta je u ovoj seriji članaka, naučio je to na samom početku. On kaže: „Isprva mi je od pomoći bilo to što sam išao sa svojom ženom kod lekara i što sam čitao o toj neobičnoj bolesti kako bih se dobro upoznao sa onim s čim se suočavamo. Lusija i ja smo takođe puno razgovarali jedno s drugim i uvek smo pokušavali da izađemo na kraj s bilo kojim okolnostima koje bi iskrsle.“

Podrška hrišćanske skupštine

Biblija savetuje sve hrišćane da ’govore utešno depresivnim dušama‘ i da budu „dugotrpljivi sa svima“ (1. Solunjanima 5:14). Kako to možemo činiti? Prvo, važno je da razumemo razliku između mentalne i duhovne bolesti. Na primer, biblijski pisac Jakov je ukazao da molitva može pomoći onome ko se duhovno loše oseća (Jakov 5:14, 15). Pa ipak, Isus je potvrdio da je onima koji pate od neke fizičke bolesti potreban lekar (Matej 9:12). Naravno, uvek je korisno i na mestu da molimo Jehovu u vezi sa bilo kojom brigom,  uključujući i naše zdravlje (Psalam 55:23; Filipljanima 4:6, 7). Međutim, Biblija ne kaže da će pojačana duhovna aktivnost rešiti sadašnje zdravstvene probleme.

Iz tog razloga, razboriti hrišćani neće ni na koji način sugerisati depresivnim osobama da su one odgovorne za svoju patnju. Takve primedbe ne bi bile ništa bolje od onih koje su Jovu uputili lažni tešioci (Jov 8:1-6). Činjenica je da u mnogim slučajevima depresija neće prestati ukoliko se ne leči. To je naročito tačno kada je osoba ozbiljno depresivna, i možda čak razmišlja o samoubistvu. U takvim slučajevima, neophodna je lekarska pomoć.

Ipak, postoji puno toga što suhrišćani mogu učiniti da bi pružili podršku. Naravno, potrebno je strpljenje. Primera radi, za one koji su pogođeni nekim afektivnim poremećajem obavljanje određenih hrišćanskih aktivnosti može biti obeshrabrujuće. Dajana, koja pati od bipolarnog poremećaja, kaže: „Za mene pravu borbu predstavlja učestvovanje u službi. Teško mi je da drugima prenosim dobru i radosnu vest iz Biblije kada se ja tako ne osećam.“

Da bi pomogao takvim osobama nastoj da budeš saosećajan (1. Korinćanima 10:24; Filipljanima 2:4). Pokušaj da na stvari ne gledaš iz svog ugla, već iz ugla onih koji su pogođeni bolešću. Nemoj opterećivati osobu nerazumnim očekivanjima. „Kada me ljudi prihvataju takvog kakav sam sada“, kaže Karl, koji se bori s depresijom, „uviđam da mi se postepeno vraća osećaj pripadnosti. Uz strpljivu pomoć nekolicine mojih starijih prijatelja, izgradio sam bliskiji odnos s Bogom i imam više radosti u pomaganju drugima da učine to isto.“

Podrška drugih može puno ublažiti patnju onih koji su bolesni. Osmotri primer jedne hrišćanke po imenu Brenda, koja takođe pati od bipolarnog poremećaja. Ona kaže: „U vreme kada sam patila od depresije, moji prijatelji iz skupštine pružili su mi divnu podršku i razumevanje, i nikada me nisu osudili kao duhovno slabu. Bilo je prilika kada su me, dok smo zajedno učestvovali u službi, jednostavno pustili da slušam ili kada su mi sačuvali mesto u Dvorani Kraljevstva tako da sam mogla da dođem nakon što se svi drugi smeste.“

Za Šeri, koja pati od depresije, pomoć ljubaznih i saosećajnih skupštinskih starešina puno znači. Ona kaže: „Kada me starešine uvere u Jehovinu ljubav, kada mi čitaju odlomke iz Božje Reči, Biblije, i govore o Jehovinoj nameri da stvori raj pun mira i blagostanja i kada se mole sa mnom — čak i preko telefona — osećam kao da lakše dišem. Znam da me ni Jehova ni moja braća neće ostaviti i to je za mene izvor snage.“

Nema sumnje da time što pružaju potrebnu pomoć, članovi porodice i prijatelji mogu znatno doprineti da se bolesnik bolje oseća. „Mislim da sada mogu mnogo bolje da upravljam svojim životom“, kaže Lusija. „Moj muž i ja se marljivo trudimo da se zajedno izborimo sa svim ovim, i sada je bolje nego ikada.“

Mnogi koji se bore s različitim vrstama mentalnih bolesti uviđaju da je borba s tim zastrašujućim tegobama dugotrajna. Ipak, Biblija obećava da u Božjem novom svetu, ’niko od žitelja neće reći: Bolestan sam!‘ (Isaija 33:24). Više neće biti duševnih patnji koje danas pogađaju toliko mnogo ljudi. Zaista je okrepljujuće kada razmišljamo o Božjem obećanju o novom svetu u kom će sve bolesti — uključujući i afektivne poremećaje — zauvek nestati. Biblija kaže da tada više neće biti ni „tuge, ni vike, ni boli“ (Otkrivenje 21:4).

[Istaknuti tekst na 12. strani]

Isus je potvrdio da je onima koji su bolesni potreban lekar (MATEJ 9:12)

[Istaknuti tekst na 13. strani]

Biblija obećava da u Božjem novom svetu, ’niko od žitelja neće reći: Bolestan sam!‘ (ISAIJA 33:24)