Prag — posetite naš istorijski dragulj

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ČEŠKE

DA LI biste želeli da posetite grad koji postoji više od hiljadu godina — grad bogate arhitekture sa građevinama na kojima se mogu videti različiti stilovi — romanski iz 10. veka, zatim gotski, renesansni, barokni, rokoko, klasični, neoklasični, i Art Nouveau, stil koji je nastao početkom 20. veka? Onda posetite s nama Prag, dragulj Srednje Evrope. Pošto češki jezik nije baš jednostavan, ponesite neki priručnik koji će vam pomoći da se snađete u svakoj prilici. Ali, pre svega, gde je Prag?

Ako pogledate kartu Evrope, videćete da se Prag nalazi oko 750 kilometara severno od Beograda. Južno i istočno od Praga nalaze se Beč (Austrija) i Budimpešta (Mađarska), koji su od njega udaljeni svega nekoliko sati vožnje kolima.

Prag leži na reci Vltavi. Da bismo ga lakše upoznali, podelićemo njegov centralni deo na pet delova. (Vidite kartu na 23. strani.) Prvi deo se nalazi na zapadnoj obali reke, visoko na brdu. Ovde ćete videti praški zamak i Hradčane, gradić koji je nastao pored zamka, oko 1320. godine. Unutar zidina zamka nalazi se velika gotska katedrala sv. Vita, čija je gradnja započela 1344, ali je dovršena tek 1929. godine. U njoj se čuva krunski nakit, a tu je takođe i grob kneza Vaclava I. Da biste došli do zamka, možete koristiti javni prevoz ili pešačiti. Put je veoma strm, zato je najbolje da nosite udobne cipele! Dok se nalazite u oblasti zamka, ne propustite da zavirite u prodavnice suvenira i da pogledate neobične minijaturne kuće u Zlatnoj ulici (češki Zlatá Ulička). Te kuće su sagrađene krajem 16. veka za čuvare zamka. Kasnije, u 17. veku, u njih su se uselili zlatari. Odatle potiče naziv ulice.

 Južno od zamka nalazi se četvrt Malá Strana. U jednom vodiču piše: „U ovoj četvrti se nalaze mnoge raskošne barokne palate i stare kuće s natpisima koji privlače pažnju.“ Prag je poznat kao grad stotinu crkvenih tornjeva, iako ih u stvari ima mnogo više, što nas podseća na vreme kada je religija imala snažan uticaj na češki narod. U ovoj maloj četvrti, nalaze se mnoge crkve koje su sada, u postkomunističko doba, veoma slabo posećene. Jedna od najpoznatijih je crkva sv. Nikole. Građena je od 1703. do 1761. godine. Projektovala su je dvojica arhitekata, otac i sin, ali izgradnja je trajala toliko dugo da nijedan od njih nije doživeo da je vidi nakon što je završena.

Na drugoj strani Vltave

Postoji barem sedam mostova preko Vltave kojima se stiže u istočni deo Praga. Najčuveniji je Karlov most (Karluv Most), namenjen isključivo pešacima. Da biste zaista osetili pravi duh Praga, morate preći preko ovog 520 metara dugačkog mosta. Predlažemo da to učinite i rano ujutro i uveče. Vredno je truda, jer različita jutarnja i večernja svetlost na poseban način utiče na izgled mosta i okoline.

Ovaj most povezuje četvrt Malá Strana na levoj obali reke sa Starim gradom na istočnoj, desnoj obali. Karlov most vrvi od turista, uličnih zabavljača i prodavaca, a sve to doprinosi opuštenoj, vedroj atmosferi. Verovatno ćete čuti i neke od izuzetno dobrih čeških džez bendova kako sviraju poznate melodije. Oni prodaju i kompakt diskove i kasete sa svojom muzikom. Na drugim mestima možete videti studente koji pokušavaju da zarade nešto novca prodajom predivnih porcelanskih minijatura najčuvenijih građevina koje se nalaze na Starogradskom trgu. Tako se u vašem ormariću sa suvenirima može naći skoro kompletna rekonstrukcija trga, sa čuvenim astronomskim satom!

Sada obratite pažnju na mnogobrojne statue katoličkih svetaca koje se nalaze sa obe strane mosta. One govore mnogo o češkoj religioznoj istoriji. Potiču iz različitih perioda — statua Jana Nepomuka postavljena je 1683, a Ćirila i Metodija 1938. godine. Međutim, za mnoge izučavaoce Biblije, najupečatljivija je statua Hrista iz 1629. godine. Šta nju čini tako posebnom?

Oko ove statue nalazi se pozlaćeni natpis na hebrejskom koji sadrži tetragram, četiri hebrejska slova. Ona predstavljaju Božje ime, Jehova, koje se u Hebrejskim spisima pojavljuje skoro 7 000 puta.

Stari grad će vas zaista iznenaditi

Kad pređete preko Karlovog mosta, obratite pažnju na skulpturu vodomara na istočnoj fasadi starogradske kule ispod koje ćete proći. Ta ptica je bila omiljeni lični simbol kralja Vaclava IV. Na kraju stižete u Stari grad, gde ćete poželeti da fotografišete sve što vidite! Ovo područje s predivnim građevinama pravi je raj za oči. Ako nastavite pravo idući od mosta, stići ćete u Karlovu ulicu (Karlova), koja vodi do lavirinta uskih, krivudavih uličica s mnoštvom malih radnji punih kupaca. Obratite pažnju na različite stilove renesanse i baroka koji vas okružuju.

Dok šetate i divite se onome što vidite, iznenada ćete se naći na Starogradskom trgu. Možda ćete najpre primetiti mnoštvo ljudi koji netremice gledaju u jedan časovnik, naročito ako uskoro treba da otkuca puni sat. To je fascinantan astronomski sat koji se nalazi na Staroj skupštini grada. Ali, nemojte očekivati astronomsku tačnost. Sat potiče iz doba kada su ljudi verovali da se Zemlja nalazi u centru svemira i da Sunce i zvezde kruže oko nje.  Uprkos tome, to je remek-delo časovničarstva i tehnike. a (Vidite okvir na ovoj strani.)

Približavamo se Starogradskom trgu čije prekrasne građevine i raznolika arhitektura naprosto oduzimaju dah. Trg je toliko prostran da na njemu čak i mnoštvo ljudi izgleda malo. Postoji mnogo toga što treba videti. Nemojte žuriti i koristite svoj vodič da biste saznali nešto o znamenitostima koje gledate. Ogromna crkva u daljini, s dve kule i mnogim zvonicima poznata je kao Tin crkva i potiče iz 1365. godine. Na ovom izuzetnom trgu nalaze se mnoge veličanstvene građevine, poput Goz-Kinski palate sagrađene u rokoko stilu, ali nemamo dovoljno prostora da bismo ih podrobnije opisali.

U centralnom delu trga nalazi se impozantan spomenik češkom religioznom reformatoru Janu Husu (1372-1415). Iako je bio katolički sveštenik, izazvao je gnev crkve jer se usudio da razotkrije korumpiranost sveštenstva i da ih optuži zbog prodaje oproštajnica greha. Iako mu je zagarantovana bezbednost ako bude prisustvovao Saboru u Konstancu da bi objasnio svoje stavove, Hus je osuđen kao jeretik i spaljen je na stubu.

Jevrejska istorija Praga

Četvrti deo, koji obavezno treba posetiti jeste Jevrejska četvrt, na češkom Josefov. Ime je dobila 1784. godine, po Josefu II, u vreme kada se diskriminacija Jevreja smanjila. Jedna od atrakcija ove četvrti je sinagoga. Pošto je izgrađena oko 1270, to je najstarija sinagoga u Evropi koja se još uvek koristi. To je takođe jedna od najranijih gotskih građevina koja se može videti u Pragu. Možete ući u sinagogu i, ako pažljivo razgledate, pronaći ćete mesto na kojem je napisano Božje ime na hebrejskom,  ali nemojte ništa fotografisati. U sinagogama to nije dozvoljeno i ako ne budete poštovali zabranu, čuvar će vas možda ubrzo otpratiti do izlaza.

Nedaleko od sinagoge nalazi se staro jevrejsko groblje. Možete baciti pogled kroz kapiju i videti hiljade nadgrobnih spomenika s natpisima na hebrejskom. U blizini je i jevrejska gradska kuća na kojoj su dva časovnika — na jednom su rimski brojevi, a na drugom hebrejska slova.

Obližnja Pinkas sinagoga „sada služi kao spomenik koji podseća na 77 297 čeških i moravskih Jevreja koji su umrli u nacističkim gasnim komorama“. Njihova imena, kao i imena 36 000 Jevreja iz Praga ispisana su na unutrašnjim zidovima (Prague Art and History).

Drevni „Novi grad“

Poslednji deo koji ćemo posetiti je Novi grad (Nové Mĕsto). Iako nosi to ime, ovaj deo grada je u stvari osnovao Karlo IV 1348. da bi služio kao mesto gde se prodaju konji. Njegovo najupečatljivije obeležje je Vaclavov trg, koji je opisan kao „potrošački centar današnjeg Praga“. Tu se može videti nekoliko primera Art Nouveau stila, kao što je fasada divnog hotela Evropa, ali najviše pažnje privlači statua Vaclava na konju, postavljena 1912. godine.

Poseta Pragu ne bi bila potpuna ako ne bismo spomenuli njegovo kulturno nasleđe, posebno na polju muzike. Zato, nemojte propustiti da posetite Narodno pozorište i operu. Milioni ljubitelja klasične muzike već su slušali „Simfoniju iz novog sveta“ koju je napisao Antonjin Dvoržak. Dvoržakov muzej se nalazi u jednoj crveno-oker baroknoj vili. „Ocem češke muzike“ nazvan je Bedžih Smetana, „kompozitor sa iskrenim češkim srcem“, kako ga je opisao Franc List. Smetana je naročito poznat po svom ciklusu simfonijskih poema „Má Vlast“ (Moja domovina) i jednoj od tih poema nazvanoj Vltava, što je muzički opis reke koja protiče kroz Prag. Muzej posvećen Bedžihu Smetani nalazi se na obali Starog grada.

U Pragu ima još mnogo toga što treba videti i u čemu se može uživati! Ali, morate se lično uveriti. Dođite i upoznajte se s njegovom hiljadugodišnjom istorijom i kulturom.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 23. strani]

Astronomski sat

Ovaj sat se sastoji od tri dela. Kada treba da otkuca pun sat, otvaraju se dva prozora na gornjem delu i pojavljuje se 12 apostola u povorci. Zanimljivo je to što su Juda Iskariotski i Jakov, Alfejev sin, zamenjeni Pavlom i Varnavom koji u Bibliji nisu ubrojeni među 12 apostola. Ispod njih se nalazi kostur koji predstavlja Smrt. On se pojavljuje prvi, najavljujući dolazak apostola. U levoj ruci drži podignut peščani sat i okreće ga. Pojavljuju se i druge figure — petao koji kukuriče, Turčin koji odmahuje glavom, Sujeta prikazana kao čovek koji gleda u ogledalo i Cicija, predstavljen kao pohlepni zelenaš.

Između ostalog, astronomski sat pokazuje tri načina računanja vremena — stari češki sistem prikazan arapskim ciframa, savremeni sistem označen rimskim brojevima i 12-časovnu podelu dnevnog svetla prema vavilonskom sistemu. Sada vam je jasno zašto je potrebno izdvojiti vreme da bi se proučio ovaj kitnjasti sat!

[Mapa na 23. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Centar Praga

Praški zamak i Hradčani

Četvrt Malá Strana

Reka Vltava

Jevrejska četvrt

Stari grad

Novi grad

[Slika na 22. strani]

Hebrejski natpis s tetragramom

[Slika na 24. strani]

Palata u Art Nouveau stilu s baroknim detaljima

 [Slika na stranama 24, 25]

Karlov most

[Slika na 25. strani]

Kula sa satom i Crkva svetog Nikole

[Slika na 25. strani]

Unutrašnjost katedrale svetog Vita

[Slika na 25. strani]

Vaclavov trg