Pogled u svet

Veća produktivnost?

„Danas svaki četvrti Kanađanin radi više od 50 sati sedmično, u poređenju sa svakim desetim pre jedne decenije“, izveštavaju novine Vancouver Sun. Jedno istraživanje na nivou države u koje je bilo uključeno 31 500 zaposlenih Kanađana pokazalo je da je „polovina ispitanika rekla da radi kod kuće ili preko vikenda, poklanjajući svom poslodavcu dodatnih 27 sati mesečno“. Jedan od osnovnih razloga je tehnologija. „Ovo istraživanje je pokazalo da praktično sav neplaćeni prekovremeni rad koji se obavi kod kuće... predstavlja ’rad na kompjuteru‘“, kaže se u tim novinama. Stoga, umesto da omogući radnu nedelju od četiri radna dana i više slobodnog vremena, „tehnologija je glavni krivac za veći broj slučajeva stresa, bolesti, iscrpljenosti, izostajanja s posla i svih drugih stvari koje pogoršavaju produktivnost“. Ovaj list dodaje: „Većina ispitanika se slaže da je tehnologija dovela do toga da se više zanimaju za svoj posao i da je povećala produktivnost. Međutim, skoro niko nije rekao da mu je tehnologija umanjila obim posla ili stres na poslu.“

 Zagađenje u velikim gradovima

„Meksiko, Karakas, Bogota i Havana spadaju među najzagađenije gradove na svetu“, izveštava se u novinama iz meksičkog glavnog grada, El Universal. To je zaključak studije koju je vodilo Društvo za analizu ljudskih izvora Merser, koja je objavljena u Londonu. U ovoj studiji, koja se bavila uticajem zagađenja na gradove u svetu, uzeti su u obzir faktori kao što su čistoća vazduha, odlaganje smeća, bezbednost, stambeni prostor, obrazovanje, prevoz i javne službe. Među evropskim gradovima, najviši kvalitet života pružaju Cirih i Beč. Što se tiče najčistijih gradova na svetu, na vrhu liste su bili Kalgari i Honolulu. Prema ovom izveštaju, San Huan u Portoriku smatra se za najprijatniji grad za stanovanje od svih gradova u Latinskoj Americi.

Cena raspada braka

Nakon što je analizirala više od 100 istraživanja koja su sprovedena u periodu od preko dve decenije, Rebeka O’Nil, direktor projekta iz Tima za proučavanje porodica sa Instituta Sivitas, izveštava da je „za mnoge majke, očeve i decu, ’porodica bez oca‘ značila siromaštvo, emocionalnu bol, slabo zdravlje, mnoge propuštene šanse i nestabilnost“. Prema gospođi O’Nil, za decu iz razdvojenih porodica postojala je „50 posto veća verovatnoća da će patiti od nekih zdravstvenih problema, dvaput veća verovatnoća da pobegnu od kuće i pet puta veća verovatnoća da će biti žrtve nekog zlostavljanja“, izveštava londonski The Sunday Telegraph. Ove novine dodaju: „Što se tiče dece koja žive bez oca postojala je tri puta veća verovatnoća da će se teže uklopiti s drugima i da će imati teškoće u školi. Za njih je kao tinejdžere postojala dvaput veća verovatnoća da će piti, pušiti, uzimati drogu... prekršiti zakon, da će se upustiti u seks kao maloletnici i da će postati roditelji još u tinejdžerskom uzrastu.“ Prema ovom izveštaju, čak i u slučajevima kada su venčani parovi bili siromašni poput porodica s jednim roditeljem, postojala je manja verovatnoća da će njihova deca zapasti u takve probleme.

Samoubistvo na vrhu liste nasilno prekinutih života

„Ubistvo je vodeći uzrok nasilno prekinutih života u svetu“, izveštavaju londonske novine The Independent. U tom članku, temeljenom na izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, dodaje se da je u 2000. godini 1,6 miliona ljudi umrlo nasilnim putem. Te godine je izvršeno 815 000 samoubistava, dok je bilo ubijeno 520 000, a u ratovima i sukobima je stradalo 310 000 ljudi. Većina ljudi je u 2000. stradala „u zemljama u razvoju, u odnosu na manje od 10 posto u razvijenom svetu“, navodi se u ovom listu. Broj samoubistava je četiri puta veći u Belorusiji, Estoniji i Litvaniji nego u Britaniji. U Africi i Severnoj i Južnoj Americi, stopa ubistava je više nego duplo veća od stope samoubistava, ali je u Australiji, Evropi i na Dalekom istoku situacija obrnuta.

Deca koja ne spavaju dovoljno

Nedostatak sna pogubno utiče na zdravlje dece, kaže časopis U.S.News & World Report. Deca koja ne spavaju dovoljno imaju slab uspeh u školi i teško sklapaju prijateljstva. „Deca koja su hronično neispavana često ne mogu dugo da održe koncentraciju, razdražljiva su, mahnita i nestrpljiva“, izveštava se u ovom časopisu. Lekari su zabrinuti zbog toga što su za te probleme često odgovorni roditelji. Dečji fizioterapeut Barbara Braun-Makdonald kaže: „Ako dozvoljavate da vam dete zajedno sa ostalim članovima porodice ostaje budno do 23 časa, onda treba da preispitate svoj život.“ Roditelji se ohrabruju da odrede neko standardno vreme za odlazak na spavanje i ustajanje, čak i preko vikenda, kako bi se stvorila navika zdravog spavanja. Još neki od predloga su redovna rutina pre odlaska u krevet, kao što su kupanje, maženje i čitanje pričica za mlađu decu, i zabrana pristupa televizoru ili kompjuteru jedan sat pre odlaska u krevet.

„Igre, grickalice i krv“

Mladi Japanci često odlaze u „velike klimatizovane prostorije u kojima ima besplatnih filmova, kompjuterskih igara, grickalica i čak masera nogu“, izveštava IHT Asahi Shimbun. „Postoji samo jedan uslov — mora se proliti krv“, jer su ti objekti centri za davanje krvi koji pripadaju Japanskom crvenom krstu. „Ljudi daju krv u ambijentu nalik nekoj žurki“, kaže se u ovim novinama. „Nakon što daju krv, mnogi mladi se šetkaju tuda i služe se besplatnim krofnama, sokovima i igraju igrice na kompjuteru. Još jedna atrakcija je besplatno gatanje nekoliko puta sedmično.“ Tu su i kursevi šminkanja, Šiacu (akupresura), koncerti, masaže i rasprodaje. Da bi rešio problem sve veće nezainteresovanosti za davanje krvi, Crveni krst širom zemlje preuređuje svoje centre. Nekada poznati kao „sumorni i sablasni“, ti centri postaju „popularna sastajališta tinejdžera i dvadesetogodišnjaka“, navodi se u ovim novinama.

Krstarice i zagađenje

„Luksuzne krstarice kojima milioni putnika svake godine putuju na najudaljenija lepa mesta na svetu ugrožavaju živi svet u moru prljavštinom koju ostavljaju za sobom“, izveštava londonski The Sunday Times. Jedna superkrstarica koja prima skoro 4 000 ljudi, računajući i putnike i članove posade, svakodnevno izbacuje na desetine hiljada litara vode koja se sakupi na dnu broda, otpadne i prljave vode iz tuševa i vešernica, plus oko 70 litara otrovnih hemikalija i sedam tona smeća. Na moru je količina otpada koji se nakupi od putnika daleko veća nego kada oni provode odmor na kopnu. Tokom 2000. godine, oko deset miliona ljudi je sa oko 240 krstarica posetilo ekološki osetljiva područja, kao što su Glečerski zaliv na Aljasci, koralni grebeni i ostrva na Karibima, istorijska mesta na Mediteranu, pa čak i Antarktik. Procenjuje se da će do 2005. u upotrebi biti još 50 takvih brodova. Rodžer Ruf, iz Grupe za zaštitu okeana, kaže: „Ta krstarenja [odmori] postaju sve popularnija, ali brodovi su poput gradova na vodi, bez ikakvih propisa o odlaganju smeća i otpada.“

Jenjava prodaja papinih memorabilija

Godinama je „prodaja verskih predmeta [u Poljskoj] garantovala siguran prihod“, izveštava poljsko izdanje lista Newsweek. Međutim, nedavno je primećena „kriza“ u prodaji svetih idola. Uprkos davanju velikog publiciteta papinoj poseti Poljskoj 2002. godine, bila je mala potražnja za tradicionalnim verskim predmetima, kao što su lančići i slike. „Tržište je bilo preplavljeno milionima gipsanih i metalnih bista, podmetača, slika i figura“ s papinim likom, navodi se u ovom časopisu, ali „mušterije su postale izbirljive“. Međutim, jedan artikal je postao veoma popularan. To je plastična karta sa „svetim likovima“ na jednoj strani i „zlatastim kuglicama utopljenim u plastiku“ s druge strane. Te „karte-brojanice“ su memorabilija „zadnjeg i najpopularnijeg pape“, navodi poljski nedeljnik Wprost.