Saobraćajni udesi — da li ste bezbedni?
Saobraćajni udesi — da li ste bezbedni?
„Kao vozač imam dobar dosije, te stoga nema potrebe da se plašim da ću doživeti saobraćajni udes.“ „Udesi se događaju samo mladim i nesmotrenim vozačima.“ Mnogi misle da nikada neće doživeti saobraćajni udes. Da li i vi tako mislite? Da li je saobraćajni udes nešto što vam se nikada ne može dogoditi?
STATISTIKE pokazuju da, ukoliko živite u razvijenoj zemlji, postoji velika verovatnoća da ćete barem jedanput tokom svog života biti povređeni u saobraćajnom udesu. Za mnoge, udesi imaju smrtonosan ishod. Širom sveta, svake godine više od pola miliona ljudi pogine u saobraćajnim nesrećama. Verovatno su mnogi od onih koji su poginuli tokom prošle godine, mislili da im se to nikada neće dogoditi. Šta možete učiniti kako biste smanjili rizik od udesa? Ključ je u prevenciji. Razmotrimo kako se mogu sprečiti udesi koji su prouzrokovani pospanošću i posledicama starenja.
Pospani vozač
Neki stručnjaci kažu da pospani vozač može biti opasan koliko i pijani vozač. Izveštaji pokazuju da pospanost prouzrokuje sve veći broj udesa. Fleet Maintenance & Safety Report nedavno je izvestio da je tokom samo jedne godine, svaki 12. vozač automobila u Norveškoj izjavio da je zaspao tokom vožnje. Prema novinama The Star iz Johanesburga, u Južnoj Africi, umor vozača prouzrokuje do jedne trećine svih sudara u toj zemlji. Izveštaji iz drugih zemalja otkrivaju da umor posvuda pogađa vozače. Zašto tako mnogo ljudi vozi u pospanom stanju?
Današnji užurban način života doprinosi ovom problemu. Časopis Newsweek je nedavno izvestio da Amerikanci „spavaju noću oko jedan i po sat kraće u odnosu na to koliko su spavali na početku veka — i ovaj problem će se verovatno pogoršati“. Zašto? Ovaj časopis je citirao reči stručnjaka za san Terija Janga koji kaže: „Ljudi gledaju na san kao na robu koje se mogu lišiti. Pojedinac koji može malo da spava i naporno da radi smatra se uspešnim.“
Kaže se da je prosečnoj osobi noću potrebno između šest i po i devet sati sna. Kada je čovek lišen sna on postaje dužnik snu. Jedan izveštaj objavljen od strane Fondacije za bezbednost saobraćaja pri Američkom automobilskom udruženju (AAU), iznosi: „Ako svake noći tokom normalne radne nedelje spavate samo 30 do 40 minuta manje nego što je potrebno, znači da ćete do vikenda postati dužnik snu i to 3 do 4 sata, što je dovoljno da znatno pojača osećaj pospanosti tokom dana.“
Ponekad možda ne možete spavati tokom noći. Nesanica, nega bolesnog deteta ili neki drugi činioci koji su izvan vaše kontrole mogu vas lišiti sna. Sledećeg dana dok vozite možete osetiti pospanost. Šta bi trebalo da učinite ukoliko se to dogodi?
Popularni lekovi protiv pospanosti kao što su napici s kofeinom, otvoren prozor, žvakaća guma
ili začinjena hrana možda vas neće održati budnima. Nijedan od ovih takozvanih lekova ne rešava pravi problem. Ono što vam je potrebno jeste san. Stoga, zašto ne pokušate da malo odspavate? The New York Times daje predlog: „Tokom radnog dana kratko spavanje koje osvežava ne bi trebalo da bude duže od 30 minuta; u suprotnom, telo bi palo u duboki san, iz kog se teško budi.“ Zbog kratkog spavanja možda zakasnite na svoje odredište, ali ono može i da produži vaš život.Zahvaljujući vašem načinu života lako možete postati pospani vozač. Da li provodite sate na Internetu, ili ostajete do kasno u noć gledajući televiziju? Da li odlazite na društvena okupljanja koja traju do ranih jutarnjih sati? Nemojte dozvoliti da vas takve navike liše sna. Mudri kralj Solomon je jednom naglasio koliko vredi makar „jedna grst u miru“ (Propovednik 4:6).
Iskusniji ali stariji
Stariji vozači su uglavnom najiskusniji vozači. Nadalje, oni manje rizikuju i svesni su svojih granica. Međutim, stariji vozači nisu imuni na opasnost od sudara. U stvari, što su stariji to lakše mogu postati žrtve udesa. Američki časopis Car & Travel izvestio je: „Ljudi s preko 70 godina starosti čine 9 procenata populacije, ali i 13 procenata od ukupnog broja žrtava u saobraćajnim nesrećama.“ Nažalost, broj sudara u kojima učestvuju stariji vozači je u porastu.
Razmisli o zapažanjima Meri, koja ima 80 godina. a Ona je počela da vozi pre više od 60 godina i nikada nije imala saobraćajni udes. Ipak, poput mnogih drugih, ona oseća posledice starenja — posledice koje lako mogu prouzrokovati da doživi udes. Nedavno je izjavila za Probudite se!: „Kako starite, sve u životu (uključujući i vožnju) postaje teško.“
Šta je ona učinila da bi smanjila rizik od saobraćajnog udesa? „Kako je vreme prolazilo pravila sam promene da bih se prilagodila svojim godinama“, kaže Meri. Na primer, manje je vozila, posebno noću. Ova mala promena pomogla joj je da sačuva dobar dosije a da nije morala da prestane da vozi.
Koliko god da je teško priznati, starenje na svakoga negativno utiče (Propovednik 12:1-7). Pojavljuju se različiti zdravstveni problemi, naše reakcije su malo sporije i naš vid se pogoršava — što sve negativno utiče na bezbednost vožnje. Ipak, starost sama po sebi ne čini nekoga nesposobnim da vozi. Ono što je važno jeste koliko je osoba sposobna da vozi. Prihvatiti promene s obzirom na naše fizičke sposobnosti i praviti odgovarajuća prilagođavanja u našoj rutini može poboljšati naše vozačke sposobnosti.
Možda to ne primećujete, ali vaš vid se menja. Kako starite, vaše periferno vidno polje se sužava i mrežnjači je potrebno više svetlosti. Brošura pod naslovom The Older and Wiser Driver kaže: „Da bi jedan vozač od 60 godina video potrebno mu je tri puta više svetlosti nego jednom tinejdžeru, jer njegovom vidu treba duplo više vremena da se prilagodi pri prelasku iz svetlosti u mrak.“ Ove promene u našem vidu mogu otežati noćnu vožnju.
Henri ima 72 godine i dobru reputaciju kao vozač već više od 50 godina. S godinama počeo je da primećuje da ga noću zaslepljuju bleštavi farovi automobila koji su mu dolazili u susret i to mu je otežavalo vožnju. Nakon pregleda očiju, saznao je da su mu potrebne nove naočare koje su napravljene tako da ublaže zaslepljenost
očiju. „Više mi ne pada teško da vozim noću“, kaže Henri. Za njega je ovo malo prilagođavanje značilo veliku razliku što se tiče vožnje. Za druge, poput Meri, rešenje može biti da potpuno prestanu da voze noću.Starenje takođe utiče na reflekse. Mudrost i razumnost mogu u većoj meri krasiti um starijih nego um mladih. Međutim, što je osoba starija to joj je više vremena potrebno za obradu informacija i reagovanje. Ovo čini vožnju još težom, s obzirom da se uslovi u kojima se saobraćaj odvija kao i uslovi na putu neprestano menjaju. Ove promene se moraju brzo proceniti da bi se na vreme reagovalo na odgovarajući način.
Časopis Car & Travel izveštava da je „najčešći uzrok smrtonosnih udesa u kojima učestvuju stariji vozači taj što stariji vozač projuri mimo saobraćajnog znaka“. Zašto? Isti izveštaj nastavlja: „Izgleda... da se problem odnosi na situacije u kojima stariji vozač, pre nego što uđe u raskrsnicu, mora proceniti saobraćaj sa svoje leve i desne strane, koji se stalno menja.“
Čime možete nadomestiti nedostatak brzine u reagovanju? Budite oprezni kada se približavate raskrsnicama. Uvek dvaput proverite stanje na raskrsnici pre nego što produžite. Posebno budite oprezni prilikom skretanja. Skretanje na raskrsnicama može biti opasno po život, posebno ako morate preseći kolovoznu traku koja dolazi iz suprotnog smera.
U Sjedinjenim Državama, 40 procenata saobraćajnih udesa sa smrtonosnim ishodom u koje su uključeni vozači stariji od 75 godina, nastaje prilikom skretanja ulevo. Fondacija za bezbednost saobraćaja pri Američkom automobilskom udruženju (AAU), daje predlog vozačima u toj zemlji: „Ponekad da biste došli do svog odredišta možete napraviti tri skretanja udesno da biste izbegli jedno skretanje ulevo.“ Možda i vi možete primeniti ovaj princip u saobraćaju tamo gde živite. Uz malo planiranja unapred, možda ćete biti u mogućnosti da izbegnete opasne i izazovne raskrsnice.
Izbor o kom treba razmisliti
Šta vam može pomoći da procenite vaše vozačke sposobnosti? Možda možete zamoliti nekog prijatelja koga poštujete ili člana porodice da se vozi s vama i proceni vaše sposobnosti. Onda pažljivo saslušajte bilo koje zapažanje koje bi mogli da iznesu. Takođe biste mogli da odlučite da pohađate kurs za bezbednu vožnju. Mnoga udruženja vozača organizuju kurseve koji su posebno oblikovani za starije vozače. Ukoliko ste se našli u dve ili više opasnih situacija koje su mogle završiti smrću ili povredama, to bi mogao biti znak da vaše sposobnosti kao vozača više nisu tako dobre kao nekada.
Realno govoreći, doći će vreme kada će u vašem najboljem interesu biti da prestanete da vozite. Može biti teško suočiti se s tim. Meri, koja je spomenuta ranije, zna da će uskoro morati da prestane da vozi. Kako se taj dan približava, ona se sve češće vozi s drugima. Kako se oseća s obzirom da volan prepušta drugima? „Lepo je uživati u vožnji bez stresa kojem je vozač izložen“, kaže ona.
Nakon što pažljivo razmislite o ovoj stvari, možda ćete doći do istog zaključka. Može biti prijatnije da s nekim prijateljem idete u trgovinu, završavate obaveze ili odlazite na neki dogovor ili sastanak. Možda vas vaš prijatelj može odvesti vašim autom. To može biti bezbednije i prijatnije nego ići sam. Koristiti sredstva javnog prevoza, tamo gde su dostupna, može biti još jedan praktičan izbor. Upamtite da se vaša vrednost ne meri vašim vozačkim umećem. Vaše dobre osobine jesu ono što vas čini dragocenima vašoj porodici i prijateljima — a i Bogu (Poslovice 12:2; Rimljanima 14:18).
Bez obzira da li ste stariji ili mlađi, iskusan vozač ili početnik, vi niste imuni na opasnost od saobraćajnog udesa. Prihvatite činjenicu da uz vožnju ide ozbiljna odgovornost. Preduzmite mere predostrožnosti kako biste smanjili rizik da doživite sudar. Čineći tako, možete zaštititi sebe i druge tokom mnogih putovanja koja stoje pred vama.
[Fusnota]
a Imena u ovom članku su promenjena.
[Slika na 12. strani]
Zasigurajte da ste dovoljno spavali u toku noći
[Slika na 13. strani]
Zbog kratkog spavanja možda malo zakasnite, ali time se mogu spasti životi
[Slika na 13. strani]
Stariji vozači su iskusniji ali se suočavaju s posebnim izazovima
[Slika na 14. strani]
U prednosti ste ako imate saputnika