Šta ima loše u kockanju?

„Oko 290 000 Australijanaca ima problem s kockanjem i odgovorni su za godišnje gubitke u visini od preko 3,5 milijardi evra. To nije pogubno samo za ljude koji imaju taj problem, već i za oko 1,5 miliona ljudi na koje oni direktno utiču, tako što prouzrokuju bankrot, razvod, samoubistvo ili gubitak vremena na poslu“ (Dž. Hauard, premijer Australije, 1999).

DŽON, spomenut u prethodnom članku, imao je problem s kockanjem. a Preselio se u Australiju gde se oženio Lindom, koja se takođe kockala. Džon je postao još veći zavisnik. On kaže: „S kupovine srećki prešao sam na klađenje na konjskim trkama i kockanje u kazinima. Na kraju sam počeo da se kockam skoro svakog dana. Ponekad bih prokockao celu platu i ne bi mi ostalo ništa čime bih otplatio hipoteku i prehranio porodicu. Nastavio bih da se kockam čak i kad bih dobio mnogo novca. Zarobilo me je uzbuđenje koje donosi misao o dobitku.“

Osobe poput Džona nisu retke. Izgleda da je čitave države zahvatila kockarska groznica. U časopisu USA Today stajalo je da je u periodu od 1976. do 1997. u Sjedinjenim Državama došlo do neverovatnog porasta uloga na legalno kockanje od 3 200 posto.

„Kockanje se nekada smatralo moralnim i društvenim zlom. Danas je to društveno prihvatljiva razonoda“, kaže kanadski list The Globe and Mail. Navodeći jedan razlog za ovu promenu u stavu ljudi, ovaj list kaže: „Promena stava je direktan rezultat onoga što je možda najskuplja i najduža reklamna kampanja u kanadskoj istoriji koju je finansirala vlada.“ Kakav su uticaj na neka društva imala nastojanja da se unapređuje kockanje?

Epidemija ljudi koji imaju problem s kockanjem

Prema jednoj proceni koju je 1996. napravio Odsek za zavisnost pri Harvardskoj medicinskoj školi, „7,5 miliona odraslih Amerikanaca“ i „7,9 miliona adolescenata imaju problem s kockanjem ili su patološki kockari“. Ovi podaci bili su uključeni u jedan izveštaj koji je sastavila Nacionalna komisija za proučavanje uticaja kockanja (NGISC), i koji je bio predstavljen Kongresu Sjedinjenih Država. U tom izveštaju je stajalo da bi broj ljudi u Americi koji imaju problem s kockanjem u stvari mogao da bude znatno veći od zabeleženog.

S obzirom da dovodi do gubitka posla, narušenog zdravlja, povećanja troškova za socijalnu pomoć nezaposlenima i troškova lečenja, procenjuje se da kockanje godišnje košta Sjedinjene Države milijarde evra. Međutim, ovaj podatak ne prikazuje u potpunosti koliko nevolja kockanje nanosi ljudima — nevolja s porodicom, prijateljima i kolegama, nevolja koje su posledica krađe,  pronevere, samoubistva, nasilja u kući i zlostavljanja dece. Jednom studijom u Australiji se utvrdilo da svaka osoba koja ima problem s kockanjem direktno utiče na deset osoba. Jedan izveštaj Nacionalnog saveta za istraživanje u Sjedinjenim Državama kaže da je i do „50 posto bračnih drugova i 10 posto dece doživelo fizičko zlostavljanje od strane patološkog kockara“.

Zarazna zavisnost

Izgleda da se problem s kockanjem poput nekih bolesti može preneti s roditelja na dete. U izveštaju NGISC-a kaže se da „postoji veća verovatnoća da će se deca kompulzivnih kockara upustiti u delinkventno ponašanje kao što je pušenje, opijanje i drogiranje, i da su u većoj opasnosti da i sama imaju problem s kockanjem ili da postanu patološki kockari“. Osim toga, izveštaj upozorava da „adolescenti koji su kockari jesu u većoj opasnosti nego odrasli da imaju problem s kockanjem i da postanu patološki kockari“.

Dr Hauard Dž. Šafer, direktor Odseka za izučavanje zavisnosti pri Harvardskoj medicinskoj školi, kaže: „Sve je više dokaza  koji pokazuju da je protivzakonito kockanje u porastu među mladima i da oni imaju iste, ako ne i veće, mogućnosti da se na takav način kockaju nego na načine koji su u skladu sa zakonom.“ Što se tiče mogućnosti da patološki kockari zloupotrebe Internet, on kaže: „Baš kao što je pušenje krek kokaina promenilo doživljaj koji stvara upotreba običnog kokaina, mislim da će elektronika promeniti doživljaj koji stvara kockanje.“

Kockanje se često prikazuje kao nešto što pruža bezazlenu zabavu. Ali adolescenti mogu postati zavisni od kockanja isto koliko i od neke droge, i ono ih može navesti da počine neko krivično delo. Jednom anketom u Ujedinjenom Kraljevstvu se utvrdilo da je od adolescenata koji su se kockali „46 posto njih kralo od svoje porodice“ da bi udovoljavalo svojoj navici.

Uprkos gore navedenim činjenicama, jedno uticajno kockarsko udruženje opravdava reklamiranje kockanja sledećim rečima: „Velika većina Amerikanaca koji vole da se kockaju nemaju nikakvih problema.“ Čak i ako mislite da kockanje ne šteti vašim novčanim prihodima i zdravlju, kakav uticaj ono ima na vaše duhovno zdravlje? Da li postoje valjani razlozi zbog kojih treba da izbegavate kockanje? Sledeći članak će razmotriti ova pitanja.

[Fusnota]

 [Okvir/Slike na stranama 4, 5]

Da li imam problem s kockanjem?

Američko psihijatrijsko udruženje postavilo je kriterijume, navedene na 5. strani, koji mogu pomoći da se ustanovi dijagnoza patološkog kockanja (ponekad se naziva kompulzivno kockanje). Većina autoriteta se slaže da ukoliko je kod vas prisutno nekoliko navedenih simptoma to ukazuje da ste osoba koja ima problem s kockanjem, a ukoliko se javlja bilo koji od tih simptoma onda ste u opasnosti da postanete osoba s takvim problemom.

 Opčinjenost Opčinjeni ste kockanjem — želite da ponovo doživite iskustva koja ste imali, planirate sledeći poduhvat ili razmišljate kako da dođete do novca kojim biste se kockali.

Popustljivost Da biste dostigli željeno uzbuđenje, potrebno vam je da se kockate sa sve većom sumom novca.

Odvikavanje Nervozni ste i razdražljivi kada pokušavate da se manje kockate ili da potpuno prekinete.

Bežanje Kockate se da biste pobegli od problema ili da biste se oslobodili osećanja bespomoćnosti, krivice, zabrinutosti i depresije.

Nadoknađivanje Kada izgubite novac na kocki, često se vratite drugog dana kako biste nadoknadili taj gubitak. To ponašanje je poznato kao pokušavanje da se nadoknadi gubitak.

Laganje Lažete članove porodice, psihoterapeute i druge ne bi li prikrili koliko se u stvari kockate.

Gubljenje kontrole Uvek iznova pokušavate da prestanete s kockanjem, da ga kontrolišete ili smanjite.

Krivična dela Počinili ste krivično delo kao što je prevara, krađa ili pronevera da biste imali novca za kockanje.

Ugrožavanje značajnih odnosa s drugima Zbog kockanja ste ugrozili ili izgubili dragocene odnose s drugima, priliku za obrazovanje, karijeru ili posao.

Oslanjanje na druge Oslanjate se na druge da će vam dati novac da se izvučete iz očajne finansijske situacije do koje vas je dovelo kockanje.

[Izvor]

Izvor: National Opinion Research Center at the University of Chicago, Gemini Research, and The Lewin Group.

[Okvir/Slika na 7. strani]

Šta se stvarno krije iza reklamiranja lutrije

„Na reklamiranje lutrija... može se gledati kao na nešto što poučava moralnim vrednostima, jer poučava da je kockanje aktivnost koja deluje bezopasno ili čak korisno“, kažu istraživači sa Univerziteta Djuk, u Sjedinjenim Državama, u jednom izveštaju koji su podneli Nacionalnoj komisiji za proučavanje uticaja kockanja. Kako reklamiranje lutrije stvarno deluje na društvo? Izveštaj kaže: „Verovatno nije preterivanje ako se kaže da je poruka reklama za lutriju subverzivna — da sreća zavisi od izbora pravog broja. Ova izvrnuta ’obrazovna‘ strategija koju propagiraju agencije koje se bave lutrijom može imati kontraefekat tako što će se smanjenjem ekonomskog napretka na kraju smanjiti prihodi vlade. Naročito ako reklamiranje lutrije potkopava sklonost ka radu, štednji i ulaganju u obrazovanje i obuku, posledice će na kraju umanjiti rast produktivnosti. U svakom slučaju, očekivanje nekog čuda nije formula uspeha kojoj obično učimo svoju decu.“

[Okvir/Slika na 8. strani]

Svaka kuća kockarnica

Da ne bi trošile novac na gradnju novih kockarnica, kockarske organizacije sada postavljaju Web sajtove koji bilo koju kuću koja ima kompjuter povezan sa Internetom može pretvoriti u pravu pravcatu kockarnicu. Sredinom 1990-ih, na Internetu je bilo oko 25 kockarskih sajtova. Godine 2001. bilo ih je više od 1 200 i prihodi od kockanja na Internetu su se udvostručavali svake godine. Godine 1997. kockarski sajtovi su doneli zaradu od 350 miliona evra. Godine 1998. ta zarada je iznosila dodatnih 750 miliona evra. Kockarski sajtovi na Internetu su u 2000. ostvarili zaradu od 2,5 milijarde evra, a do 2003. „očekuje se da će ta cifra narasti na 7,4 milijarde“, kaže novinska agencija Rojters.

[Slika na 6. strani]

Problemi s kockanjem između ostalog ostavljaju porodice bez novca za hranu

[Slika na 7. strani]

Kockanje među mladima širi se alarmantnom brzinom

[Slika na 8. strani]

Deca kompulzivnih kockara su u većoj opasnosti da i sama imaju problem s kockanjem