Pogled u svet

Kišne šume

U Indiji je bilo poznato da kišne šume postoje samo u južnoj državi Kerali. Međutim, časopis Down to Earth iz Nju Delhija izveštava da je ekolog Samjadip Duta nedavno otkrio područje kišne šume površine 500 kvadratnih kilometara koje spaja severoistočne države Asam i Arunahal Pradeš. Šuma podržava veliku raznolikost divljih životinja — „32 vrste sisara i 260 vrsta ptica, uključujući i retke vrste kao što su slon, tigar i oblačasti leopard, petoprsti ljuskavac, usnati medved, jelen iz roda Cervus unicolor, crni holoci, gnjetao iz roda Lophura leucomelana, crno-beli kljunorošci i mandarinke“. Međutim, Down to Earth zapaža da međunarodna potražnja za šumskim proizvodima preti mnogim kišnim šumama. Neki ekolozi se plaše da, ako se zbog prekomerne potrošnje ovi proizvodi iscrpe, kišne šume se više neće čuvati već će se koristiti u poljoprivredne svrhe.

Tigrova rika

Zašto tigrova rika parališe ne samo druge životinje već, kako izgleda, i neke ljude? Londonski The Sunday Telegraph izveštava da su naučnici sa Instituta za istraživanje komunikacija u fauni iz Severne Karoline u SAD, „utvrdili da tigar ispušta niski ’infrazvuk‘, to jest režanje koje je toliko duboko da ga ljudi ne mogu čuti“. Novine objašnjavaju da ljudi mogu čuti samo zvuk frekvencije iznad 20 herca, ali kod tigra se „meša infrazvučno režanje od 18 herca i niže s rikom koju možemo čuti i, prema predsednici instituta Elizabeti fon Mugentaler, rezultat je da ljudi u stvari mogu osetiti tigrovu riku, što je osećaj koji momentalno parališe“. Čak su i dugogodišnji dreseri tigrova iskusili ovaj fenomen.

Omekšavanje eksplozivima

Kuvari obično omekšavaju žilavo meso tako što ga udaraju kulinarskim čekićem ili tako što mu dodaju prašak sa enzimima koji omekšavaju meso. Međutim, časopis New Scientist izveštava da istraživači iz Merilenda u SAD sprovode eksperimente u kojima meso omekšavaju jakim udarnim talasima. Istraživači stave meso na čeličnu ploču koja se nalazi na dnu plastične kante za smeće napunjene vodom. Zatim unutar kante izazovu eksploziju koja je jednaka eksploziji jedne četvrtine štapina dinamita. „Voda prenosi udarni talas kroz meso“, kaže izveštaj, „ali nesrećna kanta biva raznesena u paramparčad.“ Pored toga što omekšava meso, ovaj proces uništava bakterije, kao što je E. coli, koje mogu prouzrokovati trovanje hranom. Ipak, kao što zapaža Rendi Hafman sa američkog Instituta za meso: „Biće pravi izazov primeniti ovo rešenje u stvarnom životu.“

Brodovi šire bolesti

Londonski The Daily Telegraph kaže da „vodeni balast u brodovima širom sveta širi bolesti koje ugrožavaju ljude, životinje i biljni život“. Brodovi koriste vodeni balast kao stabilizator i izbacuju ga u more ili u luke u koje pristaju. Istraživači iz Smitsonijskog istraživačkog centra za prirodnu sredinu iz Merilenda u SAD, utvrdili su da vodeni balast koji nose prekookeanska plovila sadrži veliki broj bakterija i virusa. U planktonu iz balasta svih 15 brodova ispitanih u zalivu Česapik, bilo je bakterija koje prouzrokuju koleru. Na primer, u jednom litru balasta bilo je oko 830 miliona bakterija i 7 400 miliona virusa — što je šest do osam puta više u odnosu na broj drugih organizama.

Previše igračaka

Londonski The Sunday Times izveštava da „prema jednom novom istraživanju, deca, zbog toga što im se daje previše igračaka i igara, gube sposobnost da se igraju kako treba“. Istraživanje je delimično podstaknuto zabrinutošću koja vlada u Britaniji da „roditelji trajno menjaju detinjstvo tako što umesto da provode vreme sa svojom decom, oni im daju igračke i dozvoljavaju im da vreme provode u igri na kompjuteru ili gledajući TV“. Nakon proučavanja 3 000 mališana od tri do pet godina, profesorka Keti Silva sa Oksfordskog univerziteta je zaključila: „Mnogo igračaka zbunjuje decu, a kada su zbunjena, niti uče niti se igraju kako treba.“

 Depresija na radnom mestu

Londonski The Guardian izveštava da „zabrinutost, izgaranje i depresija... na radnom mestu izmiču kontroli“. Prema Međunarodnoj organizaciji rada pri UN, na svakih 10 radnika u Ujedinjenom Kraljevstvu dolaze 3 radnika koji imaju problema s mentalnim zdravljem, dok u Sjedinjenim Državama na svakih 10 radnika dolazi 1 koji pati od kliničke depresije. U Nemačkoj skoro 7 posto njih ode rano u penziju zbog depresije. Više od polovine radne snage u Finskoj pati od simptoma koji su povezani sa stresom. U Poljskoj je zabrinutost koja je rezultat sve veće stope nezaposlenosti u 1999. porasla za 50 posto, a porastao je i broj samoubistava. Izveštaj predviđa da će s daljnjim prelaskom na nove tehnologije i metode menadžmenta na radnom mestu, depresija dramatično rasti. Takođe upozorava da će „do 2020, stres i mentalni poremećaji prednjačiti u odnosu na saobraćajne nesreće, sidu i nasilje koji su osnovni uzroci gubitka radnog vremena“.

Sve veća cena kriminala

Londonski The Independent izveštava da „kriminal u Engleskoj i Velsu društvo godišnje košta 60 milijardi funti [85 milijardi dolara]“. Ovaj podatak, koji Ministarstvo unutrašnjih poslova opisuje kao umeren, predstavlja 6,7 posto ukupnog nacionalnog dohotka te zemlje. Ubistvo je daleko najskuplji zločin, jer u proseku zemlju košta više od milion funti [1,4 miliona dolara], dok svaki drugi ozbiljan zločin koji je povezan s nasiljem u proseku košta 19 000 funti [27 000 dolara]. Na prevaru i falsifikovanje odlazi skoro četvrtina svih troškova. Novine dodaju da ovi podaci ne uključuju „cenu straha od kriminala, uticaj na porodice žrtava, novac koji vlada troši na prevenciju kriminala... ili cenu naplate osiguranja“.

Korovi bolji od pesticida

Časopis New Scientist izveštava da poljoprivrednici na istoku Afrike koriste korov umesto pesticida da bi poboljšali svoje useve kukuruza. Poljoprivrednici u istočnoj Africi koji uzgajaju kukuruz bore se s dve ozbiljne štetočine. Jedna je Striga hermonthica, parazitska biljka koja godišnje uništi useve kukuruza u vrednosti od 10 milijardi dolara. Kenijski istraživač Zjadin Kan je otkrio da ova biljka ne raste kada se između redova kukuruza posadi korov zvani dezmodijum. Druga štetočina je larva insekta Chilo suppressalis, koja više godina proždire trećinu useva kukuruza. Međutim, Kan je otkrio da ove larve radije jedu domaći korov koji se naziva slonova trava. Sađenjem ovog korova u svoja polja, poljoprivrednici odmamljuju insekte od kukuruza. Lepljiva supstanca koju proizvodi ova trava hvata i ubija larve. „To je bolje od pesticida i mnogo je jeftinije“, kaže Kan. „I povećalo je prinos s farmi u istočnoj Africi za 60 do 70 posto.“

Arheologova prevara

Jedan od japanskih vrhunskih arheologa, koji je zbog svojih na izgled zapanjujućih otkrića bio nazivan veličanstveni kopač, snimljen je kako vara. Jedna video-kamera koju su postavile novine Mainichi Shimbun, snimila je arheologa kako na arheološkom nalazištu pre dolaska tima za iskopavanje zakopava kamene rukotvorine. Pošto nije mogao da pobije dokaz, arheolog je priznao da je zakopavao predmete iz sopstvene kolekcije. Sada se svi rezultati njegovog 30-godišnjeg rada ponovo razmatraju. Izdavači knjiga očekuju da će se zbog ovoga izvršiti revizija arheoloških referalnih dela i školskih udžbenika.

Nesreće koje se događaju deci

Prema jednoj studiji koju je u 26 zemalja sproveo Fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci (UNICEF), u najbogatijim zemljama sveta osnovni uzrok smrti kod dece jesu nesreće. Japanske novine Mainichi Daily News izveštavaju da su „u zemljama gde se vodila studija, povrede prouzrokovale skoro 40 posto smrtnih slučajeva kod dece između 1 i 14 godina“, što svake godine iznosi oko 20 000 smrtnih slučajeva. Faktori koji povećavaju verovatnoću da će se dete povrediti uključuju siromaštvo, samohrane roditelje koji sami odgajaju decu, velike porodice i roditelje koji zloupotrebljavaju drogu ili alkohol. UNICEF je podstakao da se pažnja pokloni „stvarima za koje je dokazano da čuvaju život: kacigama, ograničenjima brzine u gusto naseljenim područjima, bezbednosnim sedištima za dete u kolima, sigurnosnim pojasevima, sigurnosnim zatvaračima na lekovima tako da ih deca ne mogu otvoriti, detektorima dima u kućama i bezbednosnim merama na igralištima“.