Pogled u svet

Učiti istoriju religije?

U nedavnom istraživanju koje su sprovele novine Le Monde i časopis Notre Histoire samo su se 57 posto Francuza izjasnili da bi u državnim školama rado imali jedan kurs istorije religije. „Neverovatno, ali broj protivnika toga raste“, navodi Notre Histoire. „Iz ovoga se da videti podozrivost prema prozelitizmu, odnosno koncept školstva u kom religiju treba u potpunosti izbaciti.“ Paradoks je u tome što ogromna većina ipak misli da bi takvi kursevi unapređivali toleranciju među školarcima. Prema tom istraživanju, islam je s četiri miliona pristalica druga glavna religija u Francuskoj, odmah posle katolicizma, dok protestanti, Jevreji, budisti, pravoslavci i Jehovini svedoci takođe čine deo „raznolike religiozne slike“ ove zemlje.

Prenošenje zaraza

„Zarazne bolesti se mogu prenositi s jedne osobe na drugu jednostavno preko slavine ili telefonske slušalice“, kaže londonski The Guardian. Naučnici na Univerzitetu Arizona (Tuson, SAD), izvestili su da osoba s jakim nazebom koja izduva svoj nos, a zatim okrene slavinu može na njoj da ostavi „preko 1 000 virusa“. Mnogi od njih mogu da zaraze osobu koja nakon toga dira slavinu, naročito ako ona još dotakne usta, nos ili oči. Testovi na bakterije i bakterijske viruse pokazali su da su „slušalice prenele 39% bakterija i 66% virusa, dok je kod slavina taj odnos bio 28% i 34%“. Dodirivanje donje usne zaraženim prstom preneće više od trećine ovih patogenih agenasa. Bolesti prouzrokovane rota virusima i dijareja prouzrokovana salmonelom lako se na ovaj način prenose neopranim rukama.

Rešenje za najezdu skakavaca

„U Kini je pokrenuta čitava vojska od 700 000 specijalno obučenih pataka i kokošaka kako bi se zaustavila najveća najezda skakavaca u poslednjih 25 godina“, izveštava londonski The Daily Telegraph. Rojevi skakavaca su tokom leta 2000. godine uništili 1,6 miliona hektara useva na severu i istoku ove zemlje i 3,9 miliona hektara pašnjaka na dalekom zapadnom Sinkjangu. Patke i kokoške su izdresirane da na zvižduk počnu da traže i jedu insekte. Žao Senšven, zamenik šefa Odseka za uništavanje skakavaca i pacova u Sinkjangu, gde se ova živina dresira i koristi, objašnjava: „Poljoprivrednici znaju da kokoške vole da jedu skakavce, pa smo zato izvršili neke probe [i] ustanovili da patke pojedu više skakavaca od kokoški [čak 400 dnevno], da su po ružnom vremenu izdržljivije i da nisu plen orlova i lasica... Mi ih puštamo na pašnjake, duvamo u pištaljku i one jedu skakavce.“ Ova živina je deo programa u koji su uključeni i poljoprivredni avioni i mikroorganizmi koji ubijaju skakavce.

San nije luksuz

„Zbog nedovoljno sna ili poremećaja u spavanju, barem četvrtina stanovništva Južne Afrike funkcioniše upola snage“, navode južnoafričke novine The Natal Witness. Prema dr Džejmsu Masu koji istražuje spavanje, ono omogućuje mozgu da se napuni vitalnim neuroprenosnicima, tako da je za dobro pamćenje, kreativnost, rešavanje problema i sposobnost učenja neophodan dobar san. Posledice nedovoljnog sna su depresija, razdražljivost, uznemirenost, slabiji smisao za humor i društvene aktivnosti, smanjena koncentracija i pamćenje, slabija komunikativnost i sposobnost donošenja dobrih odluka, lakše upuštanje u rizike, niža produktivnost i slabiji kvalitet života. Kod osoba koje spavaju pet sati i manje takođe slabi otpornost na viruse. „Za najbolji učinak“, iznosi Mas, „jednu trećinu svog života moramo provesti u spavanju, što je otprilike osam sati svake noći.“

Korali u morskim dubinama

„U dubokim, mračnim, hladnim vodama severne Evrope otkriveni su koralni grebeni — i to gusto zbijeni s raznolikim morskim životom tipičnim  za njihove tropske ekvivalente“, izveštava kanadski National Post. U koralima živi na stotine vrsta, uključujući i sunđere, morske lepeze i „nebrojeno mnogo vrsta morskih crva, od kojih neke naučnici nikada nisu zapazili“. Bezbroj sićušnih životinja pronađeno je u uzorcima taloga s morskoga dna, „od kojih je nauci oko polovina bila nepoznata“, kaže Aleks Rodžers sa Okeanografskog centra pri Univerzitetu Sautempton u Ujedinjenom Kraljevstvu. „Moramo zaštititi ove grebene ne toliko zbog samih korala — oni žive posvuda u izdvojenim kolonijama — koliko zbog sredine koju pružaju drugim stvorenjima koja tamo žive.“ On procenjuje da u koralima obitava oko 900 vrsta. Takođe se pretpostavlja da korali pružaju dom „nekim mladim ribama koje su važne za trgovinu“, navodi ovaj časopis.

Raspad porodice u Britaniji

Britanija ima najveću stopu razvoda u Evropi, a još veću stopu raspada parova koji žive nevenčano. Jedan izveštaj o studiji pod pokroviteljstvom vlade, nazvan „Cena raspada porodice“, upozorava: „Glavni razlog što je dobrobit dece sve ugroženija jeste raspad porodice — naročito zajednice u kojoj majka i otac zajedno odgajaju dete.“ Direktna posledica toga je da poreski obveznik mora da izdvoji 11 funti nedeljno, međutim u indirektne troškove spadaju dodatni domovi koji su potrebni razdvojenim porodicama kao i šteta po sredinu. Iako ne želi da drži propoved o moralu, taj izveštaj navodi: „Verujemo da se kroz vekove brak pokazao kao najsigurnija osnova za stabilno društvo i odgoj dece.“

Maloletni slonovi-delinkventi

Zabeleženo je da su od 1991. godine u parku Šlušluvi-Mfolozi u Južnoj Africi, mladi mužjaci slonova odgovorni za smrt 36 nosoroga, navodi izveštaj iz African Wildlife, pod naslovom „Surla je iz raja izašla“. Kako se čini, ovi neobično agresivni adolescenti jesu siročad koja su u Nacionalnom parku Kruger ostavljena na životu tokom programa selekcije slonova za pogubljenje i kod kojih polni nagon nastaje mnogo godina ranije nego što je to obično. Istraživači veruju da je za njihovo zastranelo ponašanje krivo to što među njima ne postoji normalno društveno uređenje. Zato je iz Nacionalnog parka Kruger dovezeno deset matorih slonova kako bi zaveli disciplinu zloćudnoj mlađariji. Jedan drugi rezervat divljih životinja, gde je ovaj program uveden 1998, izvestio je da od tada nije bilo zabeleženih smrtnih slučajeva kod nosoroga.

Kineski terakota vojnici pod napadom

„Jedna od čuvenih turističkih atrakcija Kine, 2 000 godina stari terakota vojnici suočavaju se s novim neprijateljem“, izveštava londonski The Guardian. Od ukupno više od 8 000 vojnika, strelaca i konja u prirodnoj veličini, iskopanih u blizini carskog groba kineskog cara Ćin Šiuanga, izvan nekadašnje drevne prestonice Siana, preko 1 400 figura napadnuto je od četrdeset vrsta gljivica. Ova sjajna kolekcija koja je otkrivena 1974. a sada se nalazi u jednoj podzemnoj zasvođenoj prostoriji, u opasnosti je i zbog „ljudskog daha i telesne toplote skoro 4 300 posetilaca dnevno od čega bledi nekada jasna boja ovih figura“, navodi londonski The Times. Da bi se sprečilo širenje plesni na sve figure, gradske vlasti Siana obratile su se jednoj belgijskoj kompaniji specijalizovanoj za uklanjanje gljivica.

Zima — prijatelj ili neprijatelj?

Hladno i vlažno vreme ne mora biti štetno po vaše zdravlje, izveštava nemački zdravstveni bilten Apotheken Umschau. Naprotiv, redovna šetnja po zimskom vremenu može doprineti dobrom radu vašeg srca i krvotoka, i može ojačati celo telo, prema zdravstvenom klimatologu dr Anđeli Šu. Izgleda da čamljenje u zagrejanim prostorijama može biti uzrok što telo gubi svoju sposobnost adekvatnog prilagođavanja temperaturnim promenama. To, kako se smatra, može povećati podložnost infekcijama, malaksalost i glavoboljama. Međutim, ako se prekaljujete redovnim vežbanjem po „lošem“ vremenu, onda vaše telo može da bude manje osetljivo na hladnoću, a i povećava se njegova otpornost.