Pogled u svet

Oči koje čeznu za kiseonikom

Oči nekih koji nose kontaktna sočiva čeznu za kiseonikom, izveštava The Globe and Mail. „Vaskularizacija nastaje kada rožnjača [prozirni omotač oka] ne dobija neophodni kiseonik kroz površinski kontakt s vazduhom i da bi to nadoknadila počinje da širi krvne sudove.“ To može dovesti do slabljenja vida, pa čak i slepila. Dr Rejmond Stajn, šef oftalmologije u jednoj bolnici u Torontu, kaže da je „najgore kada pacijent ne vodi računa o svojim sočivima i kada ne dolazi na kontrolu“. Optometristi podstiču pacijente da se posavetuju s nekim stručnjakom za negu očiju kako bi se uverili da imaju kontaktna sočiva koja odgovaraju njihovim očima, i da se zatim drže preporučenog rasporeda za nošenje i uputstava za održavanje sočiva.

Brazilsko prijateljstvo u opadanju

Brazilci danas ređe sklapaju prijateljstva nego pre deset godina, izveštavaju novine O Globo. Prema stručnjaku za mentalno zdravlje Mariji Abigejl de Souza sa Univerziteta u Sao Paulu, faktori koji doprinose tome jesu žestoka konkurencija na tržištu rada, borba da se zadrži određen životni stil i sve manje slobodnog vremena. Sezar Vaskonselos de Souza, načelnik Adventističkog centra za zdrav život, iz Sao Paula, kaže: „Da bismo imali prave prijatelje, moramo deliti svoja osećanja, otvoriti svoje srce i izraziti i sreću i tugu, i ono što je teško i ono što je lako izreći. To zahteva vreme i produbljivanje emocionalnih veza. Većina ljudi bi volela da podeli svoja osećanja s drugima, ali se plaši da to uradi. Da bi izbegli opasnosti radije biraju površna prijateljstva.“

Žaljenje i depresija

Jedno ispitivanje muškaraca i žena koji imaju između 70 i 79 godina, pokazuje da su neke udovice i udovci čak dve godine posle smrti svog bračnog druga patili od jako izraženih simptoma depresije. Ispitanici su, na osnovu vremena koje je prošlo od smrti supružnika, podeljeni u šest grupa. I razgovori i pitanja bili su upotrebljeni da se procene simptomi depresije. Među ispitanicima trideset osam posto su bili muškarci, a šezdeset dva posto žene. Studija je utvrdila da je stopa depresije među nedavno ožalošćenima devet puta veća u odnosu na osobe koje su u braku, a koje nisu pretrpele sličan gubitak.

Zavisni od pornografije na Internetu

Istraživači su utvrdili da je „barem 200 000 korisnika Interneta zavisno od pornografskih sajtova, čet prostorija i drugog seksualnog materijala na Internetu“, izveštava The New York Times. Studiju su vodili psiholozi sa univerziteta Stanford i Duken, i među prvima su procenili broj „opsednutih sajberseksom“ na Internetu. Istraživači su rekli da su ove osobe posećivale pornografske Web sajtove više od 11 sati nedeljno. Ove novine su citirale istraživače kako kažu: „Ovo je skrivena opasnost po zdravlje javnosti strašno se brzo širi, delimično zato što je jako malo njih shvata kao takvu, to jest malo njih je uzima za ozbiljno.“

Sida opustošuje Afriku

Prema rečima generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, Kofi Anana, sida je prošle godine u Africi ubila više ljudi nego što je to rat. To uključuje ratove u Demokratskoj Republici Kongo, Sijera Leoneu, Angoli, Republici Kongo, Etiopiji, Somaliji, Eritreji i Sudanu. Od 36 miliona ljudi u svetu obolelih od side, skoro dve trećine živi u supsaharskoj Africi. Na Obali Slonovače svakog školskog dana sida ubije po jednog učitelja, a u Bocvani se prosečni životni vek skratio sa 70 godina na 41. Zimbabve očekuje da će do 2005. HIV i sida gutati 60 posto zdravstvenog budžeta i da će čak i to biti nedovoljno. U Malaviju i Zambiji, gde su stope infekcije jako visoke, izbegava se razgovor o sidi; a u Južnoj Africi oboleli se izbegavaju, izveštavaju londonske novine The Guardian. „Niko od nas još uvek nije počeo da shvata  potpuni uticaj ove strahote — uticaj na kvalitet života u Africi, njen ekonomski potencijal i njenu socijalnu i političku stabilnost“, kaže gospodin Anan.

Gradovi menjaju klimu

„Eksplozivan rast gradova prouzrokuje pojavu ’toplotnih ostrva‘ koja su tako vruća da stvaraju sopstvene meteorološke sisteme“, izveštava londonski The Times. Gradovi tokom dana akumuliraju toplotu i tokom noći je oslobađaju u atmosferu. Tako su temperature u gradovima kao što su Peking i Atlanta porasle za 5,5 stepeni Celzijusa ili još više. U zadnjih 19 godina Atlanta je izgubila 150 000 hektara površine s drvećem, a sada su tu izgrađeni putevi i zgrade. Širenje grada povećava zagađenje vazduha, izaziva oluje s grmljavinom van sezone i smanjuje fotosintetičku produktivnost obradive zemlje. Komentarišući o efektima ovih „toplotnih ostrva“, dr Mark Imhof, naučnik u Nacionalnoj upravi za aeronautiku i svemir, rekao je: „Opstanak ljudi zavisi od sposobnosti zemljišta da proizvodi hranu. Ako se mogućnost zemljišta da obavlja fotosintezu znatno smanji, onda se smanjuje i sposobnost planete da podržava ljudski život.“ U većini slučajeva, grad se širi prvenstveno na uštrb poljoprivrednog zemljišta.

Zagađenje okončava potražnju za kitovima

Zagađenje je postalo neočekivani saveznik u borbi da se spasu kitovi. Nedavna istraživanja su pokazala da su kitovi i delfini koji su uhvaćeni kod obala Japana jako zatrovani DDT-jem, dioksinom, višestruko hlorovanim difenilom i metilmerkurijem. Jedan test je pokazao da bi konzumiranje samo 50 grama mesa zatrovanog delfina moglo da predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje čoveka. Neki očekuju da će takve vesti ukinuti potražnju za mesom kitova.

Lotos koji „čisti samog sebe“

Zašto lotos, biljka koja se u istočnjačkim religijama dugo već smatra svetom, uvek izgleda tako čisto? Nemački naučnici sada tvrde da su pronašli odgovor na ovo pitanje koje već vekovima budi radoznalost biologa. „Odavno je poznato da su površine ove biljke vodootporne“, kažu naučnici V. Bartlot i K. Nojnhaus. „Ali njegova sposobnost da se sam čisti... bila je potpuno previđena.“ Kao što je objašnjeno u časopisu The Sunday Times of India, „kapljice vode koje se kotrljaju niz list lotosa odnose čestice prljavštine i tako savršeno čiste površinu“. To nije zbog toga što je površina glatka. Kada se gleda pod mikroskopom, površina lista je hrapava od „kvržica, nabora i ispupčenja“, sa ’izbočenim ili kupolastim oblikom što omogućuje da voda sklizne‘. Sem toga postoji i uticaj hidrofobičnih, to jest vodozazirućih voštanih kristaloida kojima je biljka obložena. Istraživači kažu da ovaj „efekat lotosa“ drastično smanjuje prianjanje vode i čestica prljavštine, i dodaju da biljka može obnavljati vosak čak i u veoma nepovoljnim sredinama. Ovo, kažu oni, prirodnu efikasnost lotosa čini daleko superiornijom od vodootpornih boja ili deterdženata za pranje koje su ljudi napravili.

Pitka?

Jedna studija Svetskog fonda za prirodu (WWF) upozorava da se „moraju preduzeti preventivne mere“ pre nego što kvalitet vode u Francuskoj dostigne „tačku s koje nema povratka“. Prema WWF, francuske podvodne i površinske vode su zagađene pesticidima i nitratima. Zagađivanje nitratom prvenstveno se događa kada svinjsko i stajsko đubrivo dospe u zalihe vode. Izveštaj kaže da se „izmet od osam miliona svinja u regiji Britanije može uporediti sa otpadom koji pravi jedan grad od 24 miliona stanovnika, a koji nema nikakav sistem za preradu otpadaka“! Štaviše, WWF kaže da „obilno korišćenje đubriva za poljoprivredu velikih razmera“ takođe zagađuje zalihe vode nitratima. Sem toga, obilno korišćenje pesticida u proizvodnji kukuruza dovelo je do porasta nivoa pesticida za preko 40 posto od utvrđenih standarda. U svom izveštaju WWF preporučuje da se ponovo naprave vlažna područja i podignu šumoviti nasipi koji bi služili kao prirodni filteri.