Da li je mudro investirati u akcije?

„Rekordan broj učesnika na tržištu [akcija]“ (Newsweek od 5. jula 1999).

RING klasične berze efekata izgleda kao neki haotični vašar. Tajanstveni (za autsajdere) pokreti ruku, munjevito smenjivanje šifrovanih poruka na telegrafu i brokeri s ringa koji viču kako bi nadjačali ovo komešanje.

Međutim, mnogi koje je nekada zbunjivala efektna berza, danas investiraju u akcije. Zašto? Jedna stvar je što investitori sada putem Interneta imaju momentalan pristup vestima iz oblasti finansija, savetima za investiranje i berzanskim trgovcima. Pol Farel, glavni i odgovorni urednik lista Wall Street News, piše: „Sajber prostor za investitore jeste novi teren za [individualne investitore], nova zlatna žila, prostor gde će sami donositi odluke, gde će imati mogućnost da budu finansijski nezavisni i da od kuće obavljaju posao.“

S druge strane, neki finansijski savetnici su zabrinuti zbog oduševljenja mnogih koji bi da investiraju na tržište o kojem jako malo znaju. Jedan investicioni diler koji ima preko 38 godina iskustva u baratanju hartijama od vrednosti, rekao je za Probudite se!: „Sve više ljudi koji trguju na berzi efekata jesu špekulanti, a ne investitori. Neki bi to mogli nazvati investiranje, međutim oni ništa ne znaju o kompaniji [čije deonice] kupuju i prodaju.“

Koje faktore treba da odvagnete pre nego što uložite novac? Pošto trgovina deonicama podrazumeva određenu meru rizika, da li se ona može smatrati kockanjem? Kao prvo, hajde da osmotrimo kako berza efekata funkcioniše.

’Deo kolača‘

Kompanijama je potreban kapital, to jest uloženi novac, da bi uspešno funkcionisale. Kada je neka kompanija uspešna i potreban joj je veliki kapital, njeno rukovodstvo može odlučiti da deo svojih deonica ponudi javnosti. Jedan vodič za berzu prikazuje to ovako: „Akcije su komadi akcionarskog kolača. Kada kupite akcije, to jest deonice, tada posedujete deo dotične kompanije.“

Kao što se na pijaci kupci i prodavci susreću i obavljaju posao, slično tome i berza efekata predstavlja tržište za one koji kupuju i prodaju akcije. Pre nego što je nastalo takvo tržište, brokeri su trgovali akcijama u kafanama i pokraj puta. Tako je i poslovanje ispod jednog stabla platana u ulici Vol Strit 68 dovelo do formiranja Njujorške berze. a Sada berze efekata postoje u mnogim zemljama. Svakog radnog dana, u bilo koje vreme, negde u svetu proradi neka efektna berza.

Da bi prodao odnosno kupio akcije, investitor obično otvara jedan račun, pronalazi brokera i izdaje nalog. Danas se nalozi za plasman akcija mogu uručiti  putem telefona, Interneta ili lično. Broker onda treba da izvrši nalog u ime investitora. Ukoliko se akcijama trguje na klasičnom trgovinskom ringu, udruženje brokera upućuje jednog svog neposrednog berzanskog brokera da kupi ili proda akcije za dotičnog investitora. Nedavnih godina neke berze su prešle na potpuno elektronski sistem trgovanja, gde se nakon što broker dobije nalog, trgovina može obaviti dok lupiš dlanom o dlan. Zatim se promet beleži u berzanski kurs — a to su trenutne cene i poslovni detalji prikazani na elektronskom berzovnom telegrafu.

Cena po kojoj se akcije kupuju odnosno prodaju obično je određena konkurentskom ponudom, kao što je slučaj na aukciji. Poslovne informacije, prihodi kompanije kao i budući izgledi nekog poslovnog poduhvata takođe mogu uticati na cenu akcija. Investitori se nadaju da će akcije kupiti po niskoj ceni, a onda nakon skoka njihove vrednosti prodavati svoje deonice i zaraditi na njima. Jedan deo kompanijine zarade može se raspodeliti između akcionara kao dividenda. Neki ljudi kupuju akcije kao dugoročnu investiciju; drugi redovno trguju akcijama u nadi da će profitirati kad cene akcija za kratko vreme naglo skoče.

Iako se trgovanje akcijama već tradicionalno obavlja putem telefona, onlajn trgovanje (kupovanje i prodavanje akcija putem Interneta) postaje sve popularnije. The Financial Post izveštava da je broj izvršenih onlajn trgovanja u Sjedinjenim Državama „porastao sa 100 000 na dan u 1996, na skoro 500 000 do kraja juna [1999], gde je skoro 16 posto sveg trgovanja obavljeno elektronskim putem“. U Švedskoj je oko 20 posto celokupnog obrta akcija u 1999. izvršeno putem Interneta.

Mudro investirajte

Na izgled jednostavno onlajn trgovanje akcijama i pristup informacijama koje su ranije posedovali samo brokeri i profesionalni trgovci, navela je mnoge samostalne investitore da se okušaju u ovakvom trgovanju, svakodnevno kupujući i prodajući akcije. Neki su ostavili unosnu karijeru i potpuno se posvetili ovome. Zašto? „Jasno je u čemu je draž“, objašnjava časopis Money. „Nema šefova, potpuna kontrola nad tim kada i kako trgujete i mogućnost — ili se barem tako čini — da se mnogo zaradi.“ Jedan 35-godišnjak koji je napustio posao s godišnjom zaradom od 200 000 dolara, da bi od kuće trgovao akcijama, citiran je gde kaže: „Na koji drugi način bi izbegao popis, radnike, plaćanje zakupa; samo tap-tap-tap po tastaturi i zarađuješ za život?“

Stručnjaci upozoravaju da trgovanje akcijama nije tako lako kao što može izgledati nekom novom investitoru. Jedan psihijatar koji se specijalizirao na temu stresa u trgovini, primećuje: „Bavljenje trgovinom naoko izgleda lako, ali ja bih rekao da je to najteži način da se lako dođe do dolara.“ Beskrajan dotok finansijskih vesti i saveta dovodi do neželjenih pojava. Ranije citirani Pol Farel navodi: „Neumoljivi priliv informacija koje brzinom svetlosti obasipaju samostalnog učesnika i institucionog trgovca — ima veliki psihološki uticaj: gubitak kontrole nad sobom, frustriranost, stres.“

Zamka može biti i preterana samouverenost. Finansijski kolumnista Džejn Brajant Kvin upozorava na opasne stavove trgovaca: „Ti misliš da pošto si na kormilu — odnosno za mišem — ništa loše ne može da ti se desi. Uvek ćeš na vreme  moći intervenisati.“ Ona dodaje: „Pristup informacijama koje koriste profesionalci navodi nas da na sebe počnemo gledati kao na profesionalce.“ Bez obzira na veliki publicitet koji se daje pričama o investitorima koji su se preko noći obogatili na berzi efekata, trgovina akcijama neminovno je povezana s rizicima. Neki investitori su veoma uspešni. Neki dožive značajne gubitke.

Investicioni savetnici podstiču potencijalne investitore da pre nego što odaberu akcije neke firme prvo osmotre izveštaje o njenom ranijem poslovanju i buduće izglede, potražnju za njenim proizvodima, konkurenciju i nekoliko drugih faktora. Ove informacije su obično dostupne preko maklera i finansijskih institucija. Mnogi investitori se pre nego što kupe akcije posavetuju s finansijskim planerima. b Time što investitor uzima u obzir ranije poslovanje kompanije, on zasigurava i to da se njegov novac neće koristiti za projekte koji se kose s etičkim merilima. (Vidite Probudite se! od 8. februara 1962, strane 21-3 /engl./.)

Akcionarska lutrija?

S obzirom na rizike investiranja na berzi efekata, da li je kupovina akcija isto što i kockanje? U gotovo svaku novčanu investiciju uključen je rizik. Neki ljudi kupuju nekretnine, ne znajući da li će vrednost imovine s vremenom porasti ili opasti. Drugi svoj novac deponuju u banci, uzdajući se da će njihova ušteđevina biti na sigurnom. Iako je berza efekata mnogo složenija, jednostavno rečeno, onaj ko uloži u akcije kupuje deonice neke kompanije u nadi da će to preduzeće uspešno poslovati i da će vrednost akcija porasti.

Ovo investiranje se razlikuje od kockanja zato što akcionar kupuje deo kompanije. Te deonice se mogu prodati drugoj osobi ili se čuvati u nadi da će njihova vrednost rasti. Ovo se ne može reći za osobu koja ulaže novac u kockarnici ili u nekoj igri na sreću. Kockar nastoji da predvidi neizvestan ishod, a da pri tome ne uzima u obzir kolike su šanse, kao i da dobije ulog onih koji su izgubili.

Koliko rizika investitor sme da prihvati? To je stvar pojedinca. Naravno, bilo bi nesmotreno da u neku investiciju osoba uloži više novca nego što je spremna da izgubi.

Uravnotežen stav prema novcu

U želji da podmire svoje trenutne i buduće potrebe, neki odluče da budu investitori na berzi efekata. U ovoj odluci važni su motivi. Ranije pomenuta Džejn Brajant Kvin navodi: „Zavist prema onom ko se lako obogatio može u nama kao investitorima probuditi najgore instinkte.“ Ove reči izgleda ponavljaju savet koji je pre skoro 2 000 godina jedan mladić dobio u jednom pismu: „Oni koji su odlučili da se obogate padaju u iskušenje i zamku i u mnoge bezumne i štetne želje, koje guraju ljude u uništenje i propast. Jer je ljubav prema novcu koren svih štetnih stvari, i težeći za tom ljubavlju neki su odvučeni od vere i proboli su sebe mnogim bolima“ (1. Timoteju 6:9, 10).

Kako će neko uložiti novac jeste njegova stvar. Kada investitora vode ispravne misli i stav kojim pokazuje da je zadovoljan životnim sredstvima, onda on odnosno ona novčane interese drži na mestu koje im pripada, ne zanemarujući porodične odgovornosti i duhovne potrebe.

[Fusnote]