MNOGO se govori o nedostatku sveštenika u hrišćanstvu danas, ali teško da među njima postoji oskudica religioznih titula. Neke su titule jednostavne; druge su pretenciozne. Sledi nekoliko primera:

• Sveštenik: „Velečasni.“

• Anglikanski biskup: „Uzvišeni Gospodin Biskup.“

• Rimokatolički biskup (u Italiji): „Njegova Ekscelencija, Presvetli i Preuzvišeni Monsinjor.“

• Kardinal: „Njegova Eminencija.“

• Papa: „Najsvetiji Otac.“

Titule „velečasni“ i „biskup“ toliko su vremena u upotrebi da većini članova crkve ne vređaju uši. Ali, dopušta li Biblija takve titule?

U King James Version, izraz „velečasni“ pojavljuje se samo jednom, u Psalmu 111:9, koji kaže: „Sveto je i velečasno njegovo ime.“ Čije ime? Sledeći stih kaže: „Strah GOSPODOV početak je mudrosti“ (Psalam 111:10). U jednom katoličkom prevodu, ova dva odlomka glase: „Sveto i strahopoštovanja vredno njegovo ime. Koren mudrosti strah je od Jahve [Jehove]“ (The New Jerusalem Bible). Dakle, prema Božjoj reči, božanski strah, ili velečasnost, pripada isključivo Jehovi, Svemoćnom. Da li je zato ispravno dati ga ljudima?

„Ko episkopstva želi, lepu službu želi“, napisao je Pavle Timoteju (1. Timoteju 3:1, Dimitrije Stefanović). Međutim, prema The New Jerusalem Bible, taj stih glasi: „Želeti biti predsedavajući starešina jeste želeti plemenit zadatak.“ Na rane hrišćane s odgovornim dužnostima ukazivalo se sa „starešine“ i „nadglednici“. Da li su se ti izrazi koristili kao titule? Ne. Takve ljude nikada nisu nazivali „Biskup Petar“ ili „Starešina Jakov“. To je razlog zbog koga zreli hrišćanski muževi među Jehovinim svedocima koji služe skupštini kao starešine nikada ne upotrebljavaju izraz „starešina“ kao titulu. Izrazi „starešina“ i „nadglednik“ (biskup) primenjuju se na one koji zauzimaju položaj autoriteta i odgovornosti. Izrazi takođe opisuju kvalifikacije muževa koji su imenovani i posao koji izvršavaju.

Šta je sa titulom „kardinal“? Nalazi li se ona u Bibliji?  Ne. Nema je ni u jednom prevodu. U stvari, Rimokatolička crkva priznaje da ta titula nije biblijska. New Catholic Encyclopedia objašnjava: „Reč je izvedena iz latinske reči cardo koja znači ’šarka‘, a prema rečima Pape Eugena IV, ’kao što se kućna vrata okreću na svojim šarkama, tako i na kardinalstvu počiva i nalazi podršku Apostolska Stolica, vrata cele Crkve.‘“ Ovaj nas priručnik takođe obaveštava da „kardinali uživaju prednost da im se direktno obraća sa ’Eminencijo‘“. Njihov im status dozvoljava da nose crveni talar i crveni šešir. Da li su apostoli imali te ’prednosti‘? Biblija odgovara ne.

Treba li da se članovi sveštenstva nazivaju gospodinom? Anglikanskim se biskupima obraća sa „gospodin“. Katoličkim prelatima često se obraća sa „monsinjor“, što znači „moj Gospodin“. U nekim zemljama, propovednicima Holandske reformisane crkve obraća se sa domini, titula koja je izvedena iz latinske reči dominus, a znači „gospodin“. Ali, Isus je poučio svoje učenike: „Znate da vladari narodni gospodare nad njima... Među vama da ne bude tako!“ (Matej 20:25, 26, DS). Osim toga, apostol Petar je napisao: „Ne kao da vladate onima koji su vam u deo povereni, nego budite ugledi stadu!“ (1. Petrova 5:3). Jednom prilikom kad je Isus ponizno oprao noge svojih apostola, rekao im je: „Vi mene zovete Učiteljem i Gospodom, i pravo kažete, jer to i jesam“ (Jovan 13:13). Da li je ispravno da ljudi upotrebljavaju religioznu titulu koja pripada Bogu i njegovom Sinu?

Da li je religiozna titula „otac“ ispravna? Rimokatolici i Anglikanci upotrebljavaju je u velikoj meri. „Padre“, što znači „otac“, takođe se upotrebljava u velikoj meri. Ali, Isus je poučavao svoje učenike: „I ocem ne zovite nikoga na zemlji, jer je samo jedan Otac vaš, onaj koji je na nebesima“ (Matej 23:9). The New English Bible kaže slično: „Ne zovite nijednog čoveka na zemlji ’ocem‘.“ Zašto sveštenici i njihovi sledbenici nisu poslušni ovoj zapovesti Gospoda Isusa Hrista?

Rimskom papi obično se obraća sa „Sveti Oče“. Ali, njegovo italijansko osoblje često mu se obraća sa Santisimo Padre, što znači „Najsvetiji Oče“. ’Sveti Otac‘ je titula koja se pojavljuje samo jednom u Bibliji (Jovan 17:11). To je isključiva titula Vrhovnog Bića. Da li je pravo da se stvorenjima, koja su zemaljska i nesavršena, obraća tom titulom?

Molimo vas pročitajte i zapazite kontekst Mateja 23:1-12. Isus počinje govoriti o farisejima, koji su bili istaknuta sekta judaizma. Oni su bili legalisti, borci za pridržavanje svakog detalja Mojsijevog zakona. Voleli su da se oblače i ponašaju tako da bi privukli pažnju na sebe. Njihova religija bila je religija razmetanja — njihov stil odeće, njihova glavna mesta kod obrokâ, njihova prednja sedišta u sinagogama i njihove titule časti. Čak su zahtevali veće poštovanje od onog koje se davalo roditeljima. Želeli su da ih nazivaju ocem. Međutim, Isus pokazuje da su svi njegovi sledbenici jednaki kao Božja deca. Bilo koja titula koja ukazuje na suprotno, oholo je prisvajanje nečega što pripada Bogu. Isus zato zabranjuje upotrebu reči „otac“ kao titule časti u religioznom smislu. Isus insistira da njegovi sledbenici imaju samo jednog Oca u veri, Jehovu.

Zar nije sasvim jasno da mnogi sveštenici stoje na ’svetom tlu‘ koje je rezervisano za Boga i njegovog Sina, i da se mnogo velečasnosti skreće sa njih na nesavršene ljude? Pravi hrišćani danas izbegavaju upotrebljavanje laskavih religioznih titula, i izbegavaju praksu podizanja ljudi na crkvene pijedestale. Među Jehovinim svedocima jedini oblik obraćanja propovednicima je „brat“ (2. Petrova 3:15). To je u skladu s onim što je Isus rekao: „Svi ste braća!“ (Matej 23:8).