Zabluda: Bog je uveo sabat kada je počinuo sedmog dana.

 Činjenica: Biblija kaže: „Bog je blagoslovio sedmi dan i posvetio ga, jer je tog dana počinuo od svih svojih dela. Tako je Bog stvorio sve što je nameravao da načini“ (Postanak 2:3). U ovom stihu nije navedena zapovest, već ono što je Bog radio sedmog stvaralačkog dana. U Bibliji se nigde ne spominje držanje sabatnog počinka pre Mojsijevog vremena.

 Zabluda: Izraelci su bili pod sabatnim zakonom pre nego što su dobili Mojsijev zakon.

 Činjenica: Mojsije je rekao Izraelcima: „Jehova, naš Bog, sklopio je s nama savez na Horivu“, to jest na području gore Sinaj. Ovaj savez je obuhvatao i sabatni zakon (Ponovljeni zakoni 5:2, 12). Sabat je za Izraelce bio nešto novo. Bog im je rekao da će ih sabat podsećati da su oslobođeni iz Egipta. Da li bi to bio slučaj da su Izraelci još u Egiptu bili pod nekim sabatnim zakonom? (Ponovljeni zakoni 5:15). Zašto im je rečeno da ne skupljaju manu sedmog dana? (Izlazak 16:25-30). I zašto nisu znali da reše slučaj kada je prvi put prekršen sabatni zakon? (Brojevi 15:32-36).

 Zabluda: Sabat je večni savez i zato još uvek važi.

 Činjenica: Neki biblijski prevodi ukazuju na sabat kao na ’zavet večni‘ (Izlazak 31:16, Daničić–Karadžić). Međutim, hebrejska reč prevedena kao „večni“ takođe može značiti „koji traje u nedogledno vreme“, ali ne obavezno zauvek. Na primer, Biblija koristi isti izraz kada govori o izraelskom sveštenstvu, koje je Bog ukinuo pre oko 2000 godina (Izlazak 40:15; Jevrejima 7:11, 12).

 Zabluda: Hrišćani treba da drže sabat, zato što je to činio i Isus.

 Činjenica: Isus je držao sabat zato što je bio Judejac, pa je rođenjem bio obavezan da se drži Mojsijevog zakona (Galatima 4:4). Nakon njegove smrti, Savez zakona, koji obuhvata i sabat, prestao je da važi (Kološanima 2:13, 14).

 Zabluda: Apostol Pavle je držao sabat kao hrišćanin.

 Činjenica: Pavle je išao u sinagoge na sabat, ali ne da bi ga zajedno s Judejcima držao (Dela apostolska 13:14; 17:1-3; 18:4). On je propovedao dobru vest po sinagogama, pošto se prema tadašnjem običaju u sinagogu mogao pozvati govornik koji bi se obratio svim okupljenima (Dela apostolska 13:15, 32). Pavle je propovedao svakog dana, a ne samo na sabat (Dela apostolska 17:17).

 Zabluda: Hrišćanski sabat pada u nedelju.

 Činjenica: U Bibliji nigde ne piše da hrišćani treba da se odmaraju i da obožavaju Boga nedeljom, to jest prvog dana u sedmici. Za prve hrišćane, nedelja je bila radni dan kao i svaki drugi. U delu International Standard Bible Encyclopedia navodi se: „Nedelja je tek u IV veku počela da poprima karakteristike sabata, kada je [rimski paganski imperator] Konstantin doneo odluku da određene poslove ne treba raditi u nedelju.“ a

 Kako onda objasniti biblijske stihove koji naizgled ukazuju na nedelju kao na poseban dan? Biblija kaže da su se apostol Pavle i drugi suvernici okupili na obrok prvog dana u sedmici, to jest u nedelju, ali to je bilo logično jer je Pavle sledećeg dana nameravao da ode (Dela apostolska 20:7). Slično tome, nekim skupštinama je bilo rečeno da svakog prvog dana u sedmici, to jest u nedelju, odvoje nešto novca za pomoć drugima, ali to je bio samo praktičan predlog za bolje raspolaganje novcem. Odvojeni novac je trebalo da čuvaju kod kuće, a ne da ga nose u skupštinu (1. Korinćanima 16:1, 2).