Sveto pismo ne kaže kada je Bog tačno počeo da stvara svemir niti koliko dugo je to trajalo. Ono samo kaže: „U početku, Bog je stvorio nebo i zemlju“ (Postanak 1:1). U njemu se ne precizira kada je bio taj „početak“. Međutim, sled događaja zabeleženih u Postanku ukazuje na to da je svemir nastao pre nego što je započelo šest razdoblja stvaranja koje Sveto pismo naziva „danima“.

•  Da li se šest dana stvaranja odnosi na doslovne dane od 24 sata?

•  Šta se događalo tokom šest dana stvaranja?

•  Da li je zapis iz Postanka naučno tačan?

•  Kada su stvoreni Sunce, Mesec i zvezde?

•  Koliko je Zemlja stara prema onome što kaže Sveto pismo?

 Ne. U zavisnosti od konteksta, u Svetom pismu reč „dan“ može ukazivati na vremenski period različite dužine. Na primer, u Postanku 2:4 reč „dan“ odnosi se na ceo period stvaranja.

 Bog je Zemlju koja je bila „prazna i pusta“ pretvorio u planetu pogodnu za život (Postanak 1:2). Zatim je stvorio živi svet na zemlji. Sveto pismo opisuje šta je stvoreno tokom tih šest dana stvaranja, to jest razdoblja, i kojim redosledom:

•  1. dan: Bog je učinio da svetlost prodre do zemljine površine, nakon čega je usledilo smenjivanje dana i noći (Postanak 1:3-5).

•  2. dan: Bog je razdvojio vode na površini zemlje od voda iznad njene površine, to jest načinio je prostor između njih (Postanak 1:6-8).

•  3. dan: Bog je učinio da se pojavi suvo tlo. Stvorio je i biljni svet (Postanak 1:9-13).

•  4. dan: Bog je učinio da se Sunce, Mesec i zvezde jasno vide sa zemljine površine (Postanak 1:14-19).

•  5. dan: Bog je stvorio živi svet pod vodom i stvorenja koja lete (Postanak 1:20-23).

•  6. dan: Bog je stvorio kopnene životinje i ljude (Postanak 1:24-31).

 Nakon šestog dana stvaranja, Bog je počeo da se odmara od svojih dela, to jest prestao je da stvara (Postanak 2:1, 2).

 Biblijski zapis o stvaranju sveta nije neka detaljna naučna analiza. U njemu je stvaranje opisano tako da su čak i čitaoci u biblijska vremena lako mogli razumeti kako je teklo stvaranje sveta. Biblijski zapis nije u suprotnosti sa naučnim činjenicama. Astrofizičar Robert Džastrou je napisao: „Detalji se razlikuju, ali su suštinski elementi u astronomskim izveštajima i biblijskim zapisima iz Postanka isti: lanac događaja koji je vodio do čoveka započeo je iznenada i naglo u određenom trenutku.“

 Sunce, Mesec i zvezde su stvoreni „u početku“, to jest onda kada je Bog stvorio „nebo“ (Postanak 1:1). Međutim, njihova svetlost očigledno nije dopirala do zemlje jer je atmosfera koja ju je obavijala bila veoma gusta (Postanak 1:2). Dakle, iako je difuzna svetlost bila vidljiva prvog dana, izvor te svetlosti se još uvek nije mogao raspoznati. Atmosfera se četvrtog dana očigledno razbistrila. Sveto pismo kaže da su sunce, mesec i zvezde tada počeli da „obasjavaju zemlju“, čime je po svemu sudeći opisano kako su izgledali posmatraču sa zemlje (Postanak 1:17).

 Sveto pismo ne govori o tome koliko je Zemlja stara. Postanak 1:1 jednostavno kaže da je svemir, što uključuje i našu planetu, imao početak. Ova izjava nije u suprotnosti ni sa naučnim principima ni sa naučnim procenama o starosti naše planete.