Жена из Индије по имену Собхаге је 2005. остала удовица. Она и њен муж су имали леп брак и он се добро бринуо о њој и њиховој трогодишњој ћерки Мегани. Али од његове смрти Собхаге је једва састављала крај са крајем.

 Додатно јој је отежавало то како су се други опходили према њој. Њена породица је одједном на њу и њену ћерку почела да гледа као на просјаке и често су јој говорили да су им само на терету. Покушала је да пронађе утеху у локалној цркви, али и тамо су је људи гледали с висине јер је била сиромашна. Хтела је да нађе неки посао да би финансијски била независна, али колико год се трудила, ништа није могла да нађе.

 Она каже: „Била сам толико очајна да сам одлучила да извршим самоубиство. Али пошто сам знала да би моја ћерка лоше прошла ако би остала без мене, одлучила сам да нам обема одузмем живот.“ Тако је Собхаге, осећајући се безвредно и невољено, отишла да купи отров.

 Док се Собхаге враћала кући возом, жена по имену Елизабет, која је Јеховин сведок, пришла јој је и почела да разговара са њом. Собхаге јој је рекла да нема посао и Елизабет се понудила да јој помогне у тражењу посла. Успут јој је споменула да је кренула код једне жене са којом проучава Библију. Собхаге је то изненадило јер је била у многим црквама, али никада није чула да неко проучава Библију. Зато ју је Елизабет позвала код себе да јој покаже како изгледа библијски курс.

 Собхаге није одустала од свог плана. Али пошто је Мегана у том тренутку била код рођака, одлучила је да је причека док и она не буде ту.

 У међувремену је Собхаге отишла код Елизабет и она ју је срдачно примила. Показала јој је књигу Шта Библија заиста научава? и Собхаге је привукао наслов поглавља који гласи „Има ли живота после смрти?“ То ју је занимало јер је недавно изгубила мужа. И тако су њих две почеле да проучавају Библију.

 Елизабет је позвала Собхаге на конгрес следећег викенда и Собхаге је дошла. Конгрес јој је толико подигао дух да је пожелела да постане Јеховин сведок. А када се вратила кући, добила је понуду за посао.

 Собхаге је наставила да проучава Библију и више није желела да оконча живот, јер је имала за шта да живи. Касније се крстила, а крстила се и њена ћерка Мегана. Сада су обе стални пионири, а Мегана сарађује с једним преводилачким одељењем у Индији.

 Собхаге и њена ћерка су захвалне што је Елизабет пришла Собхаге у возу, понудила јој помоћ и пренела истину. Презахвалне су и Јехови. Мегана каже: „Одавно бисмо биле мртве да тог дана истина није дошла до нас. Сада смо пресрећне. Моја мама и ја једва чекамо дан када ћемо опет загрлити тату и рећи му ко је Јехова и како нам је спасао живот.“