Европски суд за људска права је 24. маја 2016. потврдио право на слободу вероисповести верским мањинама у Турској. Пресуда се тицала строге примене закона о планирању и изградњи којим је онемогућено Јеховиним сведоцима да своје Дворане Краљевства региструју као „места за обављање верске службе“.

Европски суд наводи да турски закон о планирању и изградњи дозвољава да велики објекти буду признати као „места за обављање верске службе“, али не и мањи објекти који одговарају потребама мањих верских заједница. Као последица тога, Турска је непотребно ускратила право Јеховиним сведоцима да слободно исповедају веру и на тај начин прекршила члан 9 Европске конвенције о људским правима. * У пресуди се наводи да су власти искористиле закон о планирању и изградњи да би „наметнуле круте, чак ограничавајуће, захтеве за исповедање [вере] мањим деноминацијама, међу којима су и Јеховини сведоци“.

Јеховини сведоци су призната верска заједница у Турској и већ годинама покушавају да у складу са законом о планирању и изградњи региструју своје Дворане Краљевства као „места за обављање верске службе“. Међутим, турске власти упорно одбијају њихове захтеве. Пошто Сведоци не могу да удовоље захтевима закона о планирању и изградњи, свих 25 места на којима се састају под сталном су претњом да буду затворена и запечаћена јер нису у складу са овим законом. Власти су од августа 2003. у више наврата затварале и запечатиле Дворане Краљевства у Мерсину и Акчају. У округу Каршијака у Измирском вилајету, власти су одбиле да региструју Дворану Краљевства као „место за обављање верске службе“. Пресуда Европског суда од 24. маја односила се на Дворане Краљевства у Мерсину и Измиру.

Пре 2003, турски закон о планирању и изградњи који се тицао верских објеката био је првенствено написан за потребе градње џамија. Тада су власти прећутно допуштале Сведоцима да се састају у приватним објектима. Међутим, да би своје законе усагласила са европским стандардима равноправности и слободе вероисповести, Турска је 2013. допунила Закон о планирању и изградњи бр. 3194. Између осталог, у закону је реч „џамија“ замењена изразом „место за обављање верске службе“ и од локалних општина се захтевало да обезбеде земљиште за верске објекте.

У теорији, ове измене закона би требало да омогуће мањим, немуслиманским верским заједницама да граде и поседују верске објекте. Међутим, у пракси је другачије јер закон о планирању и изградњи прописује минималну површину објекта која одговара великом броју верника и изглед грађевине који је уобичајен за муслиманске верске објекте.

Осим тога, општинске власти нису предвиделе земљиште за мање верске објекте и систематски одбијају захтеве Јеховиних сведока за промену намене земљишта. Када Сведоци улажу жалбе на такве пресуде, виши судови и административне власти строго примењују закон о планирању и изградњи и одбијају да признају Дворане Краљевства Јеховиних сведока као „места за обављање верске службе“.

У Мерсину и Акчају општинске власти су круто примениле нови закон и затвориле Дворане Краљевства јер нису регистроване као „места за обављање верске службе“. Када су Сведоци затражили друга места на којима би могли да одржавају своје верске састанке, власти су их обавестиле да не постоје места која су намењена за то.

Таква ситуација влада у целој Турској. Тиме се онемогућава Јеховиним сведоцима и другим немуслиманским верским заједницама које имају мањи број верника да икада остваре право да њихови верски објекти буду регистровани. Тренутно је 27 општина широм Турске одбило свих 46 покушаја Јеховиних сведока да региструју своја места састајања. Због тога они не могу да искористе повластице на које имају право регистровани верски објекти, попут повластица за плаћање пореза, струје или воде.

Пре него што су се обратили Европском суду, Јеховини сведоци су искористили све правне могућности које су им стајале на располагању у Турској. Државни савет, највиши управни трибунал, никада није одобрио захтев Јеховиних сведока да њихове Дворане Краљевства буду законски признате као места за обављање верске службе у складу са законом о планирању и изградњи, а чак је и поништио повољне пресуде основног суда.

Због тога су Јеховини сведоци 2010. и 2012. поднели две тужбе Европском суду за људска права, тражећи да тај суд размотри да ли је Турска прекршила Европску конвенцију о људским правима. Позивајући се на утврђене преседане, Европски суд је подвукао да закон о планирању и изградњи мора омогућити мањим верским заједницама да поседују верске објекте.

Европски суд је запазио да „мале верске заједнице попут Јеховиних сведока не могу удовољити законом прописаним критеријумима за поседовање одговарајућег места за обављање верске службе“. Европски суд је закључио: „Домаћи судови нису узели у обзир специфичне потребе мањих верских заједница [...] С обзиром на мали број верника, Јеховиним сведоцима није потребна грађевина одређеног изгледа, већ једноставна просторија у којој би могли да обављају своју верску службу, да се састају и поучавају својим веровањима.“

Пресуда потврђује да је Турска нарушила верску слободу Јеховиних сведока тиме што је одбила да региструје Дворане Краљевства као „места за обављање верске службе“. Ахмет Јорулмаз, председник верске заједнице Јеховиних сведока у Турској, изјавио је: „Веома смо задовољни пресудом Европског суда. Надамо се да ће турске власти наше постојеће Дворане Краљевства сада регистровати као верске објекте, као и да ће наложити општинским властима да примењују закон о планирању и изградњи на начин који би нам у будућности омогућио да имамо нове верске објекте. Применом ове пресуде, Турска ће направити још један позитиван корак ка потпуној заштити права на слободу вероисповести.“

Током претходне деценије, правни положај Јеховиних сведока у Турској се постепено побољшавао. Турске власти су 2007, након 70 година одбијања, коначно регистровале верску заједницу Јеховиних сведока.

Јеховиним сведоцима је драго што Турска предузима кораке како би својим грађанима засигурала право на слободу вероисповести. Надају се да ће недавна пресуда Европског суда подстаћи Турску да подржи право на слободу вероисповести коју гарантују и турски Устав и међународни закони. Сведоци с нестрпљењем очекују да Турска примени пресуду Европског суда тако што ће регистровати њихових 25 Дворана Краљевства као „места за обављање верске службе“ и тако што ће им дозволити да и у будућности поседују верске објекте који су им потребни.