У десет недавно донетих одлука, Савет УН за људска права (Савет) позвао је туркменистанске власти да испуне своје обавезе и да заштите људска права својих грађана. * У одлукама које су донете 2015. и 2016. стајало је да власти морају да престану да кажњавају оне који улажу приговор савести и да своје законе морају да усагласе са Међународним пактом о грађанским и политичким правима, који је потписао и Туркменистан.

Одлуке Савета заснивале су се на жалбама које су у септембру 2012. упутили десеторица Сведока који су били осуђени због приговора савести на војну службу. Деветорица су била затворена у веома лошим условима и навели су да су трпели батине и да се са њима поступало на понижавајућ начин. Поред тога, морали су да подносе екстремне температуре у прљавим и претрпаним ћелијама, а били су изложени и заразним болестима.

У свим одлукама Савета закључено је да је Туркменистан нарушио „права на слободу мисли, савести и вероисповести“ ових људи. У случајевима деветорице Сведока који су били затворени, Савет је рекао да се Туркменистан није „према њима опходио хумано и није поштовао њихово достојанство“ и да „их је изложио окрутном, нехуманом и понижавајућем поступању или кажњавању“.

Савет је наложио влади Туркменистана да Сведоцима избрише кривичне досијее, на одговарајући начин надокнади штету и да измени законе како би омогућила „поштовање права на приговор савести“. Овај савет је такође наложио влади да непристрасно и темељно истражи тврдње о нехуманом поступању и да казни све одговорне.

Још петорица Сведока су 2013. уложили жалбе Савету због кажњавања за улагање приговора савести. Њихови адвокати очекују да ће и те одлуке бити попут претходних десет.

Једна одлука Савета, донета 15. јула 2016, тицала се Навруза Насирлајева. Када је у априлу 2009, са 18 година први пут добио позив за служење војног рока, властима је образложио да му савест не дозвољава да прихвати војну службу. Међутим, рекао је да је спреман да служи у цивилној служби. Касније је оптужен за избегавање војне обавезе и осуђен на две године затвора у Сејдију. У затвору је с времена на време био затваран у самицу и маскирани затворски чувари су га жестоко тукли.

У јануару 2012, месец дана након изласка из затвора, господин Насирлајев је поново добио позив за војну службу. Поново је изјавио да је спреман да обавља цивилну службу, али опет је осуђен по истом основу и кажњен са још две године „затвора са строгим режимом“ где владају очајни услови. Као и претходног пута, стражари су га жестоко тукли и присиљавали су га да обавља понижавајуће послове.

Породица господина Насирлајева је такође патила. Кратко након што је Савет проследио његову жалбу властима Туркменистана, полицајци су упали у породични дом у Дашховузу где су малтретирали чланове његове породице и њихове госте у знак одмазде поводом жалбе.

Иако је господин Насирлајев пуштен из затвора у мају 2014, он и даље трпи последице затварања. Савет је навео да је он био озбиљно злостављан и да је два пута осуђен и кажњен за „исто чврсто уверење донето на основу савести“. Савет је закључио: „Одбијање [господина Насирлајева] да буде регрутован произлази из његових верских убеђења [...] и због тога донета пресуда представља кршење слободе мисли, савести и вероисповести.“

У једном претходном извештају о људским правима у Туркменистану из 2012, Савет је наложио властима да „престану да прогоне све оне који због савести одбијају да обављају војну службу и да ослободе оне који се тренутно налазе на одслужењу затворских казни“. Власти Туркменистана су делимично поступиле по томе тако што су у фебруару 2015. ослободиле последњег Сведока затвореног због приговора савести. Од тада, нико од Сведока није осуђен на казну затвора због приговора савести на војну службу.

Међутим, тиме што прогоне и кажњавају оне који улажу приговор савести, туркменистанске власти настављају са кршењем међународних споразума којима се штите људска права.

• Од краја 2014, власти су Сведоке који су уложили приговор савести кажњавале извршењем на заради. То значи да они морају да држави плаћају 20 процената од своје плате у периоду од једне до две године. Тренутно су двојица Јеховиних сведока кажњена на овај начин.

• У другим случајевима, власти су вршиле огроман притисак на оне који су уложили приговор савести како би их присилили да се одрекну својих уверења.

На пример, 16. јуна 2016, начелник полиције и двојица представника Војног комесаријата отишли су у дом Артура Јангибајева, Сведока који је поднео молбу за цивилну службу. Одвели су га у канцеларију јавног тужиоца, где су на њега вршили огроман психолошки притисак, тако да је био принуђен да напише писмо којим повлачи своју раније поднету молбу. Касније је господин Јангибајев уложио жалбу због присиле и након три недеље притвора, пуштен је уз две године условне казне. *

Осим што неправедно поступа према онима који улажу приговор савести, Туркменистан ограничава и кажњава верске активности. У извештају Комитета УН против тортуре од јануара 2017, затражено је од власти Туркменистана „да се побрину да се одмах покрену објективне истраге [...] догађаја од маја 2015. када је у притвору наводно мучен Јеховин сведок Бахрам Хемдемов [и] догађај од јула 2014, када је Мансур Машарипов, Јеховин сведок ухапшен, сурово пребијан и присилно задржан у рехабилитационом центру за лечење наркоманије“. Господин Машарипов је у међувремену ослобођен након што је провео годину дана у затвору. Ни господин Хемдемов, који је осуђен због наводних незаконитих верских активности ни господин Машарипов, који је затворен на основу лажних оптужби због својих верских активности, нису криви.

Јеховини сведоци у Туркменистану надају се да ће власти ускоро предузети кораке како би решиле ова питања у корист слободе вероисповести и савести. Тиме ће показати да поштују људе који се држе своје савести и да желе да поправе своју репутацију када је у питању поштовање људских права.