Дана 29. октобра 2015, трочлано апелационо веће Окружног суда у Ошу потврдило је ослобађајућу пресуду за две Јеховине сведокиње, Оксану Корјакину и њену мајку, Надежду Сергиенко. Тужилац их је лажно оптужио да су на превару узеле новац од становника Оша док су проповедале.

Полиција је на основу лажних оптужби у марту 2013. ухапсила Оксану Корјакину и Надежду Сергиенко. Ове две жене су пружиле чврсте доказе да су невине, а то су потврдили и очевици. Па ипак, кривична истрага је настављена и Градски суд у Ошу је Оксани и Надежди одредио кућни притвор до суђења.

Градски суд у Ошу је касније закључио да је истрага против Оксане и Надежде била незаконита и да су инспектори починили „бројне пропусте у законској процедури за истрагу кривичног дела“. На пример, прошло је четири месеца пре него што су инспектори испитали место где је наводно почињен прекршај. Осим тога, нису прикупили материјалне доказе повезане са оптужбама. Такође су озбиљно прекршили процедуру током идентификовања оптужених, због чега су ти резултати касније проглашени неважећим. Током истраге и суђења, наводне жртве су више пута мењале свој исказ.

Судија је закључио да су те наводне жртве имале предрасуде према Јеховиним сведоцима и да су инспектори малтретирали Оксану и Надежду зато што „припадају верској заједници Јеховиних сведока“. На пример, ове две Сведокиње су биле оптужене за изнуђивање новца. Али када је полиција неколико месеци касније претресала њихове домове, документација је показала да су заправо тражили такозвану забрањену верску литературу. Нису ништа пронашли.

Док су биле у кућном притвору пре суђења, Оксана и Надежда нису смеле да напусте Ош без дозволе локалних власти. Имале су одређено време када нису смеле да напуштају кућу, што је обема стварало много потешкоћа. Више од две године, Оксана и Надежда су у одређено време морале бити код куће, што је ограничавало њихове дневне активности и исповедање вере.

Поред тога, Надежда је имала потешкоћа да добије посао јер је њен пасош задржан у полицији. Једном приликом, када јој је позлило, није могла да оде у болницу јер би тиме прекршила кућни притвор. Оксана је морала да тражи дозволу судије да би са својим мужем могла да отпутује из Оша. Она и њен супруг су били под великим стресом и провели су многе бесане ноћи бринући се како ће се овај случај завршити.

Градски суд у Ошу је 7. октобра 2014. ослободио Оксану и Надежду свих оптужби због „недостатка доказа“. Међутим, тужилац је више пута улагао жалбу, због чега случај није био закључен још годину дана. То је продужило њихов кућни притвор до саслушања на апелационом суду у октобру 2015.

Дана 29. октобра 2015, трочлано апелационо веће Окружног суда у Ошу потврдило је ранију пресуду. Апелациони суд је пресудио да „наводи [тужиоца] у жалби нису доказани на суду“. Апелациони суд је потврдио ослобађајућу пресуду у случају Оксане и Надежде и наложио да им се одмах укине кућни притвор. Надаље, суд је закључио да Оксана и Надежда имају право на новчану одштету за све губитке настале током незаконите истраге и суђења.

Оксана је рекла: „Моја мајка и ја смо пресрећне што нас је суд ослободио оптужби и што више нећемо бити у кућном притвору. Радујемо се што ћемо од сада имати нормалан живот, што ћемо проводити време са породицом и пријатељима и слободно исповедати своју веру.“

Оксана, Надежда и други Сведоци у Киргизији захвални су тамошњим судовима што су заступали закон и што су разумели да су неки званичници у Ошу показали да имају предрасуде. Сведоци се надају да ће ова одлука навести локалне власти да им признају право на слободу вероисповести које им гарантује Устав и да ће законски регистровати Јеховине сведоке на југу Киргизије.