Хришћани верују да је Исус умро за грехе човечанства (1. Петрова 3:18). Ипак, за спасење је потребно више од тога да само верујемо да је Исус Спаситељ. Демони такође знају да је Исус Син Божји, али они неће бити спасени, већ их чека уништење (Лука 4:41; Јудина 6).

•  Шта треба да радим да бих био спасен?

•  Шта је „Молитва грешника“?

•  Како је настала „Молитва грешника“?

•   Морате веровати да је Исус жртвовао свој живот за наше грехе (Дела апостолска 16:30, 31; 1. Јованова 2:2). То значи да верујете да је Исус био стварна особа и да је све оно о чему Свето писмо говори истина.

•   Упознајте се са Светим писмом (2. Тимотеју 3:15). Оно каже да су апостол Павле и Сила рекли једном затворском чувару: „Веруј у Господа Исуса и бићеш спасен.“ Затим су му „објавили Јеховину a реч“ (Дела апостолска 16:31, 32). Из тога сазнајемо да тај затворски чувар није могао да поверује у Исуса пре него што је стекао знање о основним библијским учењима. Требало је да га добро упозна на основу онога што Свето писмо каже о њему (1. Тимотеју 2:3, 4).

•   Покајте се (Дела апостолска 3:19). Особа која се каје осећа дубоку жалост због свих лоших ствари и поступака које је чинила у прошлости. Када престане да чини оно што Бог не воли и када буде чинила „дела која доликују покајању“, и други ће моћи да виде да се истински покајала (Дела апостолска 26:20).

•   Крстите се (Матеј 28:19). Исус је рекао да ће сви они који постану његови ученици бити крштени. Затворски чувар ког смо раније споменули такође се крстио (Дела апостолска 16:33). Слично томе, након што је апостол Петар мноштву људи објавио истину о Исусу, „крстили [су се] они који су свим срцем прихватили оно што је говорио“ (Дела апостолска 2:40, 41).

•   Живите у складу са Исусовим учењима (Јеврејима 5:9). Они који се „држе свега“ што је Исус заповедио својим начином живота показују да су његови ученици (Матеј 28:20). Осим што слушају реч, они је и извршавају (Јаковљева 1:22).

•   Истрајте до краја (Марко 13:13). Исусовим ученицима је „потребна истрајност“ да би били спасени (Јеврејима 10:36). На пример, апостол Павле се чврсто држао Исусових учења и био је одан Богу од првог дана када је постао хришћанин па све до своје смрти (1. Коринћанима 9:27).

 У неким религијама постоје специфичне молитве, попут „Молитве грешника“ и „Молитве за спасење“. У тим молитвама људи обично признају да су грешили и кажу да верују да је Исус умро за њихове грехе. Такође позивају Исуса у своје срце и моле га да постане део њиховог живота. Али Свето писмо не наводи такве молитве нити препоручује да се понавља нека напамет научена молитва.

 Неки људи верују да након што изговоре „Молитву грешника“ могу бити сигурни да ће добити вечно спасење. Али ниједна молитва није гаранција за спасење. Будући да смо несавршени, и даље ћемо грешити (1. Јованова 1:8). Зато је Исус учио своје следбенике да се увек изнова моле за опроштај греха (Лука 11:2, 4). Поред тога, неки хришћани су престали да служе Богу и тако су лишили себе могућности да живе вечно (Јеврејима 6:4-6; 2. Петрова 2:20, 21).

 Историчари имају различита гледишта о томе како је настала „Молитва грешника“. Неки кажу да се са том традицијом започело током протестантске реформације (која је започела 1517). Други верују да су овакве молитве састављене током религиозних покрета који су настали у 18. и 19. веку. Било како било, изговарање таквих молитви нема потпору у Светом писму. Оно заправо каже да молитве не треба механички изговарати.