Вршњачко насиље није нимало безазлена ствар. Једна студија спроведена у Великој Британији показала је да преко 40 посто самоубистава младих, објављених у медијима, има везе с малтретирањем.

 У књизи Насиље у школама, од професора др Драгана Попадића стоји: „У нашем језику, не постоји реч чије се значење потпуно поклапа са значењем речи bullying. Та реч се на српски обично преводи као силеџијство, злостављање, малтретирање или [вршњачко] насиље.“ Оно се не односи само на физичке нападе. Може укључивати и следеће:

•   Вербалне нападе. „Девојке могу речима да те разбију“, каже 20-годишња Селена. „Никада нећу заборавити како су ме називале и шта су ми све говориле. Због њих сам се осећала јадно, одбачено и потпуно безвредно. Лакше бих поднела неку дословну модрицу.“

•   Одбацивање из друштва. „Моје другарице су почеле да ме избегавају“, каже 18-годишња Хејли. „За време ужине би се рашириле за столом тако да је изгледало да за мене нема места. Целу годину сам плакала и јела сама.“

•   Електронско насиље (сајбер булинг). „Довољно је само неколико откуцаја на тастатури“, каже 14-годишњи Данијел, „да би се уништио нечији добар глас, па чак и живот. Можда звучи као претеривање, али стварно се може десити!“ Електронско насиље обухвата и слање понижавајућих фотографија и порука преко мобилних телефона.

 Постоји неколико уобичајених разлога за вршњачко насиље.

•   Можда су и они доживели малтретирање. „Било ми је мука да ме други у школи газе и понижавају и зато сам ја почео да малтретирам друге да бих се уклопио“, признаје Антонио. „Касније сам схватио колико је то било погрешно.“

•   Лош пример у породици. „Често се млади насилници понашају [...] онако како виде да се понашају њихови родитељи, старија браћа или сестре и остали чланови породице“, пише Џеј Макгро у својој књизи Life Strategies for Dealing With Bullies.

•   Постављају се као јачи, а у ствари су несигурни. „Насилни млади само су споља доминантни, а то је заправо маска иза које се крије дубока повређеност и осећај мање вредности“, запажа Барбара Колоросо у својој књизи The Bully, the Bullied, and the Bystander.

•   Млади који се издвајају из друштва. Млади који имају проблем да се уклопе у друштво често се одвајају и постају лак плен за силеџије.

•   Млади који по нечему „штрче“. Неки млади су мета силеџија због свог изгледа, расе, религије, па чак и неке врсте инвалидности ​– због свега по чему се разликују од других.

•   Несигурни млади. Насилници могу да осете када неко не мисли добро о себи. Такви су често најлакша мета, пошто се вероватно неће успротивити.

•   Игнориши. „Насилници желе да виде да су успели да те сломе“, каже девојка по имену Каћа. „Ако не реагујеш, ниси им више занимљив.“ У Библији стоји добар савет: „Ко је мудар остаје миран до краја“​ (Пословице 29:11).

•   Немој се светити. Освета ће повећати проблем, а не решити га. Послушај шта Библија каже: „Никоме не враћајте зло за зло“ ​(Римљанима 12:17; Пословице 24:19).

•   Клони се невоље. Колико год је могуће избегавај кавгаџије и ситуације где може доћи до насиља ​(Пословице 22:3).

•   Изненади својом реакцијом. Библија мудро каже: „Благ одговор смирује гнев“ ​(Пословице 15:1).

•   Користи хумор. Ако те неки насилник задиркује због дебљине, могао би једноставно слегнути раменима и рећи: „Изгледа бих стварно могао да скинем коју килу!“

•   Немој се расправљати. „Ћутањем показујеш да си зрео и јачи од онога ко те малтретира“, каже 19-годишња Нина. „То доказује да умеш да се савладаш, за разлику од насилника“.

•   Ради на свом самопоуздању. „Насилници осете кад си напет“, каже девојка по имену Рита, „и могу то искористити да ти до краја сруше самопоуздање.“

•   Повери се. Према једном истраживању, више од половине оних који су електронским путем били малтретирани нису ником рекли шта им се дешава. Могући разлози? Страх од понижења (поготово код момака) или страх од освете. Али запамти, ћутање силеџијама иде на руку. Први корак ка окончању ноћне море јесте да их пријавиш.