„Зато се понизите под Божју моћну руку, да би вас он узвисио кад буде време. А притом све своје бриге баците на њега, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:6, 7, превод Нови свет).

 „Понизите се дакле под силну руку Божију, да вас повиси кад дође вријеме. Све своје бриге баците нањ, јер се он брине за вас“ (1. Петрова 5:6, 7, Даничић–Караџић).

 Апостол Петар је овим речима подстакао своје сувернике да у молитви Богу кажу шта их мучи и с каквим проблемима се суочавају и уверио их да ће их Бог саслушати. Бог воли понизне људе и богато ће их наградити.

 „Понизите [се] под Божју моћну руку.“ У Библији се Божја рука често односи на његову моћ да нас спасе и заштити (Излазак 3:19; Поновљени закони 26:8; Јездра 8:22). Да би се хришћани понизили под Божју руку, треба да се ослоне на њега. Они морају да буду свесни својих граница и тога да не могу сами да се изборе са недаћама (Пословице 3:5, 6; Филипљанима 4:13). Уверени су да ће им Бог помоћи у право време и на најбољи начин (Исаија 41:10).

 „Да би вас он узвисио кад буде време.“ Они који истрају у кушњама могу бити сигурни да ће их Бог узвисити, то јест наградити. Осим тога, Бог неће дозволити да те кушње бесконачно дуго трају, нити да буду неиздрживе (1. Коринћанима 10:13). Баш напротив, ако хришћанин истрајно буде чинио добро, Бог ће га наградити „кад дође време“ (Галатима 6:9).

 „А притом све своје бриге баците на њега, јер се он брине за вас.“ Хришћанин баца своје бриге на Бога тако што му се понизно моли. У једном библијском приручнику пише: „Израз бацити подразумева напор, а он је увек свестан.“ Након што хришћанин баци своје бриге на Бога, он осећа олакшање и „Божји мир“ (Филипљанима 4:6, 7). Може бити сигуран да Бог жели да му помогне јер се брине за њега, а и има моћ да то учини (Псалам 37:5; 55:22).

 Петим поглављем се завршава прва посланица коју је апостол Петар написао својим суверницима (1. Петрова 1:1). Хришћанима је тада, као и дан-данас, много тога стварало бриге и отежавало да остану верни Богу (1. Петрова 1:6, 7). Свестан тога кроз шта су пролазили, апостол Петар им је с пуно љубави написао охрабрујуће писмо између 62. и 64. н. е. (1. Петрова 5:12).

 На крају своје посланице, Петар пише хришћанима који су због своје вере прогоњени и подсећа их на нешто што ће их охрабрити. Наиме, каже им да могу бити сигурни да ако остану понизни и ослањају се на Бога, он ће им помоћи да остану чврсти у вери (1. Петрова 5:5-10). Петрове речи храбре и хришћане који су данас прогоњени због своје вере.

 У овом видеу налази се кратак преглед Прве Петрове посланице.