Прави пријатељи су поуздани и вредни нашег поверења. Попут рођене браће и сестара, они су верни и брижни нарочито кад пролазимо кроз неки тежак период.

 „Прави пријатељ воли у свако доба.“ Овај део стиха се може превести и као: „Пријатељи увек показују љубав“. Хебрејска реч за „љубав“ која се овде користи не односи се само на пуку емоцију према некоме. То је несебична љубав која се показује делима (1. Коринћанима 13:4-7). Пријатељи који тако воле један другога остају заједно и кад је њихово пријатељство на испиту – на пример, када дође до неког неспоразума или кад неко од њих има неке проблеме. Поред тога, спремни су да опросте једни другима грешке (Пословице 10:12). Нису завидни када њиховом пријатељу иде добро у животу, већ су срећни због њега (Римљанима 12:15).

 „Прави пријатељ [...] у невољи постаје брат.“ Овај део пословице се заснива на чињеници да браћа и сестре могу бити јако блиски. Зато кад чинимо све што је у нашој моћи за пријатеља који пролази кроз неки тежак период, тада поступамо као да смо му најрођенији. Такво пријатељство ништа не може ослабити, него је оно све јаче због све веће љубави и поштовања.

 Књига Пословица пуна је мудрих мисли у виду сажетих изјава које наводе читаоца на размишљање. Већи део ове књиге написао је краљ Соломон. Он је писао стилом који је био типичан за хебрејску поезију. У тој поезији нема риме, већ се користе паралелне или пак супротне мисли тако што се једна мисао надовезује на другу или се ставља насупрот њој. Стих из Пословица 17:17 је пример паралелизма где други део стиха проширује први. С друге стране, стих из Пословица 18:24 је пример мисли супротног значења и он гласи: „Има људи који су спремни да униште свог друга, али има и пријатеља приврженијих од брата.“

 Када је писао Пословице 17:17, Соломон је можда имао на уму блиско пријатељство између свог оца Давида и Јонатана, сина краља Саула (1. Самуилова 13:16; 18:1; 19:1-3; 20:30-34, 41, 42; 23:16-18). Иако Давид и Јонатан нису били у сродству, били су ближи од рођене браће. Јонатан је чак ризиковао живот за свог пријатеља. a

 „Пријатељ воли у свако доба, а и брат се за невољу рађа“ (Нови српски превод).

 „У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи“ (Даничић–Караџић).

 „Пријатељ у свако време љуби, а у невољи се братом показује“ (Бакотић).

 У овом видеу се налази кратак преглед Пословица.