У ЈЕДНОМ истраживању које је недавно спроведено, више од 800 младих особа различитих вероисповести било је упитано да ли верују да Исус услишава молитве. Преко 60 посто њих је одговорило потврдно. Међутим, једна девојка је у упитнику прецртала Исусово име и уместо њега написала „Бог“.

Шта бисте ви рекли? Да ли молитве треба да упућујемо Исусу или Богу? * Да бисмо добили одговор на то питање, најпре осмотримо шта је Исус рекао својим ученицима о томе како треба да се моле.

Исусове поуке и његов пример показују нам коме треба да се молимо.

ЊЕГОВЕ ПОУКЕ. Када га је један ученик замолио: „Господе, научи нас да се молимо“, Исус му је рекао: „Кад се молите, реците: ’Оче‘“ (Лука 11:1, 2). Исус је и у чувеној Проповеди на гори истакао важност молитве, рекавши: „Помоли [се] свом Оцу.“ Своје слушаоце је уверио у следеће: „Бог, ваш Отац, зна шта вам треба и пре него што га замолите“ (Матеј 6:6, 8). Последње ноћи коју је провео на земљи, Исус је рекао ученицима: „Што год замолите Оца у моје име, даће вам“ (Јован 16:23). Дакле, Исус нас је поучио да се молимо његовом и нашем Оцу, Јехови Богу (Јован 20:17).

ЊЕГОВ ПРИМЕР. Сам Исус се молио онако како је учио друге да се моле: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље“ (Лука 10:21). Једном другом приликом, „Исус је подигао очи према небу и рекао: ’Оче, хвала ти што си ме услишио‘“ (Јован 11:41). На самрти се молио: „Оче, у твоје руке поверавам свој дух“ (Лука 23:46). Молитве које је Исус упућивао свом небеском Оцу — „Господару неба и земље“ — представљају пример који треба следити (Матеј 11:25; 26:41, 42; 1. Јованова 2:6). Да ли су и први хришћани то тако разумели?

Само неколико седмица након Исусовог повратка на небо, противници су већ узнемиравали његове ученике и претили им (Дела апостолска 4:18). Наравно, ученици су се тада молили за помоћ — али коме? „Једнодушно су се обратили Богу“, молећи га да им и даље помаже „по имену [свог] светог слуге Исуса“ (Дела апостолска 4:24, 30). То показује да су се они молили управо онако како их је Исус поучио — Богу, а не њему.

Годинама касније, апостол Павле је једном приликом споменуо како су се он и његови сарадници молили. Обраћајући се сухришћанима, рекао је: „Захваљујемо Богу, Оцу нашег Господа Исуса Христа, увек кад се молимо за вас“ (Колошанима 1:3). Такође је написао: „Увек за све захваљујте нашем Богу и Оцу у име нашег Господа Исуса Христа“ (Ефешанима 5:20). Из ових речи  можемо разумети да је Павле подстицао друге да се моле свом „Богу и Оцу“, али, наравно, у Исусово име (Колошанима 3:17).

Попут првих хришћана, и ми можемо показати своју љубав према Исусу тако што ћемо применити оно што је рекао о молитви (Јован 14:15). Ако се молимо нашем небеском Оцу — и ником другом — следеће речи из Псалма 116:1, 2 за нас ће имати још већу снагу: „Љубав се у мени буди, јер Јехова чује глас мој [...] Призиваћу га у све дане живота свога.“ *