’Ако Бог зна све, па и моје мисли и потребе, зашто треба да се молим?‘, можда се питате. То је добро питање. Зар Исус није рекао да Бог „зна шта вам треба и пре него што га замолите“? (Матеј 6:8). То је разумео и Давид, краљ древног Израела, па је написао: „Још нема ни речи на језику моме, а ти их, Јехова, већ све знаш“ (Псалам 139:4). Зашто онда треба да се обраћамо Богу? Да бисмо добили одговор, осмотримо шта Библија каже о молитви. *

Иако Библија каже да Јехова Бог * зна све, она такође показује да он не сакупља само чињенице о својим слугама (Псалам 139:6; Римљанима 11:33). Његово безгранично памћење није попут меморије компјутера у који се само складиште подаци. Заправо, Бог је веома заинтересован за наше најдубље мисли јер жели да му се приближимо (Псалам 139:23, 24; Јаковљева 4:8). Зато нас Исус подстиче да се молимо, иако његов Отац добро зна шта нам је неопходно (Матеј 6:6-8). Што више откривамо своје мисли Створитељу, осећамо већу блискост с њим.

Понекад можда не знамо шта да кажемо у молитви. У таквим ситуацијама, Бог разуме како се осећамо, иако ми то не умемо да изразимо. Он савршено добро зна шта нам је потребно у тим околностима и то нам и пружа (Римљанима 8:26, 27; Ефешанима 3:20). Када запажамо како Бог делује у нашем животу, иако то није увек тако очигледно, то нас зближава с њим.

Библија нас уверава да Свемоћни Бог одговара на молитве својих верних слугу. Такође се наводе разлози због којих он не слуша неке молитве. На пример, у време када је у древном Израелу насиље било веома раширено, Бог је упутио свог пророка Исаију да каже народу: „Многе молитве изговарате, али ја их не слушам, јер су вам руке пуне крви“ (Исаија 1:15). Јасно је да они који се не обазиру на Божје законе или се моле са неисправним мотивима не могу очекивати да ће их Бог услишити (Пословице 28:9; Јаковљева 4:3).

С друге стране, Библија каже: „Шта год да молимо у складу с његовом вољом, он нас чује“ (1. Јованова 5:14). Да ли то значи да ће Бог својим слугама одмах услишити сваку молбу? Наравно да не. Осмотримо пример апостола Павла, који је три пута преклињао Бога да уклони његов „трн у телу“ (2. Коринћанима 12:7, 8). Павле је можда имао хроничну болест очију. Сигурно му није било лако! Он је од Бога добио моћ да лечи друге и чак је ускрснуо једног младића, али себи није могао да помогне (Дела апостолска 19:11, 12; 20:9, 10). Иако му Бог није одговорио онако како је желео, овај верни апостол је са захвалношћу прихватио одговор који је добио (2. Коринћанима 12:9, 10).

Истина је да су молитве неких библијских личности биле услишене на чудесан начин (2. Краљевима 20:1-7). Али то су били изузеци, чак и за то доба. Неким Божјим слугама је било тешко када им се чинило да Бог не одговара на њихове молитве. Краљ Давид је питао Бога: „Докле ћеш ме, Јехова, заборављати? Зар заувек?“ (Псалам 13:1). Међутим, када је Давид схватио колико га је пута Јехова избавио из невоље, ојачао је своје поверење у њега. У истој молитви, Давид је рекао и следеће: „Ја се у твоју милост уздам“ (Псалам 13:5). Као и Давид, Божје слуге данас морају да истрају у молитви док не добију његов одговор (Римљанима 12:12).

Бог нам пружа оно што нам је стварно потребно.

Брижни родитељи с добрим разлогом неће својој деци увек давати оно што траже и онда када то траже. Слично томе, Бог неће увек одговорити на наше молбе онако како ми мислимо да треба и онда кад ми то очекујемо. Али можемо бити уверени да ће нам наш Створитељ, као брижан отац, пружити оно што нам је стварно потребно, у право време и на прави начин (Лука 11:11-13).

Божји одговор на молитву није увек тако очигледан.

Шта ако се молимо да се реши неки наш проблем? Да ли треба да закључимо да нам Јехова није одговорио на молитву зато што се није десило никакво чудо? Напротив, било би мудрије да размислимо да ли је Бог услишио нашу молитву на мање очигледан начин. На пример, можда је неки пријатељ показао бригу и помогао нам баш у правом тренутку (Пословице 17:17). Да ли је можда Јехова покренуо ту особу да нам помогне? Поред тога, Бог на нашу молитву може одговорити преко страница Библије. У њој можемо наћи мудрост која нам је потребна да се изборимо с неком ситуацијом (2. Тимотеју 3:16, 17).

Бог најчешће неће уклонити неки наш проблем, већ ће нам дати снагу да изађемо на крај с њим (2. Коринћанима 4:7). На пример, Исус је пред смрт преклињао Јехову Бога да га то искушење мимоиђе, јер се бојао да ће бити нанета срамота Јеховином имену. Бог је тада послао анђела да ојача Исуса (Лука 22:42, 43). Слично томе, он и нас може охрабрити преко неког пријатеља онда када нам је то најпотребније (Пословице 12:25). Пошто некад није толико очигледно да је то Божји одговор на молитву, морамо се више потрудити да га запазимо.

Бог зна када је најбоље време.

Библија каже да Свемоћни Бог помаже понизним особама у право време (1. Петрова 5:6). Зато ако нам се чини да његов одговор на нашу искрену молитву касни, не треба да мислимо да Јехова не брине о нама. Пошто је његово знање неупоредиво веће од нашег, он узима у обзир оно што је најбоље за нас и у складу с тим одговара на наше молитве.

Осмотримо један пример: Рецимо да имате малог сина и да он тражи да му купите бицикл. Да ли бисте то без размишљања учинили? Ако сматрате да је још увек сувише мали за то, можда ћете пустити да прође још мало времена. Међутим, вероватно ћете му касније, када дође време за то, купити бицикл. Слично томе, Бог ће нам у право време ’дати што нам срце жели‘, ако не престанемо да се молимо (Псалам 37:4).

Библија подстиче хришћане да не потцењују вредност молитве. Неко би могао да каже: ’То је лакше рећи него учинити.‘ Истина, ако се дуго боримо с неким проблемом или подносимо неправду, можда нам је тешко да чекамо да Бог услиши наше молитве. Међутим, добро је да имамо на уму шта је Исус рекао о истрајности у молитви.

 Он је испричао поређење о сиромашној удовици која је више пута одлазила код неправедног судије како би добила правду (Лука 18:1-3). Иако судија у почетку није желео да јој помогне, на крају је рекао у себи: „Ипак [ћу јој] помоћи да добије правду, тако да више не долази и да ме сасвим не измучи“ (Лука 18:4, 5). Судија је обратио пажњу на удовицу да га не би, како стоји у изворном тексту, „ударила испод ока“, то јест „уништила [његов] углед“. * Ако је чак и неправедни судија, из страха за свој углед, помогао сиромашној удовици, зар наш брижни Бог неће донети правду онима „који к њему вапе дан и ноћ“? Као што је Исус рекао, Бог ће се побринути „да брзо добију правду“ (Лука 18:6-8).

Понекад се можда уморимо од тога да молимо за помоћ. Ипак, не треба да одустанемо. Тиме што истрајавамо у молитви, показујемо да искрено желимо да нас Бог води у животу. Такође учимо да препознамо његов одговор на наше молитве и да му се тако приближимо. Заиста можемо бити уверени да ће Јехова Бог одговорити на наше молитве које су по његовој вољи, уколико наставимо да се молимо с вером (Лука 11:9).